Početna Sadržaj Reagovanja ВИКТОР НОВАК ...

ВИКТОР НОВАК MAGNUM CRIMEN

4986
2
SHARE

У препуном КОЛАРЦУ је одржано књижевно вече посвећено професору
Виктору Новаку и његовом капиталном делу MAGNUM CRIMEN.
Издавач CATENA MUNDI је на својој промоцији ујединио  националну елиту Србије.
Било би добро да се та национална елита уједини и на следећим
ванредним парламентарним изборима.
Наравно, без присуства одређених људи који су, још увек, подршка
владајућем издајничком режиму.

Професор Виктор Новак нам је оставио капитално дело о настанку и
нарастању клерофашизма у Хрватској, докуметовао је бројне доказе о
директној умешаности Ватикана у подстицању клерофашизма у Хрватској,
објавио је писана документа о учешћу Католичке цркве у Хрватској у
усташким злочинима и одговорности загребачког надбискупа Алојза
Степинца за геноцид извршен над Србима у Хрватској.

Књига MAGNUM CRIMEN је изашла 1948 године у Загребу и омах је била
откупљена од Католичке цркве и спаљена.
Ватикан је забранио објављивања ове књиге.
Спаљивањем и забранама хтели су да сакрију геноцид који су починили
над Србима.

Књигу сам прочитао 1986 године, када се први пут појавила у јавности и
био сам потресен  планским злочинима клерофашиста и њиховом патолошком
мржњом према Србима.

Пореклом сам из Стрмице крај Книна и знао сам много о злочину усташа и
умешаности Католичке цркве у те злочине, јер су ми о томе детаљно
причали моји стари. Дружио сам се са генерацијом 1880-1910 и они су
били сведоци геноцида клерофашиста над нама Србима.

На моје питање – зашто се то дешавало, који је био разлог, зашто нас
мрзе, зашто тако зверски злочин да се почини над једним невиним
народом, те моје кршне, осушене и чворновате старине, поштене и
искрене, моји бркати див јунаци из бајки, од којих сам више научио
него из свих универзитетских уџбеника, немоћно су савијали леђа,
одмахивали главом и брисали сузе на сувом и исклесаном лицу.

Зашто?

Годинама ме је мучило то питање.
Зашто таква мржња?
Зашто такав ужасан покољ?

Нисам могао сам да пронађем ваљан одговор.

Мој ђед по мајци Васиљ Ђурић, монархиста и националиста, који је од
тридесетих година читао београдску ПОЛИТИКУ, био је преплаћен на њу и
ја сам на магарету ујутру одлазио на станицу да сачекам воз из
Београда и да преузмем ПОЛИТИКУ од нашег поштара , рекао ми је оштрим
речима, подигнуте главе и испружене руке :

„ Они нас мрзе!  Запамти, мрзе! Ми не знамо да мрзимо!“

Али, зашто нас мрзе?

Нисам могао то да схватим.
Нико о томе није хтео јавно да говори.
Нико није хтео да се замера.
Титино братство и јединство је било лажно и наметнуто.
Наивни Срби су га прихватили широгог срца.
Срби су све брзо заборавили и опростили.

Када сам у Загребу на ручку код једне добростојеће хрватске
социјалистичке обитељи, као студент из Београда, који се забављао са
њиховом размаженом јединицом, у присуству  драгих родитеља, госпон
дједа и госпоје баке, после једне бурне расправе о Крлежи, та хрватска
господа су презирала Крлежу као југославена и левичара, изнервиран
њиховом хрватском малограђанском удобношћу и подаништвом према свакој
власти, образложење да се „немре ту никај зделат“, то немре никај је
покривало њихову духовну капитулацију и обезбеђивало пристојан
пургерски живот скоројевића, то немре је изговарано са таквом
уображеном сигурношћу социјалистичке амбасадорске буржоазије  да ме је
додатно нервирало, када сам запитао зашто је геноцид почињен према
Србима у Хрватској и зашто Капитол мрзи Србе, госпон татеку је вилица
испала у танјур, госпоја мамица, племенита рода, се загрцнула, дјед и
бака су били згранути  над тим безобразлуком, док се млада господична
смејала из све снаге, јер се баш лијепо забављала, било јој је  јако
драго да неко већ једном разбије ту свечану укрућеност на тим
обавезним, досадним недељним обједима, где су се причале фразе и
глупости и где се  по бечким манирима није смело повисити глас, да се
не би покварила та угодна породична идила узорних социјалистичких
грађана.

Зашто?
Одговора нема.

Први прави одговор сам добио тек те 1986 године, када сам прочитао
професора Виктора Новака.
Професор Новак је објаснио узроке те мржње и таквог крвавог злочина.

MAGNUM CRIMEN морамо читати, изучавати, анализирати и преносити нашим
поколењима.
То је једини начин да не заборавимо и да више никада не напрвимо
трагичне историјске грешке.
Професор Новак нам је оставио завештање о узроцима једне велике
националне несреће.

Обележавање и  поновно издавање MAGNUM CRIMEN –а је наш дуг и обавеза
према храбром човеку и великом моралном узору.

Морам још нешто да напишем.
Један мој утисак.
Који се значајно разликује од свих досадашњих утисака.
Тиче се публике која је присуствовала овој промоцији књиге.
Била је на промоцији наша национална интелигенција, која је имала
грађанско достојансво и европске вредности.
Промовисали су неку нову Србију.
Србију која се разликовала од пијане, бахате, тоталитарне и демагошке
Србије из раних деведесетих.
Србије која се разликује од издајничке политике  однарођеног режима.
Нико од тих острашћених еурофанатика није присуствовао промоцији.
Нису добили одобрење бриселских сатрапа.
Уплашили су се да не покваре односе са суседима у региону.

Обрадован сам овом суштинском променом.
То је добар знак да ћемо успети да спасимо Србију.
Важно је само да будемо јединствени.
И да деламо.

Београд, 16.10.2015

SHARE

2 KOMENTARI

  1. Jedina zamerka na teskt: „Била је на промоцији наша национална интелигенција, која је имала
    грађанско достојансво и европске вредности“. – „Evropske vrednosti“ su izlizana fraza i trebalo bi da je sto manje koristimo (najbolje i izbacimo). Nase vrednosti su domacinske, tradicionalne i humane! I jedino toga treba da se drzimo. Naravno, dobra stvar (u celom ovom haosu koji traje 15, odnosno 25, odnosto 70, odnosno poslednjih 100 godina) je sto posle svega, iz bede i patnje koju prozivljavamo izacice generacija mladih i cestitih Srba, onakvi kakvi smo bili na pocetku proslog veka.
    I hvala za odlican tekst o „Magnum Crimen-u“, moracu da procitam knjigu cim budem u prilici.