ЗАВЕТ
Срби су малодушни.
Не знају да одбране своје идеале.
Српски идеали су Слобода, Правда, Поштење и Истина.
Срби мисле да њихови идеали могу сами да победе Зло.
И ништа не раде за своје идеале.
То је трагична српска грешка.
Због које страдамо.
У борби Добра и Зла, Срби мисле да ће Добро сигурно да победи.
Зато што је Добро у српском Духу.
Срби искрено верују у победу човекољубља.
Али, нажалост, историја Срба то оповргава.
Срби страдају јер наивно верују.
И не бране своје идеале.
Чекају да се идели сами остваре.
Ни Истина не може да победи, ако јој не помогнемо.
Ако не станемо уз њу снагом нашег Добра.
Победа долази упорним и доследним одбраном Истине.
И ту настаје наш велики проблем.
Срби немају упорности и доследности у одбрани Истине.
Срби су малодушни и лењи у одбрани Истине.
И зато нам се трагедије понављају.
Ево, наводим пример из нашег старадалништва.
Свако може у својој средини да пронађе такве људе .
Госпођа Рада Вујичић је рођена у Неџарићима у Сарајеву.
Потиче из угледне породице Стијепић.
Њена мајка, Бака Цвија, носила је у себи српски дух љубави и доброте.
И то је пренела својим потомцима.
Баку Цвију су волели све нације и све вере због њеног човекољубља.
Али, Бака Цвија је убијена, на кућном прагу, метком из снајпера Зла.
Зна се ко је убио Бака Цвију, али злочинац није кажњен.
Госпођа Рада је са својим мужем Милорадом прошла све страхоте рата у Сарајеву.
Она је преживела, муж није.
Госпођа Рада данас живи у Београду.
Интелигентна, образована, вредна, бори се на друштвеним мрежама за Истину.
Не бори се за српску истину, него за Истину као такву.
Без обзира на последице те Истине.
Борба је врло тешка и мучна, јер постоје они којима Истина смета.
Они кривотворе Истину у корист своје Лажи.
Стварају систем Лажи.
Из објављених Лажи извлаче своје интересе.
Манипулацијом намећу да Лаж постане прихватљива.
Упорним и доследним понављањем Лажи, верују да ће победити Истину.
Госпођа Рада органски не подноси Лаж.
Васпитана је да верује у Истину.
Зато се и бори за Истину.
Бори се против организованих пропагатора Лажи.
Бори се срчано и умно, јер верује у Истину.
Али, Госпођа Рада је у мањини. Част још неким храбрим појединцима.
Боре се за Истину сами, док Лаж напада у чопорима.
Када већи број људи изговара Лаж, док Истину брани усамљени појединац, онда се стиче утисак да је Лаж вреднија.
Усамљени појединац постаје српски Дон Кихот.
Бори се са ветрењачама.
Срби се и даље чуде борби Госпође Раде.
Уместо да је подрже, они је прекоравају.
Шта ће ти то? Чему та узалудна борба?
Који је смисао те борбе? Кога то сада интересује?
Гледај себе и свој живот.
Срби неће да се боре за Истину, јер их мрзи.
Угрожава њихов малограђанерски конформизам.
Неће никоме да се замерају.
Заузети су баналностима свакодневнице.
Срби пропадају због незамерања.
Одлажу сучељавање са Истином.
И беже од одбране Истине, јер им је тако лакше.
Како не бране Истину, Лаж се шири, јача и постаје проблем.
Доминацијом Лажи и њеном победом, Срби упадају поново у Велику Несрећу.
Паклени круг пропадања се наставља.
Срби нису ништа научили из досадашњих страдања.
Срљају и даље у пропаст.
Поводљиви, лаковерни и простодушни дозвољавају да Лаж води игру живота и смрти.
Безброј пута поновљена Лаж, намеће се да је истина.
У борби живота и смрти, Србима се оставља смрт.
Ако овако наставимо, Срби ће сигурно биолошки да нестану.
Како прекинути трагичан круг пропадања?
Госпођа Рада нам је показала пут спасења.
Све је једноставно.
Ако хоћемо да победи Истина, морамо да поразимо Лаж.
Нема другог начина.
Колико пута Лаж буде поновљена, више пута морамо да поновимо Истина.
Стрпљиво, упорно, доследно и без компромиса бранимо Истину.
То је наша људска обавеза према Бака Цвији.
И према потомцима.
Којима преносимо Истину у завет.
Београд, 7529.година, сечко, осми дан
