Ovaj nobelovac Krugman počinje sve više da ispravlja svoje greške iz doba kada su mu Nobelovu nagradu poklonili.
Nudi se iz narkotizovanoh neoliberalnog mamurluka.
Ako ovako nastavi, postaće ikona potlačenih građana Evrope.
Zar se grešni farisej i progonitelj Savle nije preobratio u apostola Pavla?
U poslednjoj kolumni u The New York Times napisao je da se evro pretvorio u zamku iz koje je teško izaći.
Napisao je i da će Evropa platiti užasnu cenu za ČUDOVIŠNO PODILAŽENJE SVOJIM PRIŽELJKIVANJIMA.
Tako čovek doslovno piše.
Šta je to čudovišno podilaženje svojim priželjkivanjima?
Šta to znači?
Čudovišna je želja birokrata iz Brisela da vladaju Evropom.
To je EU Minotaur koji živi us vom nriselskom lavirintu.
On se hrani građanima Evrope, koje odvlači u svoj lavirint.
Iz koga je nemoguće izaći.
Zamka iz koje se ne izlazi.
Grčka je prva to doživela.
Minotaur se hrani taocima.
Evropskim narodima koje osvaja i porobljava.
Samo da bi ih prožderao u svojim standardizovanim jazbinama.
Evropa danas strahuje od te briselske nemani.
Zatvoreni u vavilonsku kulu evropski narodi traže spas i izlaz iz lažne EU.
Traže Tezeja koji će ih spasiti.
To je moralo da se dogodi jer je sve na startu bila prevara.
Koja se sada konačno otkrila.
Čudovišta iz Brisela prete evropskim narodima.
Hoće da nam otmu slobodu i unište identitet.
Hoće da nas porobe i stave u standarde EU kazamata.
Hoće da budemo njihove obredne žrtbe u satanističkom ubijanju Evrope.
Podilaženje su finansijska sredstva koja ova čudovišta dostavljaju kandidatima za kazamate.
Mame ih naštampanim, lažnim evrima da sami stave dužničke lance oko vrata.
Tako ih onda mogu grčko-nemačkim stilom da dave.
Sve dok ne pristanu da postanu robovi i ne ubiju u njima svako volju za pobunom.
Podilaženje se odvija kroz razne predpristupne radnje.
Kojima se budući zatočenik priprema za kazamat.
Kada uđe u tu tamnicu, onda mu više nema izlaska.
Nije predviđen izlazak iz EU groba.
Svako vaskrsenje je dokaz da su fariseji i sadukeji EU prevaranti.
Priželjkivanja su snovi briselskih satrapa da mogu da pojedu Evropu.
I sve evropske narode da strpaju u svoju standardizovanu utrobu.
Kako bi nas samleli i pretvorili u glasačku mašineriju koja nema izbora.
Moraju uvek da biraju samo iste Minotaure.
One koje lobotomira Veliki Brat.
Krugman zaključuje.
Sada već stvari stoje tako da više nema dobrih odgovora na pitanje šta da radi Evropa.
Profesore, ekonomisto, kolumnisto i analitičaru!
Nema dobrih odgovora za EU.
Evropski narodi znaju šta im je činiti.
REVOLUCIJA!
To je jedini dobar odgovor.
Revolucija bez krvi, vođa i nove manipulacije.
Ne treba nam partijska sekta da nas uzjaše.
Osedlaju nas i mi ih dovedemo na vlast.
Kako bi radili sve ono što rade sva čudovišta pre njih.
Nama treba društvo bez čudovišta.
Evropi treba Revolucija o kojoj sam već pisao.
Prosvećena revolucija svakog građanina Evrope.
Da li radite na tome?
Delimo se samo na one koji šire ideju o pobuni, slobodi i revoluciji.
Nasuprot onih koji su apatični i čekaju da ih briselska čudovišta rastrgnu.
Čudovišta su monstrumi od papire.
Prva revolucionarna varnica će ih zapaliti.
I oni će izgoreti.
Pretvoriće se u pepeo.
Ko je naš Tezej?
Astana, 22.07.2015
Демократија је имала за циљ (кад је настала као идеја) да се народне масе за нешто питају, да о својој судбини одлучују. Међутим, ова парламентарна демократија је потпуно умрла. Прво, кад се изабере власт, она може да ради шта хоћенаредне 4 године и то све под слоганом „Народ нас је бирао“. Нема везе што у свим земљама изађе једва 50% популације на изборе али они и даље понављају „Народ нас је бирао“. Чак и када се праве непринципијелне коалиције они и даље верглају једно те исто „Народ нас је бирао“. Ово што се десило са презадуженим земљама је врхунски пример како демократије умире у пракси. Дође политички олош на власт, задужи се заједно са својим мафијашима и тајкунима код страних банака, али кад дође време да се дуг плати, е тад није дужан политички олош него цео народ. Парламентарна демократија је постала идеологија где ја треба да дођем на власт, па да се задужим код кога год могу да се задужим, дугове пренесем на народ (јер „Народ ме је бирао“) и тако сва деца ове земље ће да скупо плате што сам ја обезбедио и своје праунуке. Исто се десило са Грчком, и са Шпанијом, Италијом, Португалијом….
Значи, где је кључ – политички олош.