СПАВАЊЕ
Добио сам велики број ваших питања да објасним како сам постигао технику спавања од 4 сата.
Написао сам у недавно објављеном тексту, разговор са премијером Југославије господином Антом Марковић, да идем у трећу смену, јер спавам четири сата.
То је довело да лавине ваших питања.
Иначе, они који сарађују са мном деценијама, добро знају мој начин рада.
Не могу да будем некултуран и да прећутим одговор на ваша питања.
Али, мишљења сам, да вам ништа спектакуларно нећу ни да откријем.
Након пола столећа искуства, како то само моћно звучи, могу да изнесем моја размишљања.
Нема, дакле, никакве тајне формуле или чаробне магије.
Ради се се, заправо, о врло једноставној истини.
За тај подухват потреба вам је само : воља и дисциплина.
Ништа више.
Воља да желите стално да учите, сазнајете, откривате, мењате и делате.
Дисциплина да будете добро организовани, да реално планирате, да имате меру, да сте радни, упорни, одлучни и храбри.
Ништа не може преко ноћи.
Када кренете, онда полако скраћујте минуте вашег спавања.
Пишем минуте, јер морате да почнете од минута.
Касније ће се то, у зависности од тога како реагује ваш организам, проширити на сате.
Мој савет је да никада не идете против себе.
Немојте да силите тело, јер ништа не може на брзака да се постигне.
Ваше тело ће да диктира да ли може да поднесе мање сна.
Ако не може, ако видите да вам смета, немојте да се излажете непотребним оптерећењима.
Слушајте своје тело и поштујте његове одлуке.
Дошао сам временом до неких мојих спознаја.
Колико су тачне, просудите сами.
Ако могу да вам помогну, биће ми драго.
Ако не могу, заборавите.
Две важне спознаје.
Прва, што више спаваш, више ти се спава.
Стари наши Срби Далмати би рекли – Уста сам ка пребијен.
Мада је спавао осам сати, осећао се уморно и исцрпљено. Сломљено.
Спавање му није помогло да одмори тело.
Често је покушај спавања било неуспело бекство од нарастајућих животних проблема.
Који се сном не могу да реше и ви хронично постајете све уморнији и депресивнији.
Друга, није важна дужина сна, него дубина сна.
Навешћу мој пример из војске у Задру.
Давали смо стражу на Турским кућама.
Два сата спаваш, два дежураш и два стражариш.
И тако седам дана. Након тога долази смена и враћаш се у касарну.
Седам дана је било сасвим довољно времена да војска издржи овакав начин спавања.
Како сам имао сталан сукоб са титоистичким официрима, успео сам да издејствујем код млађег водника да ме остави да дежурам у наредној смени.
И тако сам добио нових седам дана слободе.
Пријало ми је да се психички одморим од глупавих официрких наредби.
Одлучио сам да затражим и трећу смену дежурства, на опште запрепашћење осталих војника из батерије.
Некако сам и то добио.
Заменио сам једног војника.
Наставио сам да дежурам.
Али, када је наступио 19 дан, после подне, негде око 15,07 минута, вративши се из смене, заспао сам обучен на кревету.
Нисам стигао ни чизме да изујем.
Пробудили су ме дежурни, због ванредне узбуне.
Пробудио сам се наспаван и захвалан што су ме пустили да прескочим моју смену.
Имао сам осећај да сам спавао сатима.
Погледао сам на сат – 15,10 сати.
Спавао сам дубоким сном – три минута!
Сасвим довољно да се тело потпуно одмори.
На крају, да закључим.
Спавање је индивудуални чин.
Који зависи од особе до особе.
Не можемо да подражавамо неке особе, ако то смета нашем телу.
Мало су спавали, исто четири сата, Никола Тесла, Леонардо да Винчи, Томас Едисон, Наполеон, Маргарет Тачер и Винстон Черчил.
Наводим само неке познате историјске личности.
То не значи да они који спавају четири сата, имају способност ових изузетних људи.
Свако има своју меру.
Коју морамо да следимо.
Београд, 7535.г. гумник
