ТОТАЛИТАРИЗАМ
Бранко Драгаш
Главни разлог наше данашње цивилизацијске пропасти се налази у успостављеном систему политичког и економског тоталитаризма. Више уопште није важно какву идеолошку обланду има тај политички систем, капитализам, комунизам, фашизам, социјализам или неолиберални корпоративизам, више уопште није важно да ли је на власти левица, центар или десница, потпуно је свеједно како се они, између себе, називају и вабе, заједничко им је свима да су то окрутни тоталитарни системи.
Окрутност се негде јавно приказује и демонстрира, док се код других прикрива, али када дође до немира на улицама и побуне незадовољних грађана, видели смо то прошле пандемијске године, да све специјалне полицијске снаге држава на исти насилан начин реагују и бране успостављени тоталитаризам.
У свим тим системима човек је поробљен, изманипулисан, презадужен, уплашен, апатичан и разочаран. Доминантна снага у друштву је крупни капитал, који диктира шта политичари, као циркусанти и лоши глумци, отуда много комичара међу председницима држава и великим политичким странкама, политичари су најгори људски олош, морају да ураде, уколико хоће да остану на власти и наставе да краду државу и грађане.
Крупни капитал затвара очи пред тим крађама политичког олоша, јер они морају да имају колонијалне намеснике регрутоване из окупираних земаља, који ће да извршавају све преузете обевезе, које су им поставиле корпорације. Демократија, слободно тржиште и слободна конкуренција више не постоје. Све је превара, која служи за замајавње поробљених грађана.
Представничка демократија је изгубила сваки смисао, јер се победници избора унапред знају, избори се намештају, краду, убацују се непостојећи гласови, купују се гласови сиромашног народа, дају се лажна политичка обећања, која се никада не испуњавају, тако да грађани немају могућност никаквог избора, јер су понуђене опције увек у оквиру истог тоталитаризма.
Потпуно је неважно кога ћете да гласате, јер сви политичари на јавној сцени трче за истог газду. Тако је тоталитаризам опстао, у нашим условима, све до данашњих дана. Комунистичку идеологију титоизма заменио је националсоцијализам Милошевића, њега Ђинђићев вулгарни прагматизам и Коштуничин вербални легализам, затим долазе разбарушене безначајности у улогама манекена Тадића и гробара Николића, да би врхунац лудила, перверзије и трагикомедије доживели са култом шизофреног Краља Ибија.
Зашто се чудимо што смо пропали и што тонемо убрзано на само дно и приближавамо се Великој Несрећи, када видимо какви су нас лудаци, будале, неспособне протуве, похлепни, зли, покварени, лењи и превртљиви политичари водили. Добро ми још увек имамо државу и народ прима плату и пензију, какве су нас будалетине деценијама водиле. Али, приближавамо се стреловито банкроту.
Ко је све те политичке њушке бирао? Ко је њих довео на власт? Ми! Ми смо одговорни за нашу пропаст. Нису ти политички бедници. Они су такви какви јесу. Проблем није у њима, него је проблем у нама. Ми смо политички идиоти. Зато што гласамо за такве политичке дебиле, који деценијама уништавају државу и народ. Који праве привид неке лажне демократије, док чврсто држе тоталитарни систем под контролом. Сви ви, који читате ове редове, знате да је ово истина.
Када је већ тако, зашто онда изласком на изборе да дамо легитимитет том тоталитарном систему? Зашто да учествујемо у тој превари? Зашто да нас вуку за нос, исмејавају и кловновима праве? Зар немамо, макар зрно, грађанског достојанства? Зар могу да нас поткупе ситним привилегијама на броду који ће врло брзо да удари у санту леда. Србија је Титаник. Мали број нас види да се пуном брзином приближавамо огромној санти леда.
Упркос нашим вапајима и крицима да се заустави та погубна пловидба на дно океана, велика већина грађана је опијена тренутним конформизом, изманипулисана, поводљива, уцењена, уплашена и ништа не предузима да се на време спасимо несреће. Просто је несхватљиво да грађани нису заинтересовани за своју будућност. То је невероватно.
Разумем да нису заинтересовани за себе, разочарани су и предали су се да о њиховој судбини одлучује политички олош, али не могу да разумем да не брину за судбину своје деце, унучади и поколења. Зашто ништа не урадите да спасите трагедију ваше и наше деце, унучади и поколења? Зашто сте кукавице и мекушци? Поново тражите неке изговоре? Мислите да ће се сви ваши млади иселити и да ће пронаћи своју егзистенцију и срећу на Западу? Неће. Следи пропаст Запада и многи наши сународници мораће да потраже спас повратком у Србију.
На стотине породица тренутно преко наше пословне асоцијације тражи да купи обрадиву земљу и напуштене куће на селу, јер су схватили да ће на Западу да будне велика невоља, несрећа, гужва и да ће њихова лађа да потоне у судару са сантом леда, сви тоталитарни политички системи, пре или касније, доживеће исту судбину, те они, на време, мудро, схватајући шта се спрема, пребацују свој стечени капитал у Србију и праве сигурну одступницу на селима, тамо где су увек, када су бивале велике несреће, Срби налазили спас.
Моје јавно натапање има смисла. Најмудрији су повукли праве животне потезе. Остали се уљуљкују и верују пропагандним лажима цензурисаних медија. Капетан брода је потпуно полудео, отргао се контроли, убеђен да је Месија, теледириговано од стране наших вековних непријатеља, уместо да објави општу узбуну, да заустави брод, он додаје гас, убрзава пловидбу и хвали се да смо шампиони, да најбрже возимо и да ће поколења вечно славити његову одлучност и визионарску спремност да нас коначно потопи и пошаље на дно хладног океана.
Подржава га корумпирана посада и снобовска прва класа, који су презадовољни својим полажајем на броду, који неће да изгубе стечене позиције, који се урнебесно забављају и добро проводе, који не желе да чују гласове паметних људи, сматрају их паничарима, дефетистима и катастрофичарима, спрдају се са њима и подржавају помахниталог капетана брода, хвале га и ложе, да настави даље, да се не осврће и да истраје у свом лудилу, које ће нас све заједно скупо да кошта.
Доњи слој у потпаљубљу се забавио својим јадима и једино размишља како да се некако докопа прве класе и како да промени услове пловидбе, јер у потпаљубљу се не може више да живи од лоше хране, смрада, загушљивости и немогућих услова за живот.
Представници опозиције чекају да тај слуђени народ у потпалубљу провришти, да побесни и да се побуни, да устане у одбрану бољих услова пловидбе, да изађу на палубу, да упадну на командни мост и похапсе капетана и његову посаду, да доведу нову посаду, опозиционе лидере, који ће наставити да плове на исти начин како се до тада пловило. Политика опозиције неће да сруши тоталитарни политички систем. Илузија је ако верујемо у те политичке креатуре.
Зар они нису довели на власт шизофреног Краља Ибија? Зар они нису успоставили корумпирани и криминални систем пљачкања државе и народа, кога је Узурпатор усавршио и довео до трагичног савршенства? Шта хоће ти ликови? Они су узрок наше пропасти. Зар хоће поново да преваре народ? Зар они стварно мисле да смо ми све њихове гадости заборавили?
Зар мисле да ће лустрација и конфискација имовине од 1990. до 2021. године да њих заобиђе? Покушавају поново да преваре грађане и зато се састају са Узурпатором, преговарају, смешкају се и договарају да их он насамари, да их уведе у Скупштину, која је данас нелегитимна, јер улазак у Скупштину доноси посланичкој групи стотинак хиљада евра месечног прихода.
Касе политичке опозиције су се испразниле. Њима треба хитно финансијска инфузија. Узурпатор то одлично зна и зато наводи опозицију на своју воденицу. Замислите да данас Узурпатор препусти власт опозиционим лидерима. Шта би се догодило? Ништа. Тоталитарни политички систем би и даље опстао.
Опозиција би исто радила што данас ради власт, само би била мало умеренија и мекша. Они немају ни политичку, ни стручну, нити моралну снагу да сруше тоталитаризам у Србији и да изграде нови политички и економски систем. Без рушења тоталитаризма у Србији и изградње новог политичког система Србија неће да опстане. Фанови опозиције, који чекају своје државне фотеље, из којих су протерани пре девет година, ботови су те нове власти и зато данас мене нападају да радим за Вучића, јер не подржавам њихову нову превару.
Мој став је потпуно јасан. Бојкотујмо изборе! Све док се не среде бирачки спискови и не обезбеде фер услови за одржавање избора. Нема никаквих преговора са Узурпатором. Мора му се поставити ултиматум. Узурпатор неће да пристане ни на какве услове.
Успео им је, својим замајавањем и одуговлачењем, да узме мај и јун месец. Два летња месеца одмора ће бити мртво море и он спрема до краја године неке брзе изборе. Опозиција се потпуно подредила његовим плановима, јер нема визију, стратегију и конкретан план како се управља државом после рушења Узурпатора.
Након његовог рушења, мора да се сруши тоталитаризам у Србији. То је услов свих услова. Уместо представничке парламентарне фарсе потребна нам је директна демократија. Нови политички систем у коме се гласа за конкретног човека и чији се рад прати у стопу док врши јавну функцију. Нема више паразита посланика који, потпуно удаљени од грађанина, воде неку своју политику и продају своје глас на политичкој берзи шпекуланата. Укида се финансирање из буџета политичких странака. Финансије државе се стављају под потпуну контролу грађана, не остављамо више државну касу похлепи и самовољи председника, премијера, министара, посланика или одборника. Тако представници власти више не могу да ненаменски троше новац народа, без одобрења и гласања грађана.
Када грађани узму финансијску моћ државе у своје руке, када потпуно контролишу финансијске токове, онда се искључује могућност злоупотребе и пљачкања буџета. Прелазак финансијске моћи у руке грађана, доводи представнике власти у положај да више не могу да краду. Ако не могу да краду, политичари више нису заинтересовани да се баве политиком.
Они неће да буду слуге народа, него је политика уносан бизнис за брзо богаћење. Тако ћемо протерати из политике све мешетаре и оне који данас улазе у политичку арену да би се лично обогатили. Све савремене технологије имамо за контролу свих финансијских токова у земљи. Технологија није проблем. Ко је проблем? Грађани, који морају ово да схвате, ако хоћемо да избегнемо трагедију у коју срљамо. Дно нисмо додирнули.
Када ударимо у санту леда, брод ће да потоне и многи грађани ће се наћи у хладној води, која ће их брзо отрезнити. Многи ће се, нажалост, наћи на дну промашеног живота. Ударац у санту леда, према којој све брже пловимо, значи следеће: бићемо презадужени, моја процена преко 70 милијарди евра, држава неће моћи тај дуг више да плаћа, буџет ће бити у рекордном дефициту од 7 милиајарди долара годишње, динар ће да пропадне, може да падне на 500 динара за евро, инфлација ће бити преко 50%, плате ће поново да падну на неиздрживих 110 евра, незапослено ће бити преко милион људи, плате ће драстично у државном сектору да падну, неће бити новца за исплату пензија и земља ће бити у потпуном расулу.
Најгори сценарио је да дође до грађанског рата. То наши вековни непријатељи три деценије прижељкују и раде на томе да избије рат Срба против Срба. То је њихов вечити сан да се Срби између себе поубијају. Све је могуће. Све опције су отворене. Зато пишем отворено и разложно, јер хоћу да се пробудите и схватите, пре ударца у санту леда, колико је наш проблем велик и тежак. Решења, наравно, има.
Нудим решења четири деценије, колико сам јавна личност. Али, Срби верују политичком олошу. Не верују себи. Зашто не верујете у себе? Сада је последњи тренутак да се усправите. Ваш глас држите у вашој руци! Када прочитате шта нас чека, питам све вас, апатичне, равнодушне, разочаране и поводљиве – да ли вас политика још увек не занима?
Можемо да се извучемо из ове трагедије, све геостратешке позиције су на нашој страни, ако срушимо тоталитарни политички систем и ако будемо подржали нове људе из народа. Нове људе за нову, контролисану од грађана, политику. Паметне, поштене, моралне, стручне и искусне. Такве људе имамо.
На друштвеним мрежама годинама стоји план нашег спаса. На вама је да одлучите. Отрежњење у леденој води ће бити мучно и болно.
