ЈАНИС ВАРУФАКИС
ТЕХНОФЕУДАЛИЗАМ
Шта је убило капитализам?
О Јанису Варуфакису сам писао врло критично у неколико наврата.
Предлажем вам да прво прочитате мој текст из маја 2011.године – ГРЧКА, кога сам написао на молбу једног новинара из Солуна, који је текст превео на грчки језик и после су га многи портали у Грчкој преузели.
Нико није предложио овакве мере спаса Грчке.
Левичар марксиста, како сам себе назива, проф др Јанис Варуфакис није могао да добаци до ових идеја.
Он је био залуђен идејама преварантске СИРИЗЕ.
Ево текста – https://www.dragas.biz/grka/
Објављујем и два критичка текста о Варуфакису :
https://www.crveneberetke.com/seri-za/ -2015. година
https://www.dragas.biz/janis-varufakis/ – 2024. година.
Зашто сам поново ове текстове објавио?
Хоћу да се сви заборавни и злонамерни подсете.
Нема заборава!
Хоћу да млади виде континуитет мојих доследних ставова.
Наиме, ја се нисам променио.
Променио се Јанис Варуфакис.
Променио се исто онако како се променио и Џефри Сакс, кога сам код југословенског премијера Анте Марковића, наступао сам као председник прве приватне банке у Источној Европи, оштро напао у децембру 1990.године због његових напамет научених и глупавих неолибералних флоскула.
Био је то тада млади јапијевац професор са Харварда, који нам је јефтино покушао да продао неолибералне лажи о крају историје и капитализму као најсавршенијем економском систему.
Неолиберални капитализам је данас пропао, али Џефри Сакс није.
Преузео је наше идеје, било је још мојих колега србских економиста који су га критиковали проф Јово Душанић, проф Слободан Комазец, проф Јован Ранковић и проф Млађен Ковачевић, па тако данас износи у јавности наше ставове.
Све да буде трагикомичније и апсурдније преобраћеник Џефри Сакс је данас велика естрадна звезда нове економије, док смо ми и даље забрањени.
Е, такав један економски конвертит је и проф Јанис Варуфакис.
Прешао је на нашу страни, схватио да је неолиберални капитализам банкротирао и сада гостује по свету и критикује тај превазиђени модел устројства друштва.
Добио сам да прочитам књигу ЈВ «ТЕХНОФЕУДАЛИЗАМ – Зашто је пропао капитализам» прочитао сам је врло пажљиво и могу да је препоручим за читање људима који хоће да прошире своје видике и да науче у каквој цивилизацијској трагедији се данас налазимо.
ЈВ се из корена променио.
Мада ми његов стил писања није прихватљив, сувише је натегнут, агресивно исфорсиран, модерно напрегнут, технолошки упакован, површно досадан, лично наметљив, малограЏанерски препознатљив, често са погрешним џинђићевским метафорама, упркос свему, дакле,сматрам да је ЈВ разобличио банкротирани неолиберализам, како би његов идол Карл Маркс написао, из самог корена, а корен за самог човека је други човек.
Назвао га је једноставно – ТЕХНОФЕУДАЛИЗАМ.
Технофеудализам је глобални Минотаур, једна од одличних метафора, који похлепно прождире савремену цивилизацију.
Омиљени савезници Минотаура су неолиберализам и компјутери. / стр.54 /
Подвукао је оно што стручна јавност одавно зна да :
« Првобитни интернет су осмислили и одржавали војни научници, учени људи и страживачи који су радили у разним некомерцијалним секторима Америке и њених западних савезника.» / стр.70/
Додајем, радило је неколико деценија на тим истраживањима неколико десетина хиљада школованих стручњака, која је држава плаћала.
То добро запамтите.
Пропагандне лажи о успесима технофеудалног грофа Бил Гејтса од Гараже и осталих технофеудалаца, глембајевских разбојника и бандита, које је Фамилија одабрала да чувају њен капитал и тако да створе савремени мит да може на слободном тржишту неолибералног капитализма сваки предузимљиви појединац, који је радан и упоран, да се обогати.
Наравно, то је била велика – превара!
Технофеудалци су настали на капиталу у КЛАУДУ.
Клауд, за неупућене, cloud / eng/ – облак, савремена технологија која омогућава складиштење података и покретање програма на удаљеним серверима преко интернета, уместо на хард диску вашег рачунара или телефона.
Догодило се први пут у историји да се капитал нашао у облаку, односно да се одвојио од света физичког капитала.
То је било пресудно за појаву Технофеудализма.
„ Догодило се то да су финансијери, одвојени од света физичког капитала, подржани идеологијом неолиберализма, вођени новом врлином / ?!?/ званом ПОХЛЕПА, заштићени комплексношћу рачунара, изградили своје ново лице- не без основа – као господари универзума.“ / стр. 71 /
Похлепа није нова врлина.
То је велика грешка.
Стара је колико је стара робна цивилизација око 4.500 година, јер у доба наше уништене Баштине није било похлепе, робе, стицања, грабљења, отимања, присвајања и нагомилавања материјалних добара.
Господари универзума је одлична кованица за глобалистичке сатанисте.
Капитал у клауду је настао ограђивањем, попут оног ограђивања земље у доба Тјудора XV – XVII век у Енглеској, врхунац у XVIII и првој половини XIX века, које је уништило класу сељака и припремио их да постану пролетери нарастајуће индустријске револуције.
„ Овај нови тип ограђивања омогући је пљачку дигиталних заједничких добара, што је довело до невероватног раста капитала у клауду.“
/ стр.74/
Када имате технофеудалце, онда имате пролетере у клауду и кметове у клауду.
Нема више слободног тржишта, већ се све одвија на дигиталном феуду.
Потрошачи се од суверених агената претварају у играчке алгоритама.
/ стр.108/
Рента у клауду је дигитални еквивалент земљишној ренти. / стр.118/
ЈВ наглашава невероватно уздизање технофеудализма с кинеским карактеристикама. / стр.142 /
Дигитални јуан Централне банке је уведен 14.августа 2020.године и то је покушај потпуног покоравања слободног човека. / стр.147 /
Америка не може више да прати тај зомбирани кинески тоталитаризам кога форсира Фамилија, јер је спремила подли план, то је моје тумачење, за покоравање читавог света у намери да нас све лоботомира и огради у дигитални концентрациони логор.
Нисам сигуран да је ова ЈВ констатација тачна :
„ Свет се дели на два међусобно антагонистичка суперфеуда у клауду-амерички и кинески. Ништа добро неће произаћи из ове подељености.“
/ стр.151/
Мени је ближа мисао да Фамилија управља и једним и другим суперфеудом, да је Америку увелико искористила, потрошила, исисала и жртвовала, да је данас Кина њен најбољи пројекат, која испуњава све планове Фамилије, зар Ковид није почео у Кини, те да ће, ако буде потребно да се направи светски циркус, како би Фамилија сачувала своју политичку моћ и отети капитал, доћи до изрежираног сукоба ова два суперфеуда.
Све више постајем убеђен да је Русија пројектована као трећи суперфеуд, која треба да послужи Фамилији за пројектовану мултиполарну поделу света под строгим надзором Фамилије.
Време ће показати да ли су моје сумње биле оправдане.
Авет технофеудализма кружи над Европом, глобалним Југом и читавом планетом.
„ Биће потребно ЧУДО да ова новонастала врста империјализма не донесе још ратова и пропалих држава….с обзиром на урошену тенденцију капитализма да црпе општа добра, одувек се чинило да је потребно једно огромно ЧУДО да наша врста избегне огромну климатску катастрофу.“
/ стр.154/
Историја робно-новчане цивилизације у распадању нас учи да нема чуда.
Након уништавања наше Баштине, погрешан смер кретања цивилизације, роба, новац, профит, згртање, колонијализам, експлоатација, богаћење, похлепа, отимање, империјализам и технофеудализам, где постоји повлашћена каста технофеудалаца, мислим да данас заиста можемо да говоримо о касти, води човечанство плански у нестанак.
Никакво, дакле, чудо неће да нас спаси, ако се човечанство не пробуди, освести, организује, побуни, узме будућност у своје руке и обрачуна се одлучно са Фамилијом и глобалним сатанистима.
Да ли смо спреми за ту одсудну борбу за спас човечанства и планете?
Сваком разумном човеку је јасно да се данас налазимо на почетку те цивилизацијске борбе за опстанак човечанства и планете.
Не верујем у никаква чуда.
Верујем само у вољу и снагу организованог, побуњеног, просвећеног и слободног Праведника.
ЈВ схвата да је дошло до нестанка либералног појединца, што још нису схватили наши малограЏанери, ЕУ фундаменталисти, аутошовинисти и другосрбијанци, али, нажалост, нису схватили ни естрадне патриЈоте, салонско-славски Срби у терању, острашћени русољуби, дакле, гомила подељених, посвађаних, себичних и досадних брбљиваца на друштвеним мрежама, који егоцентрично, сујетно, нарцисоидно и мегаломански учествују у циркусу лажне представничке демократије, дајући легитимитет насилном и тоталитарном корпоративном фашизму.
„ Али суочени с технофеудализмом, сами и изоловани, либерални појединци неће далеко доспети…Уколико се међусобно не ПОВЕЖЕМО, никада нећемо цивилизовати ни социјализовати капитал у клауду, па тако никада нећемо ни повратити свој ум из његових стега.“ / стр.163/
Шта треба да радимо, професоре?
„ Да би се оживео либерални појединац, морамо да предузмемо нешто што либерали презиру : ИСПЛАНИРАТИ НОВУ РЕВОЛУЦИЈУ.“ / стр.163/
Напокон!
ЈВ се осмелио да изговори једино право решење, које предлажем деценијама уназад, док је он био задојен неолиберални мантрама о слободном тржишту и представничкој демократији.
Треба нам испланирана Нова Револуција, која ће створити нови политички и економски систем.
Нема другог решења спаса заблуделог, зомбираног човека и загађене планете у умирању.
Чека нас његошевска борба, јер свет иште ново дејствије.
О томе деценијама уназд пишем и говорим.
Натапање се, ипак, изгледа, исплатило.
Нажалост, горе поменути наши сатрапи, који загадише друштвене мреже својим испразним баљезгањем, који заговарају некакве професорке, екс катедра, еволуционе, чорбине чорбе реформе, не разумеју наше доба и не разумеју ово што њихов колега, професор ЈВ саопштава, после његовог великог разочарења у неолибералне идеале у клауду.
Етрадни србски интелектуалци, не само гњецави либерали, него и тврдокорни националисти, патриЈоте, презиру испланирану Нову Револуцију.
ЈВ тако долази до саме суштине технофеудалне преваре.
„ Данас је КЛАСНУ БОРБУ заменила такозвана „политика идентитета“. Трагично, порив да се заштите расне, родовске, етничке и верске мањине и порив за корективном правдом одлично одговарају људима на власти који воле да се прикажу као социјални либерали.“ / стр.167/
Критично разваљивање флоскула цивилног сектора.
Разоткривање тоталитарне и олигархијске структуре окупираног друштва.
„ Штавише, хировито прихватање политике идентитета омогућава људима на власти да не предузимају НИШТА по питању економске и политичке експлоатативне моћи која се све више преплиће с капиталом у клауду.“ / стр.167/
Следи завршни ударац.
„ НИКО не говори у име пролетаријата клауда, кметова клауда, вазала капиталиста, онога што је отало од традиционалног сиромашног пролетеријата, маса које технофеудализам гуши и заробљава на феудима у клауду.“ / тр.167/
О банкроту држава, дуговима, сиромаштву, социјалном раслојавању, недовољним платама за преживљавање, малим пензијама, дечијим додацима, ниској социјалној помоћи, напуштеним грађанима са посебним потребама и незапосленим људима, о милионима губитника који једва преживљавају технофеудализам, о иксорењивању просјачења, бескућништва и беде, о решењима за стварање новог бољег друштва, новог политичког и економског система, о уздизању Заједнице и корените Духовне обнове, данас говоре само истински просвећени и побуњени интелектуалци, који се не боре за себе, него за спас човечанства, планете, друштва и породице.
Шта је онда алтернатива технофеудализму? / стр.173/
„ Дошао је тренутак да престанем да завлачим главу у песак…“
Искрено покајање.
Међутим, није завлачио главу у песак, то је блажа форма бекства од стварности, него је он био ударна песница неолибералне идеологије, умотане у маркистички либерализам.
Покајање мора да буде суштинско и коначно пред Нову Револуцију.
„…и представим концепт који комбинује КОЛЕКТИВНО ВЛАСНИШТВО над средствима за производњу, личну слободу, протор за иновативно размишљање и технолошки напредак и, да, аутентичну демократију.“
/ стр.174/
Ово његово – и да – било је потпуно непотребно.
Испада као да је аутентична демократија неки испрадак, коју се једва сетииш на крају.
А,да! Аутентична демократија!
Демократија је фундаментална одредница Заједнице, која мора да иде загрљена са личним слободама.
Мора да претходи колективном власништву и технолошком напретку.
Шта ће нам колективно власништво и технолошки напредак ако је човек пробљен?
ЈВ има решења.
Предлаже решења.
Мада се не слажем са већином његових решења, оставићу то неслагање да образложим у неком другом тексту.
Подржавам ЈВ изношење решења.
Његов искрени, надам се да је тако, покушај да се превазиђе тоталитаризам технофеудализма.
Он то зове – ПОБУНА у клауду против технофеудализма.
„ Да бисмо иоле имали шансе да збацимо технофеудализам и вратимо народ демократији, треба да окупимо не само традиционални прилетаријат и пролетере клауда већ и кметове клауда и бар неке од вазала капиталиста.“ / стр.187 /
Подржавам Побуну.
Боримо се за шансе.
Нема предаје.
Нема одступања.
„ Капитал мора да се стави под контролу друштва.“ / стр.190 /
Шта да радимо?
„ Док постоји и најмања шанса за успешну побуну у клауду, наша једина шанса да остваримо добар живот, односно ПРОЦВАТ је крајњи циљ.“
/ стр.192 /
Да ли постоји нека шанса?
„ Да бисмо били власници својих мозгова индивидуално, морамо бити власници капитала у клауду.“ / стр.172 /
Прво морамо да постанемо власници наших мозгова.
Зато ове редове и пишем.
Београд, 7535.г. цветањ
