ИЗУМИТЕЉ
Зове ме премијер Анте Марковић, моли ме да примим пријатеља од његовог блиског рођака. Господин живи у Швајцаркој. Хоће да разговара са мном поверљиво. Мени верује, али не зна како до мене да дође. Не брините! Нека ме назове! Примићу гоподина. Захваљује ми се срдачно.
Секретарица звони. Господин из Швајцарке је на вези, пита када може данас да га примите? Данас? Гоподину се баш жури. Нека дође у 20,30. Мора да је нешто ургентно.
Улази седи господин у касним седамдесетим годинама. Елегантан и намирисан. Отмен. Учтив. Одмерен. Седа насупрот мене.
Хвала што сте ме тако брзо примили.Молим, слушам вас. Изволите!Хвала. Вама верујем! Гледао сам неке ваше наступе и читао ваше текстове. Изванредно! Хвала! Ви сте човек за мене. Вама могу да поверим једну моју велику, револуционарну идеју. Хвала лепо на поверењу. Изволите, слушам вас пажљиво. Знате, читав живот сам провео у Швајцарској, много тога сам тамо научио и хтео сам неке моје идеје да пренесем нашем народу. Нећу то да поклоним другим народима. Поготово нећу то да поклоним одвратним и себичним Швајцарцима, које не могу да поднесем. Разумем вас! Одлично! Изволите! Слушам! Па, знате, вас сам одабрао, јер сматрам да сте ви изузетно способан послован човек, тако бар ја процењујем, који може да оствари моје идеје.
Хвала лепо на похвалама. Стојим вам на располагању. Изволите.
Право да вам кажем, идеја је револуционарна и не знам како да вам је откријем. Она је оригинална и тражи строгу конспиративност. Зато морате да ме разумете. Много ми је тешко да је саопштим.
Можете, господине, имати поверење у мене. Дошли сте до мене преко премијера и нећу изневерити ваша очекивања.
Знам, знам. Нисте ви, драги господине, проблем. Рекао сам већ да само вама верујем,зато сам и дошао, али морамо да будемо јако опрезни да нам неко други не украде моју оригиналну идеју. Видите, рекао сам у множини -нама- јер верујем да ћемо ви и ја сигурно да постигнемо договор.
Морам, гоподине, да чујем о чему се ради, па ћу на основу тога да вам изнесем моје мишљење, савет, предлог или решење.Знам,знам! Нисте, рекох, проблем ви, него друштво у којем живимо.То сте, господине, потпуно у праву. Живимо у лудим временима. Да,да! Зато сам ја одабрао баш вас. Хоћу вама да понудим моју идеју. Могу слободно рећи мој револуционарни патент.
Да ли сте га ви заштитили, тај ваш патент, као интелектуалну својину у Женеви?
Не, не! Нисам још, али хоћу. Наравно, заштитићу га у Женеви.
Одлично! Реците ми, напокон, о каквом патенту се ради?
Окреће се око себе да се увери да смо сами у кабинету.
Па, видите, ја сам дуго размишљао и дошао сам до следеће генијалне идеје, која ће вама као искусном и успешном банкару, сигурно много да значи.
Одлично! Дајте да чујем, напокон, ту вашу идеју.
Ето, открићу је вама. Ништа од вас не тражим. Никакаве паре или противуслуге. Боже ме сачувај! Дошао сам као родољуб да вама саопштим и да ви то примените на општу добробит нашег народа.
Наравно! Поштујем вашу одлуку. Изволите! О чему се ради?
Тишим гласом. Уплашен да га неко не чује.
Гоподине, ви знате да постоје људи који имају новац и којима новац стоји. Не окреће се тај њихов новац. Слободан новац. Надам се да то добро знате?
Да. Знам.
Одлично! Надам се да знате да постоје људи, одважни и паметни људи, који имају знања, идеје и пројекте, али који немају новац. И то знате, зар не?
Знам.
Одлично! Видите како лепо сарађујемо.
Баш лепо. Шта је онда ваша идеја?
Полако, полако! Зашто сте нестрпљиви?
Нисам нестрпљив, него покушавам да разумем вашу оригиналну и револуционарну идеју.
Хе-хе! Гоподине мој, деценијама сам ја то смишљао, док је нисам уобличио.
Шта сте уобличили? Реците ми, да вас и ја, напокон, разумем.
Уобличио сам, гоподине, моју идеју.
Која је ваша идеја?
Видите, предлажем да се направи, можемо и заједно то да урадимо, један правни субјект, који ће да узима новац од људи који имају слободан новац и да га пласирају људима којима тај новац треба. Наравно, уз зараду.
То је ваша оригинална и револуционарна идеја?
Јесте! Ето, имајући велико поверење у вас, ја сам вам је открио.
Господине, пуно вам хвала на поверењу, али такав правни субјект постоји, у различитим облицима већ 3.600 година, од 14.века се зове – банка. Ви се данас налазите управо у једној – банци!
Гледа ме раширених очију. Брада му подрхтвава. Љут. Увређен.Бесан. Устаје.
Ви сте један неваспитан човек! Ви мене вређате! Срам вас било! Нећемо сарађивати. Одлазим! Збогом!
Залупи из све снаге вратима. / 1991 /
Листић из необјављене књиге ЧАС ЕКОНОМИЈЕ
