Antropolog je predložio deci iz jednog afričkog plemena jednu igru.
Naime, stavio je korpu punu voća kod jednog drveta i rekao je deci
da ko god stigne prvi do korpe, imaće voće.
Kada im je rekao da trče, deca su se uhvatila za ruke i otišli do korpe.
Zajedno su uživali u voću.
Kada ih je antropolog pitao, zašto ste to uradili, kad je jedna osoba
mogla da ima svo voće, deca su odgovorila:
UBUNTU!
Kako može jedan od nas da bude srećan, ako su svi ostali tužni?
Za razliku od našeg (evropskog) filozofskog nasleđa (mislim, dakle
postojim), južnoafričko filozofsko nasleđe je:
ja sam ljudsko biće, zato što pripadam. Zato što učestvujem. Zato što delim.
Odatle, neizbežno dolazimo do smisla reči „Ubuntu“: Ja postojim, zato
što vi postojite.
