Početna Tekstovi ТWИТЕР

ТWИТЕР

5
0
SHARE

ТWИТЕР

 

Моји асистенти су ми отворили Твитер 2011.године.

Уверавали су ме да је то добар друштвени медији.

Мени се учинио интересантан због кратке форме.

Али, нешто ме је кочило да твитеришем.

 

Тек негде 2015.године сам био пар дана активан.

И онда сам, опет, одустао.

Вратио сам се твитеру на почетку 2020.године.

Изношењем прецизних економских показатеља о нашој пропасти.

И то су поздравили људи који прате мој јавни рад.

 

Али, поново сам имао исти осећај према твитеру као на почетку.

Неискреност и неповерење.

Нешто ме је и даље кочило.

И није ми се твитовало.

Одлучио сам пре три ноћи, јер ноћу читам и пишем, да боље проучим твитер.

И прочитао сам и прегледао све што се на твитеру појавило.

 

Запањен сам био гомилом глупости, баналности, вулгарности, перверзности и простаклука.

Затечен сам био порно сценама.

Те вечери, када сам ушао на твитер, искочила ми је, као први филмић, девојка ишарана као ускршно јаје, бестијална, проста, глупа и одвратна.

Седела је на задњем седишту неког великог аутомобила и позирала свом партнеру, који ју је снимао телефоном.

Био је дан и видели су се,иза њених леђа, пролазници на улици и друга кола.

 

Девојка је извадила црвени, надувани балон у облику мушког полног органа и почела је да га лиже и да се сексуално задовољава.

Скинула је гаћице.

Читав видео је трајао неко минута.

 

Био сам запрепашћен, јер нисам знао да је то на твитеру дозвољено.

 

Неколико позиција ниже била је друга девојка.

Тачније, наказа од девојке.

Била је, такође, истетовира по читавом телу, уста је имала напумпана да су јој додиривала нос, очи избуљене и груди толико надуване као две кошаркашке лопте.

Тресла је тим вештачким мисирачама.

Кезила се и кревељила.

Бљутаво и дегутантно.

 

Нешто ниже филмић о две девојке које праве селфи.

Крај неке воде.

Неко их снима.

Све делује безазлено, опуштено и досадно.

Девојка се леђима окренула води и намешта се за што лепши селфи.

Радосна је насмејана и безбрижна.

Селфи је једино што је тог тренутка испуњава.

Одједном, из воде искочи огромни крокодил и прогута девојку.

Све од главе и ногу које су висиле из чељусти крокодила.

На површини воде остала је само мала, црна ташница од страдале девојке.

 

Који је смисао приказивања оваквих филмића?

 

Колико сам видео има доста таквих идиотских филмића и сцена из свакодневног живота.

Зашто савремени човек има потребу да све забележи и овековечи?

Зашто савремени човек има потребу да сваки тренутак буде виђен?

Зашто савремени човек има потребу да своју приватност и своју интиму прикаже свима?

 

Одговор је увек исти – због духовне празнине и душевне осакаћености.

 

Твитер му дође као сенса за лечење и пражњење фрустрираних и искомплексираних ликова.

Слобода да можеш да причаш шта хоћеш и да можеш да постављаш на свом налогу шта си наумио, мора да има и друштвену одговорност.

Анималност неких перверзних твитераша служи да би се загадио јавни простор.

Намера им је врло једноставна, да се убије лепота, доброта, мера и поштовање.

Треба створити такву атмосферу у друштву да нам нема спаса и да је живот смрдљива клоака.

Канализација кроз коју пролазимо као што пролазе и наше фекалије.

 

Погледао сам и профиле таквих ликова, јер ме је занимало како они стварно изгледају.

Искусан човек може одмах да види да су то настрани, перверзни, шизофрени и дебилни манијаци, психопате, који су побегли из кућног лудила.

Друштвене мреже им служе да убију сваки живот, мисао, идеју, акцију и ведрину смеха.

Загађују својим поганим речима друштво и наслађују се што су добили прилику да могу то некажњено да чине.

 

На другој страни, твитер је препун свакодневних глупости малог човека, искомплексираног, непризнатог и недоказаног, необразованог и нерадног, који покушава да некако изађе из свог сивила и баналности.

 

Од јавних личности најактивнији на твитеру су пропали политичари.

Активан је, наравно, и Вучић, јер и он спада у ту групацију поличког олоша.

Бивши политичари не могу да живе без политике, то једино што могу да раде, да лажу и обмањују народ, па се непрестално намећу како би се, макар издали све моралне принципе, некако поново  докопали власти.

Ових дана они су заговорници изласка на намештене и изрежиране изборе.

Важно је само бити у политичком циркусу, макар тамо глумили и кловна.

 

Жалосна судбина је остарелих политичара, који немају меру, нити имају стид, који не знају да носе терет својих година, који упорно покушавају, сталним писањем на твитеру, да поврате узалудно протраћену младост.

Они ме подсећају на жене у зрелим година, које почињу да старе,којима то изузетно тешко пада, али које се такмиче да боље изгледају од својих кћерки које су тинејџерке.

 

Све у свему, мало је корисних информација на твитеру.

Више има блебетања, торокања, жвалављења, трачева, пресеравања, баљезгања, брабоњања, свађања, блејања и оговарања.

Више има показивања, мачења, пренемагања, фолирања и млограђанерског покушаја да се испуни испразан живот

Као у некој глобалној махали, која нема упечатљив ни мирис ни укус провинције.

Мећа свега и свачега.

 

Културан и васпитан човек не може да прогута ту мећу.

Уљудан и уман човек мора да води рачуна да га не увуку у ту каљугу.

Твитер користите, ко га имате, у  малим дозама довољним да останете паметни.

 

Београд, 14.02.2020

 

 

 

 

 

 

 

 

 

SHARE