Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Uzurpatori reformi

Uzurpatori reformi

1115
0
SHARE

Prošle godine Svetska banka je objavila studiju o zemljama u tranziciji i napravila je analizu njihovog razvoja društva od pada berlinskog zida. Sama analiza pokazuje da je izvršemo veliko raslojavanje u toku tranzicije i da su se lièno obogatili oni koji su sprovodili reforme. To se jasno videlo iz svih konstatacija SB i ja sam, pažljivo èitajuæi taj izveštaj, odmah obavestio našu javnost o tim istraživanjima jer sam u praksi, na tržištu, veæ uveliko gledao kako se zagovornici neoliberalizma i šok-terapije bogate, medijski ekspl?atišuæi pojam reformi.

Smatrao sam da je moja dužnost kao patriote i struènjaka da ukažem našim graðanima o negativnim tendencijama u društvu i da ih opomenem da koncept reformi nije dobar i da reformatori nemaju dobre namere. To sam uporno tvrdio od prvog dana uspostavljanja nove vlasti, jer sam bio u prilici da vidim, kao dugogodišnji opozicionar i prijatelj pojedinih lidera, kako ih vlast preko noæi menja i kako zaboravljaju potpisani ugovor sa narodom.

Prve kritièke tekstove o prvoborcima revolucije i kriznim štabovima napisao sam veæ 09. oktobra 2000.godine, dok sam svoje mišljenje o novom Guverneru i njegovom skojevskom upadu u Narodnu banku napisao nedelju dana kasnije. Niko nije smeo da objavi moje tekstove. Kada sam 28 februara 2001.godine konaèno odluèio da napustim taj promašeni koncept, nisam želeo da slušam i gledam kako prepotentni skorojeviæi na vlasti uzurpiraju državne pozicije, kako balavci bez radnog iskustva i znanja odlukom CK DOS-a poèinju da upravljaju privrednim gigantima i opštinama, kako ih prevrtaèi oligarsi, izrasli na pljaèki u burazerskom socijalizmu, zatrpavaju otetim novcem i privilegijama, praveæi od njih razmažene kumove kapitalizma? kada sam, napokon, shvatio da je opoziciona borba za bolji život i pravdu bila samo demagoška parola korisnika stranih donacija da bi se uzurpirala vlast, odbio sam da uèestvujem u toj novoj prevari naroda i rekao zbogom toj bratiji antiratnih profitera, plaæenih opozicionara, frustriranih asistenata i nepriznatih profesora fakulteta, tezgaroša i šibicara iz instituta, ljubitelja svake vlasti i državnih privilegija, patoloških lažova i kleptomana, robotizovanih birokrata nepoznate prošlosti i nevidljivog lica, te ljudi koji su se grlili i ljubili sa vodeæim plaæenim ubicama i meðunarodnim gangsterima, pozivajuæi se na ideologiju vulgarnog pragmatizma i veštinu modernog vladanja. Zašto bi radio sa tom bandom?

Ustao sam i zatvorio vrata za sobom. Zalupio ih svom snagom. Hteo sam da se èuje kako napuštam taj pokvareni i prevrtljivi polusvet.Razilazimo se taèno na onom mestu gde su oni izdali izvorna naèela naše zajednièke borbe protiv despotije. Svi ideali o pravednom društvu, vladavini prava, slobodnom tržištu, konkurenciji i socijalnoj solidarnosti pali su preko noæi u brlog pohlepne borbe oko novca i moæi. Èovek koji drži do sebe u tome nije smeo da uèestvuje. To otimanje, halapljivo trganje, gramzivo prisvajanje, kaljanje svega uzvišenog i svetog, bilo je suprotno mojoj iskrenoj nameri da se nešto korisno uradi za našu upropaštenu državu i osiromašeni narod. Svaki pošten èovek uradio bi isto što sam i ja uèinio. Povukao sm se i javno napao ideologiju neoliberalizma.Ništa u tome nije bilo lièno. Konceptualno sam iznosio gde su greške i šta treba raditi.

Meðutim, beogradski mediji su za mene ponovo zatvoreni. Na isti naèin sam bio izolovan u prošlom režimu, samo što oni prošli nisu nikada dovodili u pitanje moju struènost. Novi vlastodršci su omalovažavali sve nas koji smo struèno kritikovali reforme i iznosili neka druga rešenja. Svako ko je posumnjao u reforme bio je proglašen za ostatak starih snaga, retrogradnu pojavu, neznalica i dokanjaka koji ne može da prati brze poteze tehnologa nove vlasti.Sve je bilo u smušenoj brzini bez strategije i vizije.Privredni razvoj se odreðivao u zavisnosti gde se tog dana nalazio superaktivni ideolog vulgarnog pragmatizma. Nastala je opšta pometnja meðu graðanima.Uprkos prenaglašeju aktivnosti privreda je stajala. Tako su skorojeviæi na vlasti brzo okovali Srbiju u lažne reforme.

Otpoèelo je perfidno zlostavljanje i pljaèkanje naroda. U tome su im mnogo pomogli nekadašnji nezavisni mediji i kvazi intelektualci. Nisam mogao da verujem da æe profesionalno i moralno ti lažni zagovornici ljudskih prava i sloboda preko noæi postati ostrašæeni i sipljivi moænici koji æe otimati ambasadorska, urednièka ili nek druge državne funkcije, da æe zatvariti oèi pred kriminalom, pljaèkom, medijskom torturom, kriznim štabovima i da æe prihvatiti mediokritete i razbojnike za svoje saradnike u poslu. Zar smo tolike godine potrošili u opoziciji da bi na vlast doveli diletante. Sve sam to na samom poèetku reforme govorio i pisao.

Gde su se sakrila ta èuvena nezavisna pera. Zašto nisu pisali o izdanoj revoluciji i prodanoj vlasti? Najveæi pad su,ipak, doživeli moje kolege ekonomisti koji su se sami poslušno utrkivali kako da se dodvore neznalicama na vlasti. Nikada mi nije bilo jasno otkuda tolika potreba kod navodno uèenih ljudi za pseæim ulizivanjem i mahanjem repom, saginjanje glave do samih nogu vlastodržaca i radosno cvilenje nad zgnjeèenim životom. Zar èovek nije roðen i stvoren da bude uspravan i da èelom para oblake? Malo ljudi je bilo spremno da se suprotstavi novoj ideologiji. Posle izvesnog vremena, iznenada se pojavio izveštaj SB koji je taèno pokazivao ono što se veæ dogaðalo u Srbiji i što mediji nisu smeli da objave.Taj izveštaj mi je dao snage da istrajem na kritici pogrešnog koncepta.

Danas, godinu dana posle izveštaja SB, jedna naša novinarka, neæu je imenovati jer ni ona mene nije imenovala, tvrdi da SB jeste napravila takvu studiju, ali nije ni izbliza došla do zakljuèka koga sam ja izrekao, dakle, da se reformatori lièno bogate, osim kako istièe novinarka, »ako neko ne misli da su Janjuševiæ i Kolesar, na primer, reformatori«. A šta su oni, naprimer? Èlanovi studentske zadruge? Vozaèi? Brodograditelji? Steèajni upravnici? Poslušajmo moju kritièarku »ako steèajni upravnici društvenih preduzeæa, a to je u Srbiji sada jako unosno zanimanje u tom poslu umaste brkove, to se zove zloupotreba i korupcija, a ne reforme«. Bravo! Evo dokaza! Dragaš nije u pravu! Dragaš izvræe izveštaj Svetske banke! Zakljuèak je sasvim drugaèiji. Prema izveštaju Svetske banke ne bogate se reformatori, veæ – uzurpatori reformi! A ko su uzurpatori reformi? Logièno, prema izveštaju Svetske banke uzurpatori reformi treba da budu oni koji – umaste brkove, zar ne? Kritièarka kaže da nisam mogao ni izbliza nakalemiti taj zakljuèak na domaæu stvarnost, da bi nekoliko redova niže rekla da zakljuèci do kojih je došla SB »itekako korespondiraju sa onim što se dogaða i u zemlji Srbiji«. A šta se to, gospoðo, dešava u zemlji Srbiji? Poslušajmo vaše tumaèenje SB: »da su neke društvene grupe u stanju da ostvare znatne dobitke od nièije zemlje izmeðu komandnog sistema i tržišne ekonomije, a da je najplodnije tlo za to upravo delimièno reformisana ekonomija«.

Kakve su ovo gluposti? Kakav je ovo nemušti jezik? Ko se krije izmeðu nièije zemlje i upravo delimièno reformisane ekonomije? Na èije komandne raèune stižu znatni dobici sa Sejšelskih ostrva? Koje je unosno zanimanje danas u Srbiji? Ko se ubrzano bogati? Ko su uzurpatori reformi? SB ih ne imenuje, ali je svakome umnome èoveku, koji zna da razmišlja svojom glavom, ostavila da u svojoj zemlji prepoznaju takve društvene grupe? Koji su to ljudi? Vidite li vi te ljude oko sebe? Zar savetnik za bezbednost premijera nije u vlasti? Zar on nije reformator? Zar direktor Agencije za sanaciju banaka i mnogih upravnih odbora ne sprovodi reforme na svojoj državnoj funkciji? Ministar za ekonomske odnose i ministar turizma i trgovine otvaraju privatne fakultete. Zašto to nisu uradili pre oktobarskih promena? Otkuda im sada pare? Ko plaæa ministrima letovanja na luksuznim jahtama kad imaju platu svega 30.000 dinara? Ko plaæa izgradnju stanova i kuæa ministrima? Kako je moguæe da se potpredsednik vlade uzdigne iz poderanog džinsa i starih patika do firmiranih italijanskih odela? Ko plaæa njihove telohranitelje? Otkuda njima novac? Šta su oni? Društvo mrtvih pesnika ili državni funkcioneri koji sprovode reforme?

Meðusobne optužbe vlastodržaca najbolje govore o korupciji i liènom bogaæenju reformatora. To svaki graðanin Srbije dobro vidi. Jedino još uvek ne vide oni koji bi prvi o tome trebali da pišu. Logika je zaista izvrnuta. Ali u nametnutim reformama sve je izvrnuto. Naroèito sami reformatori. Zato valjanih rezultata i nema. Niti æe ih biti. To je sasvim sigurno. Ostalo nam je samo da se poigramo tim nakaradnim pravdanjem lopovluka.

Moramo da saèuvamo duhovni mir i zdravu pamet, jer reformatori, uz pomoæ svojih medija, pokušavaju da nas slude. Ne dozvolite da vas više zamajavaju. Nasmejte se i poslušajte ovo : prema izveštaju naše novinarke ne bogate se oni koji umaste brkove, veæ uzurpatori koji itekako korespondiraju izmeðu komandnog sistema i tržišne ekonomije,naprimer, tako da steèajni upravnici delimièno reformisane ekonomije ni izbliza ne ostvaruju znatne dobitke kao neke društvene grupe koje ne maste brkove samo zbog toga što je najplodnije tlo za to da brkove i nemate naprimer. Jeste li primetili da je u modi da se briju ljudi u vlasti. Plaše se da ne umaste brkove i da ih ne proglase uzurpatorima.

Beograd, 18. avgust 2003. god.

SHARE