Svi tražimo veze kada nam nešto zatreba da uradimo.
Veza je familijarni oblik negacije tržišta.
Veza je institucijalni oblik uspostavljenog prijateljstva.
Veza je naša poslednja odbrana od otuđenog društva.
Veza ima svoj princip funkcionisanja.
Onaj koji traži vezu, traži sigurnost.
Onaj koji povezuje, pokazuje svoj značaj.
Onaj koga traže, zna da će i on da traži.
Poklon je samo – Glava šećera.
Poklon je samo fizički dokaz da veza postoji.
Njegova vrednost nije upotrebna, nego vrednost u prometu.
Veze vraćaju u zajednicu poverenje.
Kada ne bi bilo veza, izgubila bi se ljudskost.
Svet bi bio odvratan za život.
Hladan i nepristupačan.
Veze sprečavaju da postanemo potpuno sebični idioti.
U uspostavljanju veza nijednog čoveka ne smete da potcenite.
Onaj ko ima najveću moć, nužno nema najveće veze.
On ne može sve da završi, jer najveća moć donosi i veliki broj neprijatelja.
Novac ne može ništa tada da završi. Ni vlast.
Inat je jači od novca i vlasti.
Primer iz prakse.
Baba Rada je bila čistačica u poslovnici JAT-a tri decenije.
Bila je legenda poslovnice. Svi su voleli njenu toplu reč i domaću kafu.
Njeno veliko srce i plemenitu dušu.
Nije jurila karijeru. Posvetila se porodici i svom poslu.
Volela je ljude.
Na tom radnom mestu nije nikoga ugrožavala. Za metlu i krpu se nisu otimali.
Baba Rada je znala gde joj je mesto.
U hijerarhiji moćne kompanije imala je najniže zvanje.
Najmanju moć.
Jednoga dana, neki važan socijalistički direktor je morao hitno da putuje zbog smrtnog slučaja u prodici.
Nije bilo više karata.
Avion je bio pun.
Direktor se obratio svom kolegi generalnom direktoru JAT-a.
Zamolio ga je za uslugu.
Generalni direktor je rekao sekretarici da nazove posadu i zamoli ih za jedno mesto.
Pilot aviona je odbio da primi još jednog putnika.
Pilot aviona je sve odlučivao.
Generalni direktor je lično nazvao pilota.
On ga je sa prezirom odbio.
Pokušali su i ostali članovi borda direktora.
Pilot je bio uporan.
Direktor koji je trebalo da leti se našao u panici.
Nije mogao da veruje da neće uspeti da se ukrca.
A onda se neko iz poslovodstva setio čistačice Rade.
Generalni direktor se složio.
Lično je pozvao čistačicu Radu i objasnio joj o čemu se radi.
Direktor koji je trebao da putuje je bio zaprepašćen.
Kako će ga u avion ukrcati jedna čistačica, kada ne može generalni direktor kompanije?
Čistačica Rada je uzela telefon i okrenunula letačku operativu.
Tražila je da joj daju vezu sa pilotom.
Pilot je uzeo vezu.
Čistačica Rada mu se obratila psovkama.
Svi prisutni su ostali u čudu.
Pilot se smejao od srca. Vrištao je u slušalicu. Urlao.
Zašto ga zove? Ko je nju iznervirao? Šta može da uradi za nju?
Čistačica Rada mu je rekla da je taj direktor njen rođak i da mora hitno da putuje.
Mora!
Pilot je odgovorio – Zašto se nije pozvao na tebe? Hoćeš li da on vozi avion ili da mi sedi u krilu?
Rada ga je sočno ospovala i spustila slušalicu.
Direktor se ukrcao u avion.
Naš narod kaže – Lepa reč i gvozdena vrata otvara.
U ovom slučaju – prava reč.
Moć veze nije u novcu, nego u odnosu.
Volite ljude!
Koliko vi budete voleli njih, toliko će i oni voliti vas.
Beograd, 18.09.2014