Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne (Za) srpski „Nju – dil“

(Za) srpski „Nju – dil“

764
0
SHARE

Nema obnove ako ne budemo dobili poštenu, radnu, umnu i štedljivu srpsku elitu koja æe pronaæi sopstvene interese u odbrani nacionalnih i državnih interesa. Novi ekonomski program koji nudimo Srpskom narodu i svim graðanima koji žive u Srbiji bazira se na sopstvenim resursima.

Zabrinut sam za sudbinu našeg naroda i naše države. Decenijama se borim protiv svakog oblika dogmatizma i branim interese obiènog, malog i poštenog èoveka. Danas moramo to da radimo više nego ikada. Mi nemamo rezervne države. Posle svega, ostalo nam je da branimo Srbiju i Srpski narod. Dužnost svakog umnog èoveka je da se bori za interese svoga naroda i da mu pomogne da pronaðe svoje mesto u globalnom svetu.

Najpre, dakle treba da poðemo od sebe. Ne verujte više nijednoj nametnutoj i lažnoj velièini. Meriæemo neèiju uspešnost prema ostvarenim rezultatima koji donesu dobro našoj zajednici. Potrebna nam je takva modernizacija koja æe razrešiti sve ono što sputava slobodan razvoj našeg nacionalnog èoveka i graðanina. Namerno to kažem. Nacionalno i graðansko je nedeljivo. Modernizam u sebi obuhvata i demokratsko, decentralizovano, razvojno i bogato. Ideolozi vulgarnog pragmatizma, skorojeviæi i tržišni fundamentalisti su primitivna shvatanja i samo su lepo obuèeni. I oni lažu i varaju kao sve ostrašæene dogme.

Nema modernizacije dok ne prestane da se laže i krade. U tome je suština našeg nacionalnog oporavka. Nema preporoda države i naroda, bez duhovne obnove. Sve ostalo æe iæi lakše. I zato sam ovaj tekst najviše posvetio raskrinkavanju mrljave, drljave, potkupljive, licemerne, pokvarene i podle srpske pseudoelite koja prezire svoj narod. Današnji malograðani na vlasti to najbolje znaju. Nema, dakle, obnove ako ne budemo dobili poštenu, radnu, umnu i štedljivu srpsku elitu, koja æe pronaæi sopstvene interese u odbrani nacionalnih i državnih interesa. Lako æemo mi u privredi napraviti srpski „nju–dil“ ako budemo imali ljude koji imaju viziju da rade za dobrobit èitave zajednice.

Imamo li takve ljude? Naravno da imamo. Nalaze se svuda oko nas, samo im treba dati priliku. Nalaze se u inostranstvu i najveæo deo njih je spreman da se vrati i uèestvuje u obnovi zemlje. Šta onda treba da uradimo? Zalažem se za otvaranje javne rasprave o tipu reformi koje nam trebaju i da se izradi dugoroèna državna i nacionalna strategija razvoja. Srpska elita mora da odgovori kako æe Srbija izgledati na kraju ovog veka. Na osnovu te strategije napraviæe se strategija privrednog razvoja. Ima li spasa? Naravno da ima. Izdržao je narod i gora vremena, pa æe izdržati i neuspešne reforme neoliberala. Pravi je trenutak da poène sveobuhvatni društveni preporod. Treba pripremiti sve snage koje žele dobrobit našoj državi. Na osnovu konkurencije ideja i programa treba izabrati najbolje ljude koje æe javnost da kontroliše u izvršavanju državnog i nacionalnog programa. Nauèimo se da poštujemo zakone i verujemo ljudima koji postužu rezultate. Nijedan èovek ne sme da bude iznad zakona. Pravila igre moraju da važe za sve. E, to je onda modernizam koji nam toliko treba.

Kada napravimo valjane institucije i odredimo dugoroènu strategiju razvoja, mnogo je lakše nama u privredi da pokrenemo proizvodnju. Novi ekonomski program koji nudimo Srpskom narodu i svim graðanima koji žive u Srbiji bazira se na sopstvenim resursima. A tih resursa, na svu sreæu, imamo u izobilju. Samo pameti nemamo da ih iskoristimo za dobrobit svih graðana. Pomenuæu samo neke resurse, koji treba da posluže našem privrednom preporodu. U Srbiji ima 14 mil. m2 praznog poslovnog prostora u kome može da se organizuje godišnja proizvodnja od 4 milijardi US$. Naši preduzetnici, zbog neorganizovanosti države, grade nove objekte i upropašæuju godišnje 200.000 ha obradive površine. Trenutno u Srbiji ima oko 1 milion nezaposlenih ljudi, dok 1.820.000 radi svega 3,5 sati dnevno. Nije taèno da je naš narod lenj i da neæe da radi. Zašto su naši sunarodnici najbolji radnici u inostranstvu? Zato što je tamo postavljen logièan sistem. A nama danas treba pravi i valjani privredni sistem.

Prema mojim procenama, u Srbiji je neangažovano skoro 20 milijardi US$ kapitala u gotovini, koji se nalaze: skoro 1 milijarda u novoj štednji kod banaka; 2,5 milijardi zamrznute devizne štednje; 5 milijardi zamenjeno u evre i vraæeno u „slamarice“; 5 milijardi ostalo kod graðana u godišnjem prometu izmeðu finansijskih organizacija i graðana i 6,5 milijardi (50% BDP) je siva ekonomija. Pored toga, naši sunarodnici u svetu imaju preko 25 milijardi koje bi mogli da unesu u zemlju. Na kraju, naši poslovni partneri u svetu hoæe da saraðuju sa nama i uèestvuju u pokretanju privrede. Potrebno je samo da im mi zaštitimo kapital i da njihov interes usaglasimo s našim. Samo to traže. Mi im to možemo obezbediti. Prikupljeni kapital možemo plasirati u Srpsku privredu, koja je gladna direktnih investicija.

Evo kratke raèunice. U Srbiji ima 60.000 privatnih preduzeæa koji su predali završne raèune. Ako svakom preduzeæu damo 50.000, uz garanciju hipoteka na imovinu vlasnika i samo preduzeæe, možemo za kratko vreme plasirati 3 milijarde. Imamo 200.000 samostalnih radnji, kojima se može plasirati minimalno 10.000, što daje ukupan iznos od 2 milijarde. Imate 4.000 akcionarskih preduzeæa koja u proseku, što je vrlo malo, jer imamo velike sisteme tip NIS i EPS, mogu da uzmu 250.000, što je nova milijarda. Ako hoæemo brzo da se razvijemo, sa stopama rasta koje æe biti dvocifrene, onda moramo otvarati godišnje 50.000 preduzeæa i ako svako preduzeæe dobije 60.000, to je iznos od 3 milijarde. Znaèi, sumarno, za godinu dana u Srbiju se može investirati 9 milijardi, što je ogroman novac. Videli smo da slobodnog kapitala ima. Rezultati takve dinamiène investicione politike bili bi vidljivi u rastu privredne aktivnosti, poveæanom izvozu, rastu zaposlenosti i podizanju životnog standarda. A to nam životno treba. To je put izlaska iz sadašnjeg beznaða i oèaja. Tvrdio sam da donacije ne mogu pokrenuti privredu. Ne mogu ni zaposliti ljude.

Pogledajte jednu raèunicu. Ako 60.000 privatnih preduzeæa zaposli 2 nova radnika, 100.000 samostalnih radnji po još 1 radnika, a 50.000 novih privatnih preduzeæa se otvori i zaposle po 3 radnika, to je ukupno 370.000 novih radnika. Što znaèi da bi se za 7 razvojnih godina gotovo rešio problem nezaposlenosti i izvršila prekvalifikacija zaposlenih za nove poslove. Da li je moguæ ovakav razvojni scenario?

Sve što sam izneo je moguæe i realno. Potrebno je samo da imamo iskusne ljude, koji æe ostvariti ovakvu strategiju. Sve je jednostavno, zar ne? Treba samo krenuti od sebe. Nadam se da je vreme propadanja, razdora i samovolje prošlo. Potrebna nam je prava Srpska elita, koja æe imati viziju države i nacije. Konkurencijom ideja i ljudi, doæi æemo do najboljih. Neka oni svojim primerom pokažu da su zaslužili da nas predvode. Veliki posao je pred nama. Ne smemo više gubiti vremena. Naši preci su nas obavezali da istrajemo, a naši potomci nas hrabre da delamo. Potrebno je samo da se ujedinimo i odredimo šta ko treba da radi. Potrebno je i da volimo svoj narod koji nam veruje. Bar toliko možemo. Bar toliko je narod zaslužio. Svako od nas, koji je iznikao iz tog naivnog i poštenog naroda, ima svetu dužnost da mu danas pomogne. Nemamo drugog naroda. A ja ga volim baš zbog toga što je takav. Volim ga, uprkos svemu!

Geopolitika br. 11, 28. juna 2003.

SHARE