ТИТОИЗАМ
Група државника и интелектуалаца из покојне СФРЈ упутила је Апел јавности за осуду Београда због дестабилизације Црне Горе.
Нису написали осуду Срба, него Београда, да, ипак, не испадне да су шовинисти и аутошовинисти.
Апел је писан у духу Дрезденског конгреса КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ, који је одржан од 3 до 15.новембра 1928.године.
Само уместо кривца – великосрпске буржоазије, окривљује се Београд.
Време је за ове титоисте стало.
Све је исто, само Друга Тита више нема.
Али, ту су његови пионири – деца комунизма.
Састав потписника Апела је заиста репрезентативан.
И њихова мржња према Србима је задивљујућа.
Нажалост, у недостатку талента и интелигенције морају да плагирају.
Великосрпску буржоазију су заменили београдским великодржавним патронатом.
Логика овим државницима и интелектуалцима је слаба страна.
Они пишу : „ Iako je srpski nacionalizam izgubio gotovo sve poluge moći, verujemo da je važno upozoriti na pogubne posledice ovakve politike zvaničnog Beograda.“
Ако је српски национализам готово изгубио све полуге моћи, чему онда толики страх титоиста?
Онај ко изгуби све полуге моћи је немоћан и од њега нема никакве опасности.
Зар то није био њихов план још од Дрездена да униште српски национализам?
Зар потписник овог Апела, почасни грађанин Подгорице, Стјепан Месић, није усташким покличом : „ Посао сам обавио, Југославије више нема“ , потврдио одлуке комуниста из Дрездена?
Предаја рапорта да је посао, за кога сте професионално ангажовани и плаћени, успешно завршен је доказ да су титоисти радили по налогу.
Њихова мржња према Србима је била њихов посао.
Кога су знали добро да наплате.
Осим код психопата, шовиниста и аутошовиниста који то раде из задовољства.
У својој шизофреној заслепљености мржњом према Србима, титоисте не виде да је Црна Гора приватна држава кума мафије Мила Ђукановића и његовог криминалног клана.
Титоисти не желе да чују доказе опозиционог Демократског фронта да криминални картел Мила Ђукановић шверцује огромне количине дроге за Европу.
То им не смета.
Ако им то не смета и то не осуђују, значи да то подржавају.
Не смета им ни хапшење посланика ДФ у Скупштини ЦГ, улазак полиције и одвођење седамнаест опозиционих посланика у затвор, мада им није скинут посланички имунитет.
Да ли су то европске врдности и стандарди?
Да ли је то усаглашено, како се позивају у Апелу, са Венецијанском комисијом?
У којој европској земљи је то политичка пракса?
Ако то не осуђују и ако то прећуткују, значи да то подржавају.
Титоистима не сметају одредбе усвојеног Закона о вјерским слободама у којима пише :
„ Član 4 Zakona : „ Prije imenovanja, odnosno objavljivanja imenovanja najviših vjerskih velikodostojnika, vjerska zajednica o tome na povjerljiv način obavještava Vladu Crne Gore (u daljem tekstu: Vlada).“
Član 24.Zakona,stav 2.glasi :“ Ako aktima vjerske zajednice nije određen način postupanja, imovina vjerske zajednice postaje imovina Crne Gore.“
Članu 53.Zakona : „ Vjerski objekti za koje se utvrdi da su izgrađeni na teritoriji Crne Gore zajedničkim ulaganjima građana do 1. decembra 1918. godine, državna su svojina.“
Наводим само неке од срамних законских одредби.
Титоистима ништа то не смета.
Ни гажење грађанских и националних права Срба у Црној Гори.
Не смета им ни потирање верских прав аи слобода.
Али, зато у њиховом Апелу има титосистичких флоскула на претек :
„ Руско-српски удар“, „ оружани сукоби, геноцид, регенерисана политика Слободана Милошевића, етничко чишћење и масовни ратни злочини против хуманости почињених у Хрватској, Босни и Херцеговини и на Косову.“
Срби нису имали жртве.
Срби нису страдали.
Срби нису људи.
Добро је да су написали овај Апел.
И да су сви потписали.
Срби само треба да читају.
И да не заборављају.
Београд, 7528.године, коледар, дан тридесет први
