ZNANJE

Šta je kapital?
Novac?
Ne, greška!
Novac je samo sredstvo.

Kapital je – ZNANJE!

Novac mora negde da se čuva.
Ako ga držite danas u papiru, to znači da nemate znanje.
Novac na računu je kompjuterski broj.
Novac u papiru je hartija koja brzo gori.
Dnevno taj papir jede inflacija.
Na duži rok, finansijski požar će izgoreti sve lažne papire.

Nagomilani novac mora neko da vam čuva.
Čuvari vašeg novca su bankari.
Koji su, istovremeno, i vaši tamničari.
Danas morate da platite tamničarima da vam čuvaju novac.
Koji propada u njihovim trezorskim tamnicama.
Papir možete da transformišete u zlato i srebro.
Mislim, fizičko zlato i srebro.
To je bolje rešenje.
Tako ste se zaštitili od požara.
Kada dođe do požara, cena vašeg metala će da raste.
Vaš metal se ne topi u požaru.

Ali, zlato i srebro morate fizički negde da pohranite.
Ako odnesete u sef banke, niste sigurni.
Primer, početkom tridesetih godina prošlog veka u vreme Velike
ekonomske krize, predsednik Ruzvelt je doneo odluku da niko ne sme da drži zlato i konfiskovao je sve zlato u državi.
Na taj način država je nastojala da zaustavi svoju propast.
Država je otvorila bankarske sefove i uzela zlato.

Porodice su bile u panici.
Zlato u kućnim sefovima je bilo u opasnosti.

Znači, zlato i srebro možete da imate, ali i taj kapital možete da izgubite.
U velikim istorijskim previranjima svedoci smo toga.
Slično je i sa nekretninama.
Begstvo u nekretnine iz papira je dobro, ali , opet, nesigurno.

Ukoliko imate nekretnine u jednoj zemlji u kojoj je izbila revolucija ili rat, onda vaše nekretnine možete da izgubite.
Revolucionarna vlast jednostavno donese ukaz da vaše sve nekretnine prelaze u vlasništvo bankrotirane države.
Tako preko noći od dobrostojećeg rentijera postajete siromašak.

Šta je pravi kapital?
Vaše – ZNANJE!
Radne navike, iskustvo,volja i upornost.
To vam niko ne može oduzeti.
Ako ste zdravi, vi imate najveći kapital.

Mnogi naši savremenici Srbi su doživeli, zbog idiotske politike u koju su tako verovali i tako je podržavali, da ostanu preko noći  bez imovine, doma, posla i dela porodice.
Morali su  da se presele u druge sredine.
Najčešće u sredine koje nisu bile naklonjene dobro prema proteranim Srbima.
Nisu imali nikakav kapital. Sve su izgubili.
Ostali su na ulici, bez ikakvih prihoda.

Šta je bio jedini kapital unesrećenih ljudi?
Njihovo – ZNANJE!

Znanje vam niko ne može oteti.
Znanje ne propada. Naprotiv, vremenom dobija na ceni.
Ne morate da ga fizički čuvate i trošite pare za obezbeđivanje tog kapitala.
Ne morate da ga krijete.
Možete da ga uvek nosite sa sobom.
Nemate velike troškove.
Pokretno je i brzo se prilagođava promenama.

Znanjem ste uvek sigurni da nećete ostati na ulici.
Znanje vam je garancija da ćete obezbediti sebi i porodicu koru hleba.
Ko je živeo u siromaštvu , zna kako je teško obezbediti koru hleba.
Ko je bio proteran u jednom danu iz svog doma, zna kako se teško stavara novi dom.

Znanje nije apstrakno, nego konkretno i operativno.
Šta ZNAŠ da radiš?
Tako te svako pita ko hoće da ti pomogne.
Ali, ne može on tebi pomoći, ako ti sebi ne ZNAŠ da pomogneš.
Čovek koji zna i koji ima radne navike, mora da postigne uspeh.
Pre ili kasnije.
Više ili manje.
Ali, rezultat njegovog rada mora da dođe.

Otuda, dragi prijatelji, moj savet svima.
Posebno mladim ljudima.
Učite!!!!
Ne zbog roditelja, nego zbog sebe.
Ne zbog diplome, koju treba da pokažete, nego zbog znanja koje treba da dokažete.

Učimo čitav život.
I radujem se kada učim, jer znam da postojim.
Imam interesovanja i želim da se usavršavam.
Želim nešto novo da saznam.

Učim svakoga dana na svakome mestu.
Učim iz knjiga.
Učim iz pripovedanja starijih.
Učim na tuđim iskustvima.
Učim na svom iskustvu.
Učim od mladih i dece, jer oni imaju nešto što ja nemam.

Učim jer nisam sujetan.
Učim jer ne moram da učim.
Učim jer želim da učim.
Učim jer me to ispunjava.
Učenje je igra.
Trening mozga.
Vežba organa koji je najmanje utrereniran.

Učenjem do znanja.
Znanjem do života.

Beograd, 29.05.2015.