GRČKA
Primer Grčke je poučan za sve zemlje koje su u krizi.Prelaskom 2002 godine na evro,Grčka je počela nekontrolisano da se zadužuje tako da je spolji dug dostigao 142%BDP,dok je budžetski deficit narastao na 12% BDP,što je tri puta veće od dozvoljenog pravilom evro zone.Sada ne razmatramo samu suštinu nastanka problema, nego se fokusiram na rešavanje problema.
Grčka je prošle godine bila pred bankrotom.Umesto da proglasi bankrot,uvede vanredne mere u državnu upravu i privredu,smanji sve državne rashode za polovinu,smanji poreze,reprogramira dugove i napravi viziju i strategiju izlaska iz krize, gde će najveći teret izlaska iz krize poneti najbogatiji slojevi društva,koji su najviše profitirali u zaduživanju države, Vlada Jorgosa Papandreu je nastavila da širi lažni optimizam i građane Grčke dovela u novu zabludu.
Svima nama je bilo jasno da Grčka neće moći da vraća uzeti kredit od 110 milijardi evra,koji je joj odobren da bi se zatvorile obaveze prema ,prvenstveno,nemačkim i francuskim bankarima, da neće moći da vraća kamatu na desetogodišnje obveznice u iznosu od 15%, niti kamatu od neverovatnih 23% na dvogodišnje državne obveznice.Kako će bankrotirana Grčka država da vraća tako skupe kredite, kada nije mogla da vraća na vreme kredite koji su nosili kamatu od 3,27%?
Na to pitanje nije bilo odgovora.Najvažnije je bilo da se hitno iz EU ubaci svežih 110 milijardi evra, da se novac prošeta do Grčke i da se vrati u nemačke i francuske banke,koje su već bile nelikvidne i koje su mogle,svojom iznenadnom propašću, da dovedu do sloma evra..Iste operacije šetanja novca od poverilaca prema dužnicima dešavale su se i u socijalističkom samoupravnom sistemu, u vreme dogovorne ekonomije, kada su prezadužena socijalistička preduzeća,odlukom komunističkih funkcionera,uzimali još veće kredite da bi bankama mogli da vrate dospele kredite uvećane za kamatu. Naravno, novi krediti su odobravani iz primarne emisije.Svež novac u oboleli sistem je ubacivan direktno iz štamparije ili sivom emisijom – žiralno-preko računa banaka.Narodna banka je kreirala fiktivni žiralni novac i ubacivala ga u bankrotirani finansijski sistem.Kupovalo se tako vreme sve do 1982, kada je komunistička država upala u krizu dugova.
EU i Grčkom ne upravljaju komunisti, ali sprovode isti scenario koji je doveo do raspada socijalističke Jugoslavije.To je dokaz da su umrle sve ideologije i da danas dominira samo jedna ideologija – totalitarizam.Kredit odobren Grčkoj nije došao iz realne ekonomije EU, nego je došao iz štamparije ECB. Realna ekonomija EU i njen budžet od 150 milijardi evra nisu mogle da podnesu ovoliku finansijsku intervenciju u slučaju Grčke, pa su briselske birokrate povukle omiljeno rešenje Miloševića – štampariju papirnog novca . Tako je stvorena iluzija da se problemi reševaju lažnim novcem.
Ali, to je samo bio privid.Danas Grčka traži još više lažnog novca, jer joj preti potpuni bankrot.Njena pozicija je danas teža nego prošle godine, jer novac istovremeno traži i Portugal i Španija.Otvara se problem,takođe, u Italiji. A pitanje je samo meseca kada će na red da dođu Francuska i Nemačka. Grčka je paralisana štrajkovima i opšte je nezadovoljstvo građana, koji ne vide izlaz iz krize.Političari šire lažni nacionalni optimizam,pothranjujući nacionalni ponos praznom pričom da Grčka neće da kleči pred EU zbog 110 milijardi evra.Ali ukupni zvanični dugovi na kraju 2010 iznosili su 325 milijardi evra, smatra se da su nezvanični dugovi još toliki,pa je svaka nacionalna uobraženost apsurdna pred činjenicom da je država bankrotirala i da građani moraju da plate ceh velike nepromišljenosti.
I tu je suština samoga problema. Političari i građani zabadaju glavu u pesak vlastitih plaža,prave se kao da će se novim zaduživanjem po zelenaškim kamatama rešiti svi njihovi problemi, a ne vide šta im se preko vode valja.Ne vide da su upali u opasnu zamku, da im je omča navučena na vrat i da imaju još samo malo vremena da se spase potpunog kolapsa.Ukoliko ne povuku brzo poteze,Grčka će kompletnu imovinu izgubiti na otplatu dugova i zelenaških kamata poveriocima. To je suština ove velike igre sa namerno izazvanom krizom od strane Familije, jer Familija produkuje krizne situacije da bi preotela imovinu dužnika i da bi tako proširila planetarnu moć. Rotšildi su govorili da su njihovi najveći neprijatelji oni koji ne uzimaju njihove kredite, a Dejvid Rokfeler je priznao da je potrebna jedna velika kriza kako bi se uspostavio Novi svetski poredak.
Grčki političari i građani drže glavu u pesku plaže koja uskoro više neće biti u njihovom vlasništvu.Izgubiće vlasništvo i nad ostrvima, elektoprivredom,infrastrukturom,putevima,aerodromima,telekomunikacijama, zemljom i prirodnim resursima. Sva nacionalna imovina će preči u ruke poverilaca. Grčka će biti vlasništvo Familije,dok će njome upravljati šefovi njihovih bankarskih filijala.Grci će živeti u državi koja neće biti njihova.Grci će biti podstanari u nekadašnjoj svojoj državi. Biće robovi kod bankara robovlasnika.
I to je suština ove namerno izazvane krize. To je scenario za sve prezadužene zemlje.
Grčka se prva približila pruzimanju.Ostalo joj je samo malo vremena za spas. Štrajkovima i obračunima na ulici se ništa ne može postići.Samo se prazni gnev zavedenog i prevarenog naroda. I gubi se dragoceno vreme za prave poteze.
Ko treba da povuče poteze?
Grčka elita mora da izađe pred svoje građane i da im saopšti pravu istinu.Bez obzira koliko ta istina bolna bila.Bez obzira na svu tragičnost njihovog današnjeg položaja. Kada saopšte pravu istinu građanima to će dovesti do brzog otrežnjenja.Građani će izvući glave iz peska i počeće odgovorno da se ponašaju.Tako se dobija neophodno potreban psihološki naboj za promene. To je vrlo važno da bi se krenulo dalje.Građani shvataju da više nema laži i počinju da se bore za opstanak države,nacije,svoje porodice i svojih nasledika.Istovremeno, Grčka elita preduzima sve mere da pokaže svoju istorijsku odgovornost za izvlačenje države i nacije iz razarajuće krize.Grčka elita mora da radi u interesu Grčke i njenih građana,ako misli da zbaci nabačenu omču oko vrata.Ako misle da špekulišu ili da služe Familiji i njenim briselskim egzekutorima, onda je Grčka izgubljen slučaj.
Ako pretpostavimo da će vrenje u grčkom društvu dovesti do toga da na istorijsku scenu stupe nove političke snage,koje će u potpunosti razumeti ovo o čemu sada pišem, onda možemo očekivati da će te političke snage pristati da se žrtvuju za svoju državu i svoj narod.Kada kažem da se žrtvuju,što je suštinska osobina elite, ne mislim da ginu i gube živote, nego da rade u interesu Grčke i građana, da razmišljaju svojom glavom,da ne kradu i lažu,da ne špekulišu i da naprave nacionalni i ekonomski program za spas Grčke. To je zadatak novih političkih snaga u Grčkoj.Oni treba da stvore atmosferu u društvu da građani vide da svi podnose teret krize i da nema privilegovanih pojedinaca i slojeva, bogatiji moraju da snose veći teret nego siromašniji, atmosferu koja će dovesti do socijalnog dijaloga i društvenog dogovora svih grupacija u društvu : vlade,poslodavaca,sindikata,stranaka i nevladinih organizacija.Društveni dogovor u ime društvene zajednice , za dobrobit svih građana Grčke.
Taj društveni dogovor je presudan.
Ako se to postigne , onda sve ide lakše. Grčka treba da primeni,prema mome mišljenju, sledeće mere za izlazak iz nesolventnosti :
• Proglašavanje bankrotstva države,
• Uvođenje privremenih mera u državnu upravu na godinu dana,
• Uvođenje privremenih mera u privredu na godinu dana,
• Priznavanje svih stranih dugova ,
• Reprogram dugova sa realnim tržišnim kamatama,
• Uvođenje drahme,
• Ostavljanje evra kao paralelne valute,
• Smanjivanje svih poreza za privredu,
• Uvođenje ekstra poreza za luksuznu potrošnju,
• Ušteda javnih rashoda do 50%,
• uvođenje prosečnih plata iz privrede za sve u državnim službana na godinu dana,
• kompjuterizacija državne uprave i administracije,
• Finansiranje izvoza iz primarne emisije u drahmama,
• Finansiranje supstitucije iz primarne emisije u darhmama,
• Oslobađanje poreza na pet godina svih novih proizvodnih investicija,
• Stvaranje off-shore zone
• Edukacija mladih za novo doba,
• Edukacija čitave nacije
Naveo sam samo neke mere koje bi trebalo odmah preduzeti.Na grčkim političarima i građanima je da pronađu bolje mere ili da primene ove.Bitno je samo da se Grčka izvuče iz omče zelenaša i uterivača dugova Familije.Ako Grčka uspe da se odbrani od neprijateljskog preuzimanja zlikovaca poslatih od Familije, onda svi mi,koji čekamo u redu za dužničko vešanje, imamo šanse da se spasimo.Ulog u ovoj igri je veliki : suverenitet države, istorija nacije, sloboda građana i budućnost zajednice.
Takav ulog traži istorijski odgovorne političare.
Ako Grčka,uprkos svemu, ne uspe da se odupre, onda svi upadamo u velike probleme.Počeće neprijateljsko preuzimanje i ostalih zemalja koje su u dužničkom ropstvu.Novi svetski poredak će zavladati Evropom. I onda,kada se zaokruži pitanje vlasništva u Evropi, otpočinje rat sa preostalim svetom.
Danas se naša sloboda brani u Grčkoj.
Ko to ne shvata sada, shvatiće kada ga budu obesili zbog neisplaćenih dugova. I dok bude visio na dužničkom konopcu,požaliće što je bio pohlepan,raskalašan i što se naivno upecao na bačenu udicu.Tada će mu sloboda i vlastita država biti draži od svih dostignuća potrošačke civilizacije.I siromaštvo će mu biti milo.I neće ga se stideti.Jer je njegovo. Trošiće koliko bude zarađivao i štedeće.Neće uzimati primamljive kredite.I neće želeti sve da proguta odjednom.Jer zna da se sve ne može progutati. I da postoji mera. I svrha . I smisao. I vratiće se da izučava antiku. I da tamo pronađe odgovore na pitanja koja ne može sam da reši.
Biće to jedan novi evropski čovek. Čovek po meri zajednice.
Beograd,16.05.2011
Branko Dragaš
