Početna Sadržaj Privatizacija Zaustaviti stečajeve, sprečiti pljačku!

Zaustaviti stečajeve, sprečiti pljačku!

1183
0
SHARE

Poslednji događaji u Domu sindikata u Beogradu, gde još traje protest radnika zrenjaninskog „Šinvoza“ i BEK-a, a naročito tragična smrt Radislava Stojanova, radnika „Šinvoza“, ustalasali su ovdašnju javnost. Dok čekaju ishod razgovora s nadležnim republičkim organima, protestni odbori ove dve firme juče su se obratili za pomoć i Socijalno-ekonomskom savetu u Zrenjaninu, na čijem je čelu Mirko Malešev. Oni od ovog tela traže podršku svojim zahtevima da se zaustavi stečaj u obe fabrike, kao i da se zaštiti 70 odsto kapitala BEK-a posle poništene privatizacije.

– Loš Zakon o privatizaciji omogućio je da dođe do situacije ovako tragične i po privredu i po radnike – kaže za „Dnevnik“ Mirko Malešev, inače i predsednik Veća Samostalnog sindikata u Zrenjaninu. – Jer, privatna lica bez ikakve državne i društvene kontrole postaju vlasnici preduzeća za male pare. Kontrola realizacije ugovora o preuzimanju firme ili kupovine preduzeća na tenderu i aukciji u najmanju ruku je nedovoljna, rekao bih, i loša. Stoga se i može dogoditi da neko kupi fabriku a da uopšte ne razmišlja o obnavljanju ili nastavku proizvodnje. „Šinvoz“i BEK samo su najnoviji, drastični primeri zakonski loše postavljene privatizacije i neodgovarajućeg pristupa države zbrinjavanju socijalnih problema nastalih u tranziciji.

Malešev ističe da je Sindikat svojevremeno upozoravao na to da postoje indicije o sumnjivoj privatizaciji u ove dve fabrike, kao i o lošim namerama novih vlasnika. Obe firme su, kako kaže, posle privatizacije oterane u stečaj, da bi ih isti vlasnici, preko svojih drugih preduzeća, praktično otkupili bez ikakvih obaveza prema radnicima.

– Što se tiče lokalne samouprave, može se prihvatiti odgovor da oni nemaju nikakva ovlašćenja kad je reč o privredi. Praksa je, međutim, pokazala da je to veliki problem, pogotovo kad dođe do ovako komplikovanih i incidentnih situacija, i tu mora nešto da se menja – veli Malešev. – Zrenjaninska lokalna vlast je još od slučaja „Jugoremedije“ u ovakvim sitacijama reagovala uglavnom apelima na lokalno pravosuđe ili na pojedine republičke institucije i nadležne organe, ali se sve završavalo na upozorenjima.

Po rečima Bratislava Tomića , predsednika Privremenog organa, koji raspuštenu zrenjaninsku Skupštini zamenjuje već godinu i po dana, lokalna samouprava je pomagala onoliko koliko je mogla radnicima ne samo BEK-a i „Šinvoza“, nego i svima koji su u lošoj privatizaciji imali problema.

– Pomagali smo logistički, pružali pravnu pomoć, kontaktirali nadležne sudove, Agenciju za privatizaciju. Moram, nažalost, da kažem da su ti kontakti više na način da nekog tamo poznajemo, jer naša intervencija formalno ima tretman kao i intervencija običnog građanina, tolike su nam nadležnosti – kaže Tomić.

On napominje da je velika odgovornost na trgovinskim sudovima i Agenciji za privatizaciju, i tvrdi da upravo te institucije svoj deo posla u vezi s privatizacijom nisu uradili do kraja kako treba. – Evo, konkretno u slučaju „Šinvoza“, u kontaktu smo s ozbiljnim kupcem, koji bi ušao s kapitalom, ali moramo da čekamo da sud završi svoje. Ali, ako se to ne desi brzo, džaba kupca, više neće imati ko u „Šinvozu“ da radi. Kod BEK-a je nešto drugačiji problem: najveći poverioci su Vojvođanska banka, sad privatizovana, i Vizelj, ali mislimo da je Vizelj najozbiljniji kandidat koji bi mogao da pokrene proizvodnju. Imamo još slučajeva loše privatizacije, Pivaru na primer, ne znamo šta će biti sa tepiharom, IPOK-om, pa ni Šećeranom, pratimo šta se dešava, ali zaista nemamo instrumente kojima bismo mogli ozbiljnije da delujemo – kaže Tomić.

S njim se slaže i predsednik opštine Zrenjanin od 2000. do 2004. Milan Čežek.

– U vreme mog mandata najveći problem je bila Šećerana – kaže Čežek. – S radnicima sam tri dana proveo u Beogradu, s njima tamo spavao, uspeli smo nešto da učinimo za jednu kampanju, ali to nije rešenje. Kad sam javno upozorio na privatizaciju GIK-a „Banat“, umalo nisam zaradio krivičnu prijavu. U slučajevima BEK-a i „Šinvoza“ najveću odgovornost snosi Agencija za privatizaciju, koja ima obavezu da pomno kontroliše preduzeća koja dobiju vlasnike. Nevolja je što je njima, sve su prilike, najvažnije da obave prodaju, a dalja sudbina tih preduzeća ih se ne tiče.

Na pitanje jesu li ovo poslednji slučajevi loših privatizacija i ogromnog nezadovoljstva radnika, i Tomić i Čežek su saglasni da, nažalost, nije kraj lošim i privatizacijama sa sumnjivim motivima, ali da se ljudi već iscrpljuju. Naprosto nemaju snage – pogotovo jer su uglabnom u pitanju manje firme – i cela priča predugo traje.

– Evo, pivara ne radi već više od pola godine, radnici su se ili snašli, ili čekaju penziju, manje ih je, i takvog bunta nema – obrazlaže Čežek.

Inače, radnici i akcionari „Šinvoza“ zatražili su od Agencije za privatizaciju da raskine kupoprodajni ugovor koji je 2004. godine zaključila s beogradskim biznismenom Nebojšom Ivkovićem pošto on, kao kupac 56 odsto društvenog kapitala, nije izvršio ugovornu obavezu investiranja. Ivković je, kako ističe predsednik protestnog odbora Mita Lisica, kao investicije prikazao četiri stare, rashodovane lokomotive. Radnici takođe zahtevaju da se po poništenju privatizacije u „Šinvozu“ država postara o kapitalu koji ima u ove dve fabrike tako što će, zajedno s radnicima akcionarima, oformiti tim sa zadatkom da utvrdi nezakonitosti prilikom uvođenja stečajeva i spreči očiglednu pljačku preduzeća i propast više od hiljadu porodica koje su živele od ove dve firme.

Radnici od lokalnih vlasti traže i pomoć da bi se tačno utvrdilo kada je u Trgovinski sud u Zrenjaninu stiglo rešenje o prenosu 70 odsto kapitala BEK-a s doskorašnjeg većinskog vlasnika Miloša Jovića na Akcijski fond. Takođe zahtevaju da se stavi van snage odluka skupštine poverilaca od 10. januara, kojom je prihvaćen i predložen plan reorganizacije zrenjaninske klanice. Po rečima predsednice protestnog odbora BEK-a Milene Prstojević, ovaj plan nije u interesu radnika, a neshvatljivo je kako je uopšte usvojen kad je Agencija poništila nezakonitu privatizaciju u ovom preduzeću.

Apeli državnim organima

Socijalno-ekonomski savet opštine Zrenjanin juče je održao sednicu povodom aktuelnih događaja i protesta radnika i malih akcionara zrenjaninskih firmi „Šinvoz“ i BEK. Na sednici su usvojeni zaključci da se u ime Saveta upute dopisi na više adresa, i to Trgovinskom sudu u Zrenjaninu, socio-ekonomskim savetima u Pokrajini i Republici, Akcijskom fondu i Ministarstvu unutrašnjih poslova.

– Od Trgovinskog suda se zahteva da pronađe zakoniti način za zaustavljanje postupka stečaja u firmama „Šinvoz i BEK, a socio-ekonomskim savetima Pokrajine i Republike upućen je apel da se uključe u rešavanje problema ove dve firme i obrate državnim organima radi zaštite interesa prava radnika. Upućen je i poziv Akcijskom fondu, sa zahtevom da država aktivira svoja upravljačka prava, dok se od policije traži da ispita sve sumnje u vezi sa stečajem u firmama „Šinvoz i BEK – kaže za „Dnevnik“ član Socijalno-ekonomskog saveta opštine Zrenjanin Zlatomir Momirov.

Oglasio se i gradonačelnik

I predsednik opštine Zrenjanin Goran Knežević uputio je dopis predsednici Trgovinskog suda u Zrenjaninu Radoslavi Ugrinov, s porukom da što hitnije, u okviru zakonskih mogućnosti i njene nadležnosti, ispita mogućnost zaustavljanja stečajnog postupka u zrenjaninskim preduzećima „Šinvoz“ i BEK.

N. Jakovljev
D. Knežević
Sl. Surla

Dnevnik 18.01.2008

SHARE