Postovani gospodine Dragas,
Kad god procitam neki tekst koji ste potpisali konstatujem da nemam sta da dodam. To mi se desavalo,nekad davno,sa „Znakovima pored puta“ Ive Andrica. Dugo se nakanjujem da Vam napisem neku rec podrske, a stalno mi se cini da nemam dovoljno reci. Bila sam na Vasem skupu u Sremskoj Mitrovici.Videla sam koliko je tezak put kojim idete. Hladnoca je dala poseban doprinos utisku.
Zovem se Saveta Sisojevic. Majka sam Branislava, Jovane i Marije i supruga Aleksandra Sisojevica. Zaposlena sam u Posti u Sremskoj Mitrovici (radim kao glavni saradnik u Sluzbi za informatiku- dipl.ing. elektrotehnike iz 1986.godine).
Imam dovoljno godina da znam kako je kad se bolje zivi. Zelim da pomognem sebi. Moram da pomognem svojoj deci. Vas put je onaj tezi, a ja izgleda i ne znam onim laksim da idem. Ako mogu (mozemo) nekako da Vam pomognemo,javite mi.
Srdacan pozdrav!
Savka
