Početna Sadržaj Reagovanja UJEDINJENJE

UJEDINJENJE

595
0
SHARE

UJEDINJENJE

Branko Dragaš, 19.04. 2014

Hteo bih da razjasnim ideju oko ujedinjavanja patriotskih snaga. Moram to da pojasnim, jer vidim da ima nerazumevanja. Ja nisam bio prepreka ujedinjavanju. Naprotiv, ja sam zagovarao ujedinjavanje. I pre nastanka Ekonomskog Pokreta, smatrao sam da mora patriotski blok da se ujedini.

To sam znao iz iskustva rušenja Miloševića. Čitavu deceniju sam objašnjavao opoziciji da mora da se udruži. Oni su to shvatili tek 2000 godine. Rezultat ujedinjavanja je brzo došao. Godine 1992, kada je DEPOS bio na ulici, Đinđić je došao kod mene u kabinet Banke da mi predloži da ja budem predsednički kandidat. Odbio  sam. Iz dva razloga. Ne zanima me da se profesionalno bavim politikom. I nisam verovao u iskrenu želju opozicije da se udruži. Moje sumnje su se pokazale tačnim. Opozicija se udružila tek pred pad Miloševića, kada je nevolja kulminirala.

Na osnovu ovakvog iskustva, smatrao sam da se režim svih parija na vlasti, od žutih, crvenih i naprednih, može jedino srušiti ukoliko im se udruženi suprostavimo.

Ko je bio zadužen za to udruživanje?
Ja?
Pa, ja nemam tu političku snagu u narodu.
Ko ima?
Političke stranke.
Koje?
DSS, Dveri i Radikali.

Ko je trebao da pozove sve nas na udruživanje?
DSS kao parlamentarna stranka.
Ko konkretno?
Koštunica.

Zašto baš on?
Zato što je bio na čelu DOS-a, koji je srušio despotski režim.
Zato što je propusti jednu veliku istorijsku priliku.
Zato što je odgovoran za dolazak tržišnih fundamentalista na vlast.
Zato što je ekonomskog ubicu Dinkića uzeo u svoju vladu.

Koštunica to nije uradio.
Zbog toga sam tako žestoko napao Koštunicu.
Nisam birao reči, jer mene je  isto  prevario 2002.

Pošto nije Koštunica ništa uradio, ko je to sledeći trebao da uradi?
Dveri.

Dveri su pozvali DSS i SRS na ujedinjavanje, mada je bilo jasno da te dve stranke idu same.
To je bila greška.
Još veća greška je bila što se odmah nisu okrenuli ujedinjavanju svih nas ostalih.
To je bio njihov zadatak.
Oni imaju infrastrukturu i tih 3-4% biračkog tela.
Ujedinjavanjem svih nas ostalih, taj patriotski blok bi prešao cenzus.
Sigurno!
Tako bismo imali jedinu stranku u parlamentu koja bi se suprostavila NATO strankama.

Zašto se to nije dogodilo?

To pitanje nemojte da postavljate meni.
Ja sam bio spreman da podržim takvu političku opciju.

Pošto se to nije dogodilo, na pritisak vas sa FB i mojih prijatelja, svi ste ispravno tumačili da nešto mora da se uradi, odlučio sam da aktiviramo EP.
Tako je EP ušao u predizbornu kampanju.
Bez novca, infrastrukture po dubini i bez profesionalaca , koji znaju kako se vodi izborna kampanja.

Sve ostalo znate.

Svi vi koji ste glasali za EP i koji ste nam pomagali ste želeli dobro Srbiji.
Ne treba da nas grize savest.
Mi smo naše uradili.
Građani nisu prepoznali naše ideje.
Građani su pobegli od odgovornosti i svoju slobodu su predali u ruke jednog vrlo opasnog tipa.
Tako smo izglasali demokratsku diktaturu.

I šta sad?

Imamo dva izbora.

Prvi, da očajavamo i da ništa ne radimo.
Drugi, da nastavimo dalje da se borimo.

Ja nemam tu mogućnost izbora.
Moja borba se nastavlja.

Svako od vas neka razmisli i odluči.

Beograd, 19.03.2014

SHARE