ВЕЛЕИЗДАЈА
Како се кажњава велеиздајник?
Погледајмо један пример из историје.
Определио сам се за енглеску историју, пошто расни Енглези држе предавање читавом свету, нижим расама, о цивилизацији и демократији.
Вратићемо се на средину XVII столећа.
Тачније у јануар 1649.године, када је осуђен на смрт енглески краљ Чарлс I као велеиздајник.
На смрт га је осудио побуњени Парламент.
Неколико напомена, за неупућене, да објасним догађаје пре самог чина погубљења.
Грађански рат је почео, између енглеског краља Чарлс I Стјуарта и Парламента, августа 1642 г., јер је краљ арогантно, безобразно и одлучно одбио 19 захтева Парламента да део своје власти препусти Парламенту.
Данас би се то назвало – демократизација друштва.
Увређени краљ је потегао војску да казни побуњени Парламент.
Али, процена је била погрешна.
Парламент је оптужио краља за велеиздају, наоружали су народ и кренули у рат с краљевом војском.
Тако је настао сседмогодишњи грађански рат између народне армије Парламента – округоглаваца и косатих и ондулираних ројалиста -каваљера.
Народну армију округоглаваца је предводио вешти политичар Оливер Кромвел, који ће, после краљевог смакнућа, постати диктатор.
Након скоро седам година крвавог грађанског рата, ројалисти су били побеђени.
Краљ велеиздајник је побегао у Шкотску.
Међутим, препредени Кромвел је платио 400.000 фунти да Шкоти изруче енглеског и свог, шкотског краља снагама Парламента.
Непристојна понуда је прихваћена.
Прорачунати Шкоти су проценили да је понуђени новац, ипак, важнији од краља велеиздајника.
Запамтите добру, господо другови, ову историјску паралелу.
Увек ће неко да пристане на непристојну понуду.
Велеиздајник се, дакле, нигде више не може да сакрије.
Након испоруке краља, све је ишло прилично уиграно.
Краљ је изведен на суд 20. јануара 1649.године, осуђен је на смрт 25.јануара и погубљен 30. јануара 1649.године.
Зар то није било краљеубиство?
Зар Енглези нису осудили као варваре Французе за гиљотинирање Луја XVI и Србе за маскар над Александром Обреновићем и Драгом Машин?
Зар они нису убили свог краља?
Енглези тврде да они нису краљеубице.
Него?
Они су легално и легитимно казнили издајника народа.
Сјајно!
Признајем да је енгелски смисао за перфидност бриљантна.
Зар то не можемо да научимо од њих?
Углавном, велеиздајник је кажњен.
То што је био краљ, није умањило казну.
Заправо, имао је једну привилегију.
Дан је био студент и осуђенику су, да не би дрхтао од хладноће, дали да носи две кошуље.
Енглеска педантост за детаљ је ненадмашна.
Да ли сте, браћо и сестре, нешто научили из ове историје о велеиздаји?
Београд, 7534.г. гроздобер
