Početna Tekstovi КИНА – СРБИЈА

КИНА – СРБИЈА

5
0

КИНА-СРБИЈА

 

Отварам забрањену тему о којој јавно нико не сме да  прича и пише.

Отварам тему о – кинеској, економској Окупацији поробљене Србије.

Прво да се, на тренутак, вратимо у Кину у XIX столеће, ради бољег разумевања мог текста.

Век који је званична кинеска историја назвала – ВЕК НАЦИОНАЛНОГ ПОНИЖЕЊА!

У том веку кинеског понижења, колонизације и бездушне експлоатације вођена су два Опијумсма рата, Први 1839-1842 и Други 1856-1960.г. против Британаца и европких колонизатора.

Кратко да објасним.

Колонизатори Британци су куповали у великим количинама робу коју је Европа тражила : чај, свилу и порцелан.

Кина је била самодовољна, није повлачила робу из Европе, већ је тражила да јој Британци плаћају робу искључиво у сребру.

Покварени Британци су хтели да велике трговинске дефиците са Кином реше тако да не морају да плаћају сребром.

Одлучили су да Кинезима насилно увале, нема боље речи, опијум који су производили од мака на плантажама Индије.

 

Милиони Кинеза су постали зависници од опијума, који је разарао кинеско друштво.

Сребро је почело масовно да се одлива према Британцима.

Кинези су започели два опијумска рата, покушавајући да се ослободе опијумске колонизације Британије.

Нажалост, изгубили су оба рата.

Кина је морала да легализује увоз опијума, дозволи странцима слободно кретање кроз земљу , отвори трговачке луке за слободну трговину, док је у престоници опљачкана  и спаљена царска палата Јуанмингјуан.

Кина је изгубила сувереност, економски је потпуно пропала јер су је Британци пљачкали на сваком кораку, а царска династија је Ћинг је толико ослабила да је касније дошло до њеног пада и до великих унурашњих грађанских ратова.

Пионир борбе против опијума је био, проглашен касније за националног хероја,  државник, научник и песник Линг Зесу, који је први покренуо акцију против опијума, запленио и уништио британски опијум, зауставио шверц опијума, похапсио све шверцер и због тога је избио Први опијумски рат.

О легендарном Линг Зесу ћу написати посебан текст.

 

Опијум је коначно уништен тек 1949.године када су комунисти дошли на власт.

Комунисти су се брутално  обрачунали са трговцима, шверцере опијума су побили, плантаже мака у Кини су спалили, док су милионе зависника послали на присилна лечења на села, подигнути су логори, где су кроз физички рад и политичко преваспитавање оздравили и враћени друштву.

 

За суштину мог  данашњег текста ова историјска ретроспектива је сасвим довољна.

 

Желим да нагласим, да не буде неспоразума, да радим са Кинезима од 1990.г., да сам имао компаније у Пекингу, Шангају и Хонг Конгу, да сам држао предавања о банкарству и финансијским тржиштима у неколико градова Кине, да знам одлично историју Кине, да знам одлично менталитет Кинеза, да сам изучио кинеске филозофе Кунг Фу Це – https://www.dragas.biz/kung-fu-ce/,  Лао Це и Сунг Цу, да волим филмове Џанг Јимуа, да сам упознао многе кинеске државне званичнике, да сам  много научио од мог пријатеља Милана Теодоровића који живи у Хонг Конгу од шездесетих година прошлог столећа  и који ме је подучио како да радим са Кинезима, да сам задивљен кинеским економским препородом, али да сам велики противник кинеске колонијалне, експанзионистичке и експлататорске политике.

 

Наравно, уопште ме не занима какав је политички систем наметнут Кинезима, јер је то њихова унутрашња  ствар, све док га грађани Кине прихватају, али сматрам да је такав тоталитарни политички систем потпуно неприхватљив за модерну Србију коју хоћемо да изградимо.

 

Врло важно за овај текст је да изнесем податак, пратим десетак економско-финансијких кинеских портала, да комунистичка власт у Кини, интересантно да фашистима у Србији уопште комунисти не сметају, одлично сарађују са комунистима, сваке године стреља око 1.500 криминалаца, међу којима се налази око 1.100 високих државних функционера, који су ухваћени у пљачкању државних добара.

Неолиберални сатрапи у свету о овом стрељању не смеју ни да зацну.

Важно за овај мој текст је управо та чињеница да се држава Кина на најсуровији начин обрачунава са крађом државне имовине.

 

Ако су сада, након ових објашњења, моје позиције према Кинезима јасне, онда могу да наставим шта требамо да мењамо у пословању са Кинезима.

 

Између држава нема љубави, него постоје само интереси.

То, нажалост, политички незрели Срби никако не могу да схвате.

Узурпаторово препуштање природних ресурса Брату Сију, зашто Кинези да загађују своју државу, ако могу да загађују окупирану Србију, представља велеиздају наших националних интереса.

 

Пишем потпуно отворено и тражим подршку србске јавности да се, напокон, стратешки одредимо према економској окупацији Кине.

 

Кинеска политика се данас понаша према потлаченој Србији, коју води један полудели и криминални Узурпатор, исто онако како су се Британци понашали према Кинезима у опијумском рату.

 

Наиме, Србија се  данас  налази у – ДЕЦЕНИЈИ НАЦИОНАЛНОГ ПОНИЖЕЊА.

Србија је изгубила сувереност, економски је потпуно банкротирала јер је, између осталих, Кинези пљачкају на сваком корак.

Политичка власт је толико корумпирана да милиони грађана излазе на улице да протестују против велеиздајничке политике фашисте Узурпатора.

Кинези су се толико осилили да заузимају делове територија државе Србије и организују их као да припадају држави Кини, где држава Србија нема никакав утицај и где су наши грађани изложени понижавању и репресији кинеских гоподара.

 

Већ сам у јавности износио поређење да је Кина највећи крузер на свету Star of the Seas, који има 20 спратова, 248.000 бруто тона, посаду од 2.350 људи и 7.600 путника, док је Србија мали гумени чамац на надувавање и са пластичним веслима, на који се укрцала презадужена породица, узели су кредит да би дошли на море, да би поносни отац, пред задивљеном децом, храбро отпловио до прве бове и показао своја  веслачка умећа.

 

Везати Србију за економског џина Кину је потпуни политички промашај.

Ту везу морамо одмах, после смене фашистичког режима у Србији, да раскинемо, јер она уништава наше националне интересе и води Србију у бродолом.

 

Желим да нагласим,  то је важно за разумевање мојих стручних предлога, немам ништа против доласка кинеских партнера у Србију, приватника, предузетника, компанија, трговаца робом, власника ресторана и продавница, који обогаћују наше тржиште и који се брзо уклапају у традиционално готопримство србког друштва.

 

Изноим предлог мера нове ДЕМОКРАТСКЕ власти према Кини.

 

  1. БАНКРОТ – Нова власт проглашава Банкрот и обавештава све повериоце у свету да је Србија банкротирала.
  2. ПРИВРЕВРЕМЕНЕ МЕРЕ – Менаџерска влада уводи Привремене мере у државу које ће да трају годину дана,
  3. ХАПШЕЊА – Хапсе се сви корумпирани представници фашистичке власти, конфискује им се имовина и спроводе се јавна суђења,
  4. КАЗЕ – Драконске казне се уводе за све државне функционере који су учествовали у распродаји природних ресура и пљачкању државе,
  5. КИНА – Обавештава се држава Кина да је Србија банкротирала, да су уведене привремене мере и да почиње провера свих уговора и послова фашистичке власти,
  6. ПРОВЕРЕ – Проверавају се сви уговори државе Кинем њених банака и кинеских компанија за време владавине фашистичког режима у Србији,
  7. РАСКИД – Раскидају се сви уговори са државом Кином, њеним банкама и кинеским компанијама у којима је утврђено да су били коруптивни и да су нанела штету интересима државе Србије,
  8. ШТЕТЕ – Израчунавају се начињене штете настале коруптивним уговорима и тражи се од државе Кине да надокнади те штете,
  9. КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ – Менаџерска влада доставља држави Кини кривичне пријаве за све државне кинеске функционере и држављане Кине, који су учествовали у корупцији и тражи од државе Кине да према њима предузму законске мере,
  10. ПРОТЕРИВАЊЕ – Сви држављани Кине који су учествовали у корупцији биће протерани из Србије и доживотно ће им бити забрањен улазак у Србију,
  11. ДУГОВИ – Менаџерска влада прави пресек стања РЕАЛНИХ дугова према држави Кини, њеним банкама и компанијама,
  12. ОДБИЈАЊА – Утврђени РЕАЛНИ дугови се смањују за штете које је Србија имала у пословању са кинеским партнерима,
  13. ПРИХВАТАЊЕ – Србија прихвата да плати новоутврђени износ дуга у роковима и под условима које усагласи са кинеским партнерима,
  14. ЗАХТЕВ – Србија захтева од државе Кине да јој, на званичан попис свих припадника бивше власти и повезаних лица, достави извештај о износима њихових рачуна у кинеским банкама и компанијама,
  15. БЛОКАДА – Србија захтева од државе Кине да блокира све рачуне осумњичених грађана Србије и да не дозволи подизање новца или продају некретнина без сагласности са државом Србијом,
  16. ПРЕБИЈАЊА – Средства која се пронађу на рачунима у Кини или неким другим земљама Далеког Истока, где Кина има велики утицај, биће одмах пребачена за затварања утврђеног кинеског дуга,
  17. ОТПЛАТА – Ако не буде довољно средстава за затварања свих кинеких дугова, Србија ће да се обавеже да ће за једну годину да врати све утврђене дугове кинеским партнерима,
  18. НАЦИОНАЛИЗАЦИЈА – Након поништавања свих штетних уговора са кинеским партнерима, држава Србија ће да национализује све компаније и више никада неће да приватизује компаније од стратешког значаја за Србију,
  19. СИВА ЕКОНОМИЈА – Све кинеске компаније које нелегално послују и које сивом економијом уништавају тржиште у Србији, биће затворене, роба заплењена и протерани из Србије,
  20. ПАРТНЕРИ – Кинеске компаније које прођу ревизију пословања, настављају да несметано послују према законима државе Србије,
  21. ВИЗЕ –Уводи се визни режим између Кине и Србије, док Србија не изађе из банкрота.

Кина мора да разуме данашњу позицију банкротиране Србије.

Која се налази пред великим грађанким протестима, који могу да имају несагледиве последице по државу и народ.

Кина је прошла окупацију и зна како се тешко живи под окупационом чизмом.

Србија жели да се ослободи кинеске окупације.

Не треба нам неки србски Линг Зесу да револуционарним методама олобађа Србију од кинеске окупације.

Потребан нам је историјски Договор, уз поштовање националних интереса Кине и Србије.

Ми смо древни народ.

Кинески календар броји 4724 године, док србски календар броји -7535.година.

 

Древни народи имају древну мудрост и могу да се договоре.

Уз међусобно поштовање наших разлика.

 

Србија неће да води Опијумски рат против Кине.

Али, постављамо Кини питање, како би се они понашали према Србији када би Србија радила у Кини то што данас Кина ради у Србији?

Нека нам искрено одговоре.

Тај кинески одговор ће довети до нашег Договора.

И Кина и Србија морају да буду задовољне.

Нека сарађују, ако имају интереса.

 

Београд, 7535.г. гумник