Sporo snalaženje novih gazda
U opštinama Apatin, Odžaci, Kula i Sombor, koje čine Zapadnobački upravni okrug, od 2002. godine privatizovano je, aukcijskom prodajom, 56 preduzeća, a putem tendera prodate su četiri firme. Ovi kolektivi vredeli su oko tri milijarde dinara, a zapošljavali su 7.240 radnika. Nove gazde obavezale su se da investiraju oko 700 miliona dinara.
Posebno se ističu efekti prodaje firmi na tenderima – Poljoprivredno preduzeće „Jedinstvo“ iz Apatina prodato je za 12,6 miliona evra, uz obavezu kupca da investira 4,5 miliona evra, Fabrika šećera iz Crvenke takođe je prodata po početnoj ceni od tri miliona evra, ali i obavezu za investicije od 7,8 miliona evra. Poljoprivredno preduzeće „Đuro Strugar“ iz Kule prodato je za 2,5 miliona evra, uz investicionu obavezu od 5,1 milion evra, dok je odžački „Hipol“ na tenderu vredeo 301.000 evra, a biće uloženo 2,6 miliona evra.
O efektima privatizacije zasad nema potpunijih analiza. Sindikati ističu da nisu ostvareni osnovni zahtevi – povećanje proizvodnje, nova radna mesta i veće zarade zaposlenih. Podatak da je poništena privatizacija u 14 firmi govori da su se neki „zaleteli“ u gazdovanje, da su se upustili u poslove za koje nemaju dovoljno ni znanja ni para. Nekim kupcima nije ni bio cilj da povećaju proizvodnju i zapošljavanje, nego da, kad se ukaže prilika, preprodaju firmu i razliku stave u džep. Kao pozitivni primeri najčešće se navode Apatinska pivara, Šećerana u Crvenki i Fabrika akumulatora u Somboru.
Uz opštu ocenu da se novi vlasnici sporo „zahuktavaju“ ide i opaska o ukupnom privrednom ambijentu. U ovom okrugu stečaj se vodi u 25 preduzeća ili, od 1.383 privredna subjekta prošlu godinu sa poslovnim gubitkom završilo je 471 preduzeće, a finansijski minus je veći od 3,4 milijarde dinara. O višegodišnjem posrtanju privrede govore i podaci o zaposlenosti – u privredi Zapadnobačkog okruga 1998. godine bilo je zaposleno 39.407, a prošle godine 27.722 radnika. Samo od 2002. godine, kada je počeo proces privatizacije, ugašeno je oko 6.000 radnih mesta. U postupku privatizacije trenutno je 36 preduzeća u zapadnoj Bačkoj. U Somboru se sa posebnom pažnjom, ali i zebnjom, iščekuje ponovno pojavljivanje Prehrambene industrije „Panonka“ na javnoj aukciji, 18. decembra u Novom Sadu. Ova fabrika hrane nekad je zapošljavala oko 1.700 radnika, godišnje otkupljivala oko 190.000 tovnih svinja, ali godinama ne radi. Sada je u ogromnim dugovima, a proizvodnja je davno stala. Računa se da bi novog vlasnika ova fabrika koštala bar pet-šest miliona evra, a pred prvu aukciju, 6. novembra, niko nije bio zainteresovan za dokumentaciju firme. Zato se gaje tanke nade da bi na drugoj aukciji, uz sniženje početne cene, neko ipak kupio „Panonku“.
Privatizacija, ali i izdavanje državnog zemljišta u zakup, izazivaju paniku i selima Gakovo i Aleksa Šantić. U Gakovu „Graničar“ obrađuje 6.000 hektara, a sve zemljište je državno. Znači, mogu se privatizovati mehanizacija, silosi, stočarske farme i ostali objekti, a u opštini preovladava mišljenje da prednost u zakupu državnog zemljišta treba da imaju komercijalna poljoprivredna domaćinstva, odnosno da pojedinačnu arendu treba ograničiti na 100 hektara. Slično je i u Aleksa Šantiću, a tamošnje poljoprivredno preduzeće u društvenoj svojini ima samo 800 hektara, od poseda koji se prostire na oko 6.000 hektara. U ovim selima nema industrijskih pogona, a mali je broj i zemljoradničkih porodica, živelo se, dakle, oo zarada u poljoprivrednim preduzećima. Gde će oko 800 porodica u ova dva sela ubuduće obezbeđivati egzistenciju, odgovora zasad nema. Privatizaciju čeka još nekoliko poljoprivrednih preduzeća u somborskoj opštini, potom i nekoliko zadruga, a na sednici Upravnog odbora Regionalne privredne komore u Somboru kao ohrabrujući iznesen je podatak da je poljoprivredni kolektiv „Bačka“ iz Sivca, opština Kula, koji raspolaže sa 3.600 hektara, prodat po ceni od milijardu i 150 miliona dinara (početna je bila 256 miliona). To je, rečeno je, znak da poljoprivredno zemljište postaje sve cenjenije, da je blizu realne cene, što je veoma bitno za poljoprivredni region kakav je Zapadnobački okrug.
Đuro Kukić
Danas ponedeljak, 20. novembar 2006.
