Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Varjaèa

Varjaèa

743
0
SHARE

Dopisnik lista «Politika» iz Majamija piše da je strina Soka, domaæica poreklom iz okoline Niša, prekrštena u misis Suzi Peterson, doživela iznenada veliki obrt u svom, inaèe mirnom i skromnom životu. Elem, strina Soka, zovimo je sada po naški, došla je u Ameriku pre desetak godina bez ikakvih kvalifikacija, što je vrlo važno za našu prièu, i poèela je da radi po kuæama. Kako sama kaže, radila je po tri posla i noæu i danju, neprestalno tugujuæi za Nišom gde je, iskreno priznaje, lepše živela. I tako je preživljavala nekoliko godina.

A onda se jednog dana strina Soka pojavila doterana, našminkana, isfrizirana, u velikom «pontijaku», u društvu mlaðeg, naoèitog èoveka i predstavila se, na opšte zaprepaštenje svojih zemljaka, kao Suzi Peterson, supruga gospodina Džona Petersona. Prièa je prava amerièka. Strina Soka je upoznala razvedenog, dobrostojeæeg automehanièara na igranci i razumela je, bez znanja jezika, da bivša Džonova žena nije vodila raèuna o njemu, samo je mislila na izlaske i po celo poslepodne i veèe je igrala bridž sa prijateljicama. Nesretni automehanièar se hranio po restoranima, nosio veš na pranje, a ponekad je morao i da èisti kuæu. Na kraju, ostaje sam.

Saslušavši ga, strina Soka je krenula u akciju. Pozvala je usamljenog èoveka na veèeru. Napravila je srpski pasulj sa slaninom, suvim rebrima i paprièicom. Èovek je bio zapanjen. Nije mogao da veruje da je to ona skuvala. Amerièke žene ne kuvaju. Zar je moguæe da neka žena zna da kuva? Strina Soka je bila ponosna. Odluèila je da mu pokaže deo svojih kulinarskih veština. Poèela je od sarme, prešla na punjene paprike, podvarak, prebranac, preko gibanice i završila je ljutom domaæom rakijom. Akcija je potpuno uspela. Osvojila je srce zgranutog mehanièara.

A onda je on odluèio nju da iznenadi. Pozvao ju je na èuveni amerièki roštilj. Bio je ponosan što može da pokaže dostignuæe svoje nacionalne kuhinje. Strina Soka je jela bezukusne hamburgere i smejala se od miline. Završni udarac æe biti strašan. Kao odgovor, pripremila je nadasve èuveni srpski roštilj: leskovaèke pljeskavice sa sirom, debele niške æevapèiæe, prokupaèke ražnjiæe sa nadenutim lukom i paprikama, a uspela je da pronaðe i kuršumlijske vešalice. Sve se brzo završilo. Oblizujuæi prste Džon je kleknuo na pod i zaprosio nišku domaæicu. Na kom jeziku, pitate. Pa na onom najukusnijem i najslaðem, jeziku koga razumeju svi koji se vole.

Prema zvaniènim anketama preko 80 odsto amerièkih žena priznaje da ne ume da skuva ništa osim kafe. Preostalih 20 odsto domaæica konkurišu meni jer znaju da pripreme makarone i isprže kajganu. Komercijalna civilizacija i feministièki pokret ozbiljno su ugrozili amerièku porodicu. Karijera je postala važnija emancipovanoj amerièkoj ženi, nego porodica. Ni upozorenje èuvenih lekara da nedostatak domaæe kuvane hrane ozbiljno ugrožava zdravlje nacije, nije urodilo plodom. Danas više od polovine stanovništva Amerike ima prekomernu težinu, povišen pritisak i holesterol.

Èitaju li naši reformatori novine? Da li su proèitali da amerièki tinejdžeri zbog preterane debljine tuže Mc Donalds? Možemo li mi svim tim nezadovoljnim amerièkim potrošaèima da ponudimo zdravu hranu? Može li niški lobi u vlasti da uzme strina Soku za savetnika? Prošli režim nije bio sposoban da organizuje izvoz našeg mesa u EU dok je tamo vladalo kravlje ludilo. Tadašnji vlastodršci su bili opsednuti sopstvenim ludilom i nisu marili za izvoz.

Niko ozbiljno ni u ovoj vlasti ne razmišlja o izvozu. Uvozni lobi je napravio spoljnotrgovinski deficit za 30 meseci od 9,215 milijardi dolara i zaradili su 921 milion dolara. Prošle godine napravili smo deficit u agrarnoj razmeni sa svetom 134,6 miliona dolara dok je Maðarska, zemlja slièna nama napravila suficit od 1,5 milijardi dolara. Kada æemo mi praviti suficite u izvozu? Izvozimo maline, a uvozimo jogurt od malina. Imamo viškove mleka od 800 miliona tona godišnje, ali zato uvozimo puding iz Holandije ili sireve, maslace i mleko u prahu. Znaju li naše domaæice da naprave puding? Neka se raspiše nagrada od 50.000 evra za domaæicu koja napravi puding bolji od uvoznog. Sve što smo prošle godine izvezli otišlo je na pokrivanje uvoza roba široke potrošnje. Poseban problem predstavlja izvoz sirovina jer trajno gubimo u spoljno trgovinskoj razmeni.

Strina Soka, žena bez kvalifikacija i bez znanja jezika, uspela je ono što naši harvardski malograðani ne razumeju. Strina Soka nam je pokazala šta treba da radimo. Godinama predlažem da se napravi srpski izvozni lobi. Iskoristimo naše ljude u rasejanju da napravimo lance modernih srpskih restorana i prodavnica koji æe prodavati našu robu i kuvanu hranu dostavljati amerièkim porodicama. Vlasnici tih mini-marketa bila bi 50 odsto naša država, dok bi drugih 50 odsto uložili poslovni ljudi iz dijaspore. Kada bi se posao posle nekoliko godina dobro razradio, država bi prodala svoje akcije graðanima. Možemo li mi da izbacimo neku našu robnu marku? Verujem da bi se u lancima srpskih restorana po svetu dobro prodavala sledeæa jela: pileæi paprikaš sa noklicama, jagnjeæa kapama, èorbast pasulj sa rebarcima, sarma od kiselog kupusa, sarmice od zelja, musaka od spanaæa, raštan sa ovèijim mesom, kelj sa juneæim mesom, æurka u mlincima, nasuvo, krompir paprikaš, popula od pasulja, lièki kupus, pihtije, ajvar, proja, kajmak, mladi sir, cicvara, popara, bosanski lonac, kao i sve vrste pita. A za gurmane predlažem – srpsku papazjaniju! Za ovo jelo domaæica mora da uðe rano u kuhinju jer je papazjanija dobra samo kad se kuva najmanje èetiri sata. Dakle, uzmete 1 kg goveðeg, masnog mesa od grudi i rebara, operete i iscedite na komade, posolite i pobiberite, ostavite da stoji dok se ne pripremi zelen, oèistite 1 kg luka, malo aleve paprike i 7 glavica belog luka. Sve stavite u zemljani lonac i peèete u peænici i nikako ne otvarate. To je prava srpska papazjanija. A ova prljava politika koju reformatori sprovode je pokvarena tranziciona muækalica.

Naš izvozni cilj mora da bude osvajanje krajnjeg potrošaèa u razvijenom svetu. To možemo postiæi plasmanom zdrave hrane. Umesto što sirovine prodajemo grosistima i tako gubimo veliki deo zarade, naš izvozni lobi mora da otvori sopstvene maloprodajne objekte i restorane po èitavom svetu. Država æe da stimuliše sve u lancu i pomoæi æe da akcionarski princip zaživi. Sadašnje stanje je postalo neizdrživo. Mali prihodi od izvoza ne mogu da zadovolje sve siromašnije uèesnike u poslu. Proizvoðaèi malina, recimo, stalno ratuju sa hladnjaèama i izvoznicima, a svi zajedno sa državom jer svako pokušava da zadrži za sebe veæi deo zarade. Tako svi gubimo. Mogu li Srbi da se interesno ujedine? Ako se taèno unapred odrede interesi i ako država bude nadgledala postignute dogovore verujem da je to moguæe.

Šta nam još treba? Potrebno je samo da se pojavi sposobna strina Soka i da napravi valjanu marketinšku prezentaciju. Svi æe imati interesa od srpskog izvoza. Vlada SAD æe podržati naš izvoz jer æe njeni graðani jesti zdravu hranu i biæe zdraviji. Zdravija nacija više radi i poveæava društveni proizvod. Rastom društvenog proizvoda rastu prihodi u džavnoj kasi i smanjuje se deficit. Tako otpoèinje izlazak iz sadašnje recesije. U komercijalnoj civilazaciji sve je uzroèno posledièno povezano. Varjaèom se može osvojiti svet. Naravno, ukoliko ste originalni i imate ideje. Skorojeviæi su neizdrživo dosadni. Strina Soka je uspela. Neka varjaèa bude naš izvozni znak. Na kraju, poruèujem svim roditeljima da hrane decu samo kuvanim jelima. A varjaèu držite uz sebe. Tucite ih samo ako poènu da lièe na ove koji su sada na vlasti.

SHARE