Др ПЕТАР М. АНЂЕЛКОВИЋ
„ ПРЕКРЕТНИЦЕ У СРБСКОЈ ПАМЕТАРНИЦИ,
РАЗАРАЊЕ СОПСТВА И ПЕРСПЕКТИВЕ ОПСТАНКА“
Књигу сам добио на поклон од аутора, све са посветом, која ме обавезује да наставим моју деценијску борбу за ослобођење и опстанак нашег заведеног, пониженог, поробљеног, презадуженог, растројеног и угроженог народа.
Аутора лично не познајем, али сам га назвао, када сам прочитао ову врло важну књигу за буђење и освешћивање Срба, како бих му се захвалио на поклону, посвети и како бих га позвао да заједно, пошто сам сазнао из књиге да делимо исте идеје о србким коренима, традицији и култури, о нашем страдању и жртвовању, боримо за неко боље друштву, које ће прекинути ово наше погубно срљање у пропаст. Верујем да ћемо у наредним тешким годинама за спас државе и народа сарађивати и да ћемо успети, ослањајући се на знања из ове књиге, на наше богато искуство и вољу да мењамо свет, успети да отворимо нове путеве и визије за поколоња која долазе и која неће бити у заблудама, предрасудама, манипулацијама, историјском грчу и страху да отворено проговоре о правој историји србског рода.
Почнимо од предивне заборављене речи за историју – паметарница. Која потиче од речи памјат, а памјат значи и памћење и незаборавање. / стр.16 /
Ми, Срби, смо склони заборављању и исмејавању, спрдању, наших најмудријих људи, што нас је довело до данашње народне трагедије.
Наш велики, доказани пријатељ, који је прошао србска страдања, жртвовања и остао да живи са нама, др Арчибалд Рајс се забринуто питао – „ Зашто Срби раде у корист своје штете?“.
На то логично питање немамо ни данас никаквог паметног одговора, јер се историја понавља и Срби ништа нису научили из својих историјских грешака, нису из паметарнице изашли паметнији, него су натављали да срљају у свој биолошки нестанак.
„ Како да очекујемо да нас други поштују ако себе и своје претке не поштујемо?“ / стр.19 /
Други заборављени појам кога нам аутор враћа у знање за реч идентитет је – сопство. Зашто би употребљавали француски израз идентитет, када нам је ближе наше сопство, које „ не може да се једноставно одбаци као што може идентитет….јер сопство се вековима обликује на митовима, симболима, догађајима, личностима, тачкама ослонца у историјком трајању.“ /стр.34 /
Зар сопство не осећате да нам је ближе, топлије, присније и да припада нама, него хладни и отуђени појам идентитет?
„ …једна од најбитнијих карактеристика србског соптства је, а то је домаћинки дух који има вековну традицију, посебно развијану у породичним задругама, и на коме су Срби опстајали као народ…“ / стр.63/
Ослањајући се на тај наш домаћински дух, аутор нас, попут пиротског Дантеа проводи кроз „ Божанску трагедију“ србскога рода, трагедију која нас је довела до поразног двојнокњиговодственог биланса да је у време Косовске битке 1389.г. „ Срба било колико и Енглеза, данас их је десет пута мање.“ / стр.157/
Шта се догодило са нама да смо, почевши од наших рођака Лепенаца и Винчанаца, преко славних и храбрих предака кроз читаву нашу древну паметарницу, дошли до тога да смо данас угрозили наш биолошки опстанак? То је кључно питање на кога морамо да нађемо одговор, ако хоћемо да опстанемо.Немамо, нажалот, времена за губљење, јер време нам није савезник и није више спремно да трпи све наше глупоти, промашаје и лудила.
Зато нас аутор проводи кроз читаву нашу паметарницу, почевши од Лепенског вира и Винче, па све до данашњег времена, мислим да је тај историјски преглед јако добро написан и да може да помогне онима који су необразовани, који су полуобразовани и који слабо знају нашу паметарницу, који су изгубили сопству у поплави комерцијалних баналности свакодневнице, који су се погубили и не могу да пронађу себе, своје корење, пут спаса и који су „ изгубили дух домаћински.“ / стр.383 /
Књигу препоручујем сваком Србину како би увидели где правимо грешке и шта требамо да мењамо, јер пут којима идемо нас води у коначну пропаст.
„ Управо ова књига је посвећена србским странпутицама и низбрдицама и представља позив да о њима расправљамо и да их разјаснимо“ / стр.393/
То је суштина која нама данас треба, јер нема отворене јавне расправе да се разјаснимо, него је све угурано у наратив кога покривају паланачки малограЏанери и етрадни салонко-славске патриЈоте, који свим средствима бране тоталитарни политички ситем, јер су политички паразити, без обзира коју идеологију пропагирао тај накарадни и за нас изузетно погубан и штетан политички систем.
Разјашњење нам је потребно да бисмо изградили нову народну стратегију нашег преображаја, јер „ једна од битних димензија у изради адекватне националне стратегије је разумевања контекста у коме се налазимо.“ / стр.341 /
Наша трагедија се наставља управо због тога што србска интелектуална квазиелита не разуме контекст повеснице у коме се налазимо и што је потпуно изгубила сопство, „ очајнички желимо да постанемо неко други, да заборавимо ко смо и шта смо били.“ / стр.380 /
„ Циљ ове књиге је расветљавање илузије о савезницима и пријатељима.“ / стр.397 /
„ Књига је покушај да се да допринос разумевању и расветљавању збрке у нашој историјској свести, а пре свега да се дође до сазнања ко нам и са којим циљем мути историјку свест.“ / стр.396 /
Задатак ангажованих интелектуалаца је да размрсе све те збрке и да понуде решења нашег спаса, јер празнословна анализирања већ анализираних анализа, како раде професионални политички аналитичари паразити тоталитаризма, доводе нас до још веће збрке, разочаравања и одустајања поробљеног народа од борбе за свој биолошки опстанак, јер не виде светло из тог србског ноктурна програмиране пропасти.
Све се то, наравно, плански, програмски и систематски ради од стране наших вековних непријатеља, па је наш задатак, на линији људског и родољубивог достојантва, да се тој пошасти супроставимо, да се побунимо и покажемо заведеном народу којим путем мора да се иде.
Гоподо другови, браћо и сестре, нема одустајања.
Имамо решења! Знамо пут нашег спаса!
Ко нема решења, ко кука, ко се разочарао, ко мрачи, паразитира и шири панику и дефетизам, мора да се склони да нам не смета или ћемо ми да га склонимо, принуђени смо, да не загађује јавни простор.
Мени је изузетно драго што је др Петар М. Анђелковић понуди у књизи своја решења, своје виђење нашег спаса, која се кандидују за јавну раправу, када буду ослобођени медији и када будемо могли, сви ми који смо деценијама забрањени, да слободно изнесемо народу наше предлоге нове народне стратегије.
Нећу да пишем о предложеним решењима, прочитајте књигу и размислите о свему што сте сазнали.
На крају, дугујем захвалност аутору што је у три наврата мене цитирао, јер нема, нажалост, ангажованих интелектуалаца који нису сујетни и који имају смелости да мене цитирају или да имају одважноти да ме спомену, док је мени задовољство да, као што видите, могу да правим приказе књига паметних наших интелектуалаца, који желе нешто да промене и који имају вољу и упорност да се посвете борби за спас државе и народа.
То је ствар културе, духа времена и разумевања опасног стања у коме се наша држава и народ налази, ствар личне дисциплине, посвећености јавном раду и интересу Заједнице, где нема места за сујету, таштину, себичност, завист, надобудност, нарцисоидност и похлепно присвајање медијског простора само за себе како би се излечила духовна празнина и напунило користољубље.
За мене је увек било важно правило да није битно ко је написао књигу, ако је књига добра.
Престављам вам, дакле, једну изузетно добро написану књигу, која ће вам помоћи да се просветлите,преобразите, пробудите и схватите шта нам је чинити у данашњем наметнутом безнађу, општој пропасти и тумарању.
И то је за мене најважније.
Дух времена је спојио аутора и мене, мада се лично не познајемо, да имамо исте или сличне погледе на неке наше погрешне историјске одлуке, које су нас увеле у ову народну трагедију.
Рецимо, драго ми је да аутор инсистира на древној нашој повести, јер то мора да буде темељни камен ослонца нашег народног препорода.
Тако је аутор најбоље објаснио моје идеје, које сам изнео у књизи „ЗАШТО МРЗЕ СРБЕ?“
„ Трагајући за одговором на питање, на трагу Достојевског, зашто нас западна католичко-протестанска цивилизација исконски мрзи, дошао сам до одговора, који нудим и молим да се о њему расправља : мрзе нас због тога што су Срби творци најраније европске цивилизације, и ту истину западни мрзитељи, на челу са Ватиканом, упорно и систематки настоје да сакрију и избришу. Зато су вековима вршили геноцид и духовни идентицил. / стр.398/
Прочитајте неколико пута и упамтите.
Нема заборава.
Ништа се у тој исконској мржњи није до данас променило.
Та мржље мора да се узме као константа коју убацујемо да у математичку формулу за коначно решавање нашег народног спаса.
Драго ми је да аутор поставља питања која нису смела јавно да се поставе, која су увек била табу тема, питања која нису злонамерна него логична, искрена и поштена, питања која траже одговоре и питања од којих естрадни србски квазиинтелектуалци деценијама беже и забијају главе у задњице политичког олоша на власти.
Када сам 1990.г., учествујући на једној вечерњој телевизијској емисији о нашој паметарници, позван сам као јавна личност из друге професионалне оријентације, изнео своја мишљења о забрањеним темама из наше повести, када сам изнео сумње да су многе одлуке биле погрешне и да је било бољих решења, која су нас могла да доведу до двојнокњиговодтвеног биланса да данас Срба и Енглеза буде исто, присутни државни историчари и академици били су згранути и толико преплашени да сам био сигуран да су моја питања, сумње и могућа боља решења била прави погодак у нешто што се сакривало и што нас је, ипак, подмукло мучило и никада није било разјашњено.
Поздрављам храброст др Петра М. Анђелковића да поставља питања и пише о тим забрањеним темама.
Драго ми је да аутор није насео на одвратну пропаганду догму наше однарођене, поткупљене и покварене интелектуалне квазиелите, која мрзи свој народ, која се стиди свога народа и која тражи да нас покоре Западни сатрапи, јер смо дивљи, варвари, глупи, крезуби и неприлагодљиви стандардима глобализације, не знамо сами да управљамо собом, треба нам господар и газда, који ће да бичује и кажњава рају и стоку, који оптужују наш народ да је главни кривац за нашу данашњу трагедију.
Сваки дан у свакој прилици се борим против овог расистички наметнутог наратива о нашем народу, не дозвољавам тим квазиинтелектуалним скотовима, нитковима, лицемерима и лакејима да воде специјални рат против нашег напаћеног и поштеног народа, рат кога су режирали Западни шовинисти и који има само један циљ, већ 2526 година, да биолошки униште Србе као реметилачки фактор у Европи.
„ без обзира на љигавост која све више захвата, посебно интелектуалце, ја и даље верујем да народ није крив, већ да кривца треба тражити на другој страни, међу „ елитом“ (политичком и интелектуалном). / стр.405 /
Е, ту је главни проблем.
Политичка и интелектуална елита то неће да призна и кривицу сваљује на наш народ, како би себе заштитили и оправдали.
Али, управо оваквим књигама могу и морају да се разбију све те пропагандне подлости и смишљене лажи.
„ Зато и ова књига јесте прилог, може се режи више вапај, да се саберемо, јер у основи нашег сопства је саборност…“ / стр.404/
Саберимо се и сабирајмо у саборност ЗАЈЕДНИЦЕ.
Београд, 7535.г. шумопад
