ZAŠTO NOVI BOGATAŠI KUPUJU KOMBINATE?
Tajkuni ne znaju šta æe s parama, država ne zna šta æe s poljoprivredom, a kao rezultat svega imamo tajkunizaciju poljoprivrede to jes vojvoðanskih oranica. Gde je problem? Umesto da bankari, vlasnici klanica, šeæerana ili trgovci svim i svaèim razvijaju vlastiti biznis ili krenu u osvajanje balkanskog tržišta kupujuæi srodne kompanije u okruženju, kao što to grèke, slovenaèke ili hrvatske firme rade kod nas, naši tajkuni krenuli da živ novac ulažu u mtrav kapital i bave se u suštini seljaèkim poslom.
Niko ne spori da je to legalno i legitimno, niti èinjenucu da nisu novi bogataši krivi veæ država koja im omoguæila da to rade i da iskoriste ono što im je servirano, ali se mora postaviti pitanje kuda to vodi i zašto se to dešava.
Odgovor koji se obièno dobije je da se to radi jer æe za nekoliko godine njive u Srbiji to jest u Vojvodini poskupeti deset puta pa æe ih onda ovi investitori preprodati i zaraditi. To je delimièno taèno, ali æe do tada proteæi možda puno vode, mi do Evrope neæemo stiæi tako brzo, a i Evropa planira drastièno menjanje agrarne politike…
Kako je za “Dnevnik” istakao prof. dr Radovan Pejanoviæ sa novosadskog Poljoprivrednog fakulteta suština je da oni koji su na legalan ili ponekad i ilegalan naèin zaradili veliki novac sada ne znaju gde i kako da ga ulože pa su najbolje rešenje našli u poljoprivredi. Neki biznismeni nisu u stanju više da kontrolišu posao u koji su ušli pa novac prebacuju na za njih sigurnije mesto- kaže dr Pejanoviæ.
– U celini gledano ono što se dešava nije ni malo dobro za našu poljoprivredu – kaže dr Pejanoviæ.- Uvek ima izuzetaka, ali najveæi broj onih koji sada kupuje kombinate i njive po Vojvidini ne radi to da bi unapredio poljoprivredu veæ da bi na ovaj ili onaj naèin zaradio. Šta æe biti s agrarom njih ne interesuje niti u suštini treba da ih zanima. Brigu treba da vodi država, ali ona je donošenjem Zakona o privatizaciji, u kojem je izjednaèila njive i fabrike, napravila veliku grešku èiju cenu æemo tek platiti. Takoðe, prethodnih godina bilo je dosta vremena da se naprave izmene ovog zakona i da se rasprodaja kombinata i njiva zaustavi, ali nije uraðeno ništa.
Dr Pejanoviæ kaže i da poljoprivredom treba da se bave paori, a ne bankari i tu se za svakog ko želi dobro selu, agraru i celoj državi prièa završava. Pošto ovaj princip nije ispoštovan uskoro æemo imati nekoliko veleposednika s ogromnim latifundijama, a s druge strne stotine hiljada siromašnih seljaka. Kome je to u interesu? Odgovor delima treba da da država.
Da podsetimo, poljoprivredne kombinate u Vojvodini do sada su kupili praktièno svi najpoznatiji domaæi biznismeni i njihove kompanije: “Delta” ,”Krmivoprodut”, “MK komerc”, “Matijeviæ”, “Genel”, “Sojaprotein”, “Nektar”… Prema dostupnim podacima, u Vojvodini ima 160 preduzeæa koja gazduju i oranicama, a od toga je do sada prodato 82. Takoðe, prema podacima do kojih smo uspeli da doðemo, od 375.000 hektara državnih i društvenih njiva u ruke novih gazda dospelo oko 150.000, pri èemu su deo oranica dobili u vlasništvo, a one državne na korišæenje. Njiva još ima, a ko æe ih kupiti ostaje da se vidi.Takoðe, treba reæi da u Pokrajini ukupno ima 1,6 miliona hektara što znaèi da su paori ipak veæinski vlasnici Vojvodine, ali je problem što ima više od 300.000 gazdinstva s proseènim vlasništvom od jedva tri hektara, a s tolikim posedom se preživeti ne može. Kada se približimo EU biæe još teže. Latifundije ili porodièna gazdinstva s 50 hektara? Pitanje je sad.
Potreban drugaèiji zakon
Kao izlaz iz svega što se dešava Udruženje malih akcionara koje okuplja oko 100.000 graðana zapretilo je da æe organizovati velike demonstracije zatraživši zaustavljanje privatizacije poljoprivrednih preduzeæa po sadašnjem zakonu. Oni su predložili i da se svojinska transformacija obavi po drugaèijem principu i to tako što æe 70 odsto kapitala pripasti državnom fondu za zemljište, koji bi se morao osnovati. Po 15 odsto akcija trebalo bi besplatno podeliti radnicima i ostalim graðanima. Meðutim, odgovor od države još nije stigao.
D. Uroševiæ
Dnevnik 18. jun 2005
