УДРУЖИВАЊЕ
Повика је на све нас са друштвених мрежа – зашто се не удружимо?
Није проблем да треба да дође до удруживања.
То је нужан и природан след.
Поставља се само кључно питање – КО да се удружи?
Реч удруживање у својој основи има реч ДРУГ.
Могу да се удруже само другови.
Они који међусобно осећају да припадају један другоме.
Имају заједничке особине које их спајају и удружују.
И припадају истој ДУХОВНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ.
Не могу да се удружују, дакле, они који нису другови.
Који немају блиских осећања и који немају блиских мисли.
Не могу да се удружују они који немају духовну заједницу усађену у себи.
Они који нису спремни за друга све да учине.
Који не верују , немају поверење, јер не поседује моралну вертикалу.
Колико је моралних људи на садашњој политичкој сцени Србије?
Зато нема никаквог удруживања. И неће га ни бити.
Боље је да га нема.
Лажно удруживање, случај ДОС-а, одвело нас је у нову трагедију.
Не треба нам насилно, пословно,интересно и вештачко удруживање у политици.
Такво удруживање нема никакву перспективу.
Како да се Добро удружи са Злом?
Како да се Поштење удружи са Преваром?
Како да се Истина удружи са Лажи?
Како да се Љубав удружи са Себичлуком?
Како да се Знање удружи са Фолирантима?
Како да се Стваралац удружи са Паразитом?
Господо другови, такво удруживање је дубоко погрешно и штетно.
Кажу ми, удружите се бар док не срушимо овог лудог Узурпатора са власти.
Исто тако су ми говорили за Милошевића.
Заборављају да је главно питање – шта после?
Шта се дешава после пада Узурпатора?
Тада настаје рат свих, назовимо удружених између себе.
Они се нису удружили због љубави према заједници.
Њих је удружила грамзивост и похлепа да се докопају власти.
Њихов интерес је да се обогате, док се баве политиком.
Они нису спремни свој лични интерес да подреде интересима заједнице.
Зато и настају обрачуни између њих.
Како онда даље?
Има ли нам спаса?
Удруживање мора да дође из утробе поробљеног народа.
Удруживање мора да буде засновано на МОРАЛНИМ начелима ЗАЈЕДНИЦЕ.
Могу да се удруже само освешћени људи.
Који су схватили дух времена и који знају какву историјску обавезу имају.
Такви људи ништа не траже за себе.
Они свој лични интерес налазе кроз интерес ослобођене заједнице.
Господо другови, таквих просвећених људи на политичкој сцени немамо.
Зато лутамо и пропадамо.
Просвећени људи су се повукли од прљаве и покварене политике.
И остаће тако невидљиви, све док се не догоди Велика несрећа.
Која ће их натерати да се тргну, организују и удруже.
Срби су народ који се брзо организују у великим несрећама.
Срби су ингениозан народ који су талентовани за све, осим за политику.
Срби су потпуни политички дилетанти и сами себе уништавају.
Срби се буде када им Велика несрећа закуца на врата.
Нисмо још дотакли дно.
Зато нема удруживања.
Београд, 7529.година, жетвар, четрнаести дан
