Intervju sa Brankom Dragašem
• G. Dragaš, Vi ste bili oštar kritièar prošle Vlade, kako danas, posle 100 dana, ocenjujete rad g. Koštunice i njegovog kabineta?
Prošlu vlast sam konceptualno kritikovao jer sam video da je pogrešan pravac kretanja reformi i da su pogrešni ljudi bili u tom nametnutom neoliberalnom konceptu. Rezultati njihovi su katastrofalni. Privreda nije pokrenuta, industrijska proizvodnja prošle godine bila je u minusu 3 odsto, dok je pad poljoprivrede bio do 15 odsto, privrednog razvoja nema – realna stopa rasta je u minusu 0,9 odsto. Spoljnotrgovinski deficit za tri godine dostigao je 11,826 mld $ i upali smo u dužnièko ropstvo. Nezaposlenost se popela na 948.116 a još æe u 34.208 preduzeæa u steèaju ostati bez posla 468.000 radnika. Gubici privrede su narasli na 13 mld $, dok su kumulirani dugovi spoljni i unutrašnji dostigli èitavih 28 mld $. Ako znamo da je ukupna vrednost društvenog kapitala svega 37 mld $, onda je svakom dobronamernom èoveku jasno da smo bankrotirali i da realni društveni bruto proizvod od 12 mld $ ne može da pokrije sve naše dubioze. Ako na sve to dodamo kraðe glasova u parlamentu, vezu vlasti sa organizovanim kriminalom i Despotovim oligarsima, prezir prema privredi, pravdi, institucijama i siromašnima, onda dobijamo žalosnu sliku o reformatorima koji su zastupali ideologiju vulgarnog pragmatizma.
Koštunica je preuzeo kabinet, ali je nastavio da sprovodi ekonomsku politiku koju su graðani Srbije porazili na vanrednim parlamentarnim izborima. Politièki promašaj je bio saradnja sa samozvanim ekspertima iz G 17 plus jer su oni glavni krivci za katastrofalnu politiku bivše vlasti. Konsultanti multinacionalnih kompanjija zaposleni u Vladi bili su legionari birokrata iz MMF – a. Koštunièin kabinet je tako na samom startu bio osuðen na propast.
• Kako to mislite? Možete li da objasnite?
Naravno. Koštunica je dozvolio Labusu, Dinkiæu i Jelašiæu da nastave ekonomsku politiku koja je bila pogrešna. U intervjuu » NIN-u« Labus je otvoreno priznao da je on ideolog pogrešnih reformi i da je ušao u novu Vladu da otkloni sve prepreke za sprovoðenje tih reformi.
• Da, ali Koštunica nije imao izbora?
Grešite. Lièno sam prošle godine ponudio Koštunici Program za spas Srbije i Vladu nacionalnog spasa, ali on to nije hteo da prihvati. Umesto okruglog stola o strategiji razvoja i privrednom preporodu, dobili smo nesposobne politièare koji su ušli u Vladu da bi zadovoljili svoje stranaèke inerese. Stranke uništavaju i obesmišljavaju politièki život svojom pohlepnom potrebom da sve kontrolišu. Politika je postala unosan biznis. Koštunica nije napravio zaokret ka okupljanju svih snaga za reforme, veæ je dozvolio da ga neoliberali ucenjuju. Danas je platio ceh takve pogrešne odluke. Lièno mislim da Koštunica nije sposoban za premijera. Govorim kao menadžer koji svakoga dana radi na tržištu i koji dobro poznaje probleme naših preduzeæa. Koštunica može da bude predsednik Ustavnog suda, premijer mora biti èovek iz privrede.
• Labus i Dinkiæ govore o uspesima?
Labus i Dinkiæ nisu struèni da vode ekonomsku politiku. Promenili su samo retoriku, ali rezultata nema. Meðutim, uradili su nešto što nije smeo da uradi ni Miloševiæ. Promenili su metodologiju obraèuna industrijske proizvodnje, ubacili 300 novih preduzeæa, tako da je za prva èetiri meseca prikazan rast industrijske proizvodnje za 8,8 odsto. To je 2 puta više nego u SAD ili 4 puta više nego u EU. Neverovatno! Kakva laž?! Mi iz privrede znamo da je industrijska proizvodnja u padu za realno – 5 odsto. Spoljnotrgovinski deficit do aprila je dostigao 2,3 mld $ i biæe, ako se nastavi ovakva politika, neverovatnih 7 mld $. Gde je kraj uništavanju domaæe privrede? Hvalili su se da su dobili novu tranšu od MMF od 147 mil $, a ne kažu da tako plaæamo obaveze iz novih kredita. Guverner Jelašiæ kaže da æemo izaæi iz dužnièkog ropstva novim zaduživanjem. Strašno! Èovek ostane zapanjen pred tolikim licemerjem eksperata. Pored toga, plate su za godinu dana porasle za 29,1% ili realno za 18,5%, dok su penzije realno porasle samo 8,4%. Rastu plate a smanjuju se proizvodnja i pada produktivnost. Poražen sam politikom Koštunice i njegove ideologije verbalnog legalizma.
• Mogu li devizne rezerve da budu garancija otplata kredita?
Devizne rezerve su u prvom kvartalu pale sa 3,55 mld $ na 3,329 mld $. Devizne rezerve pokrivaju 195,7 % novèanu masu i takva restriktivna monetarna politika diže kamate na 2,8 – 3% meseèno. Ko æe da pokrene privredu sa takvim kamatama na meseènom nivou? Uprkos tome, 47 banaka sa 22.290 zaposlenih napravili su gubitak 1,32 milijarde dinara. Devizne rezerve æe padati jer privreda nije pokrenuta, a da prošle godine nije došlo od naših ljudi iz dijaspore 2,7 mld $ sve bi u Srbiji stalo. Devizne rezerve ne pune se izvozom veæ otkupom deviza po niskom kursu od sve siromašnijih graðana.
• Šta je sa privatizacijom?
Privatizacija je pljaèka. Privatizovano je nešto preko 1300 preduzeæa, oko 500 nije predalo završne raèune. Privatizovana preduzeæa èine svega – 1,28 % ukupne privrede. Treba napraviti novi zakon o privatizaciji i zaštiti interese malih akcionara. Prodali su uspešna preduzeæa, ove godine neæe imati 100 mil $ od privatizacije. Prodaju preduzeæa, da bi punili budžet. Van pameti! Meðutim, 738 velikih preduzeæa u kojima je 302 gubitaša sa 264.025 radnika nisu pipnuta. Socijalna bomba preti Srbiji. Nezaposleno je skoro 1 mil ljudi i širi se siromaštvo i beda. Prema UNICEF-u 200.000 dece gladuje u Srbiji a još 600.000 je neuhranjeno. Na drugoj strani, skoro 2.000 porodica upravlja Srbijom. Niko ne sme da se obraèuna sa oligarsima iz despotskog režima. Mediji su okovani a pseudoelita potkupljena.
• Šta je rešenje? Imali li izlaza?
Ima izlaza. Privreda i ekonomija treba da pobedi pohlepne politièare. Mali akcionari moraju da pobede gramzivost novobogataša. Ako Srbijom treba da upravlja oligarhija i da srednja klasa ima primanja od 150-200 €, onda sam protiv takve Srbije. Zalažem se da razvijemo narodni kapitalizam, ojaèamo srednju klasu i napravimo privredni rast od 12 – 15% godišnje. Naravno, kljuèna je izgradnja institucija i uspostavljanje vladavine prava.
• Kako pokrenuti Srbiju?
Treba nam Vlada nacionalnog spasa. Moramo održati okrugli sto struènjaka o strategiji reforme. Ne trebaju nam demagozi, oligarsi i protuve. Èestitog i poštenog sveta ima ovde i u rasejanju. Pružimo priliku – novim ljudima. Nešto manje od 7,5 mil graðana Srbije pravi jedva 12 mld $, dok 3,5 mil Iraca napravi 138 mld $, 2 mil Slovenaca 25 mld $ ili 10,5 mil Èeha – 78 mld $. U èemu je problem? U Srbiji ne valja privredni sistem. Moramo promeniti sistem, uspostaviti institucije i liberalizacijom u društvu osloboditi se svih politièkih i ekonomskih monopola.
• Ko æe to uraditi?
Privredna snaga Srbije, udruženja èestitih privrednika koji nisu nastali na državnim monopolima i špekulacijama, pristaje da organizuje ili da uèestvuje na tom okruglom stolu. Imamo svoj Program i struènjake iz zemlje i sveta. Spremni smo da na struènom tržištu u konkurenciji ideja suèelimo programe sa drugima. Neka pobedi najbolji program i najbolji ljudi, bez obzira iz koje su partije. Verujem u Srbiju i želju našeg naroda da žive bolje. Pravi je trenutak da se odmah napravi zaokret. Ako to ne uradimo, živeæemo sve gore i siromašnije i tek za 35 godina æemo doæi u 1989 godinu. Ko može da garantuje da æemo taj period preæi za 7 godina neka upravlja Srbijom. Merimo rezultate i kontrolišemo institucije. Jedino pitanje koje postavljamo ljudima iz vlasti: možete li vi da stvorite uslove u kojima æe preduzetnici stvarati i bogatiti se svojim radom. Ko to ostvari, neka se bavi politikom. Treba nam modernizacija društva na svim nivoima.
• Kada oèekujete ulazak u EU?
Vlast širi fraze o tranziciji, reformama i EU. Mi nismo spremni da uðemo u EU jer smo siromašni, privreda nam ne radi a ustanove su nam korumpirane. Potrebno nam je da prestanemo da se svaðamo i da zapnemo radeæi na tržištu. Ako sada napravimo zaokret oèekujem da 2015. god. uðemo u EU, ali ne sa ovim politièarima.
