МАНУЕЛ КАСТЕЛС
„ СУНОВРАТ“
Криза либералне демократије
Мануел Кастелс је шпански социолог, који је познат по темељном истраживању информационих друштава, глобализације и масовних комуникација са социолошког аспекта.
Пети је најцитиранији живи теоретичар друштвених наука у свету.
Први научник у свету који истражује масовне комуникације.
У овом делу је документовано разорио неолиберални капитализам.
За вас, који пратите мој рад четири деценије уназад, читање ове књиге ће представљати право задовољство, јер доказује оно што деценијама уназад упорно и доследно пишем и говорим у нашој јавности.
Разлика између професоре Кастелса и мене је у томе што он нема решења за излазак из садашње кризе либералне демократије, док ја нудим, деценијама уназад, конкретна и оперативна решења.
Ценим код Кастелса што је поштен и што искрено признаје :
„ Нећу понудити решења, зато што их немам.“
Свака част, професоре!
Тако говори поштени научник и интелектуалац.
Признаје, после свих тачних анализа, да нема решења.
То никада нећете да чујете од наших професора друштвених наука.
Њихова затуцаност европским вредностима, пропалим парламентаризмом, секташким политичким странкама и поквареним политичким лидерима је застрашујућа.
Не могу да се отмем утиску да, врхунски познаваоци историје, књижевности, философије, социологије и политичке доктрине, који су одлични у својој струци, живе у XIX столећу и не могу да прихвате савремене политичке идеје.
Упркос невероватном техничко-технолошком развоју цивилизације, незабележеном у историји човечанства, упркос томе што се из темеља мења човеков однос према природи, друштву и другом човеку, што се геометријском прогресијом померају границе наше спознаје, нарастајућа примена вештачке интелигенције не може више да се заустави; упркос, дакле, свему томе што се дешава око савременог човека, наши доктори фуснота гуслају прежвакане, бајате, гњецаве и труле политичке теорије и затварају очи пред чињеницом да се Западна цивилизације урушила и да су пропале њене идеје о Републици, Демократији, Слободи и Напретку.
Република је трансформисана у корпоративни фашизам.
Демократија је постала владавина привилеговане олигархије.
Слобода је нестала у дигиталном концетрационом логору.
Напредак се претворио у бесмислено и похлепно нагомилавање непотребних материјалних добара, док се природа темељно уништава.
Насиље, преваре, крађе, поробљавање, манипулација, шпекулација, експлоатација, зомбирање, заглупљивање, простаклук, баналност, одсуство стида и дебилизам су постали главне карактеристике савременог друштва.
О томе ћете да пронађете много примера у овој одличној анализи, која утемељује све критике ангажованих, храбрих, одлучних и упорних светских интелектуалаца, који се нису продали и нису корумпирани, које не можете да поткупите и да ућутите, који су одлучили да остану доследни, да се жртвују, а који деценијама уназад опомињу, критикују, нападају и указују да савремена цивилизација не иде у добром правцу, да се крећемо према цивилизацијском понору и пропасти, да нешто мора да се предузме како би се избегао трагичан расплет нашег нестајања.
Нажалост, наш глас разума није допрео до залуталих у пустињи духа, које је фатаморгана гламурозних излога шопинг молова завела и одвела низастрану, убеђени да ће тај потрошачки сан, настао на наркоманском задуживању, вечно да траје, да неће њих да дочека болно отрежњење и сурово буђење, да ће то, ипак, њих да мимоиђе и да ће они свој поданички, кукавички и малограЏанерски животни век да проживе ушушкани потрошачким конформизмом.
Рачун је данас дошао на наплату.
То да ће рачун једног дана, ипак, да дође на наплату, знао сам пре четири деценије и јавно сам говорио и писао о времену Зла које нам долази, сматрао сам да је то моја људска, интелектуална и родољубива обавеза, али све је, нажалост, било узалудно.
Спрдали су се и смејали у јавности мојим очајничким покушајима да их пробудим из предозиране обамрлости духа, али они, утонули у потрошачку баналност свакодневнице, нису могли да добаце даље од свог дебелог црева.
Нису ми веровали!
Поводљиви грађани су подржали политички олош.
Поверовали су у њихове лажи.
Пренели су им своју сувереност и чекали срећан живот.
Који није дошао, јер су их политичари покрали.
Смејали су ми се медиокритети у нашој поводљивој јавности, оптужујући ме да много мрачим и да ништа од мојих прогноза се никада није остварило, да су то само празне теорије завере, да нема никакве кризе, да напредујемо, да смо дошли до краја историје, јер је капитализам најсавршенији систем у историји човечанства, величали су задуживање, потрошњу и лагодан живот у незарађеном изобиљу, док смо сви заједно, неприменто и безболно, полако и сигурно, попут предозираног наркомана, тонули у живо блато наше сигурне несреће.
Сва убијања и разарања, која данас гледате у Украјини, Гази и сада, ето, последњих десет дана, почело је у Израелу и Ирану, последица је управо СУНОВРАТА, да будем у изразу самог аутора, пропале Западне цивилизације, која не разуме, не жели да разуме, ни после 2625 година, где је направљена грешка, где се, после Баштине, скренуло са човечанског пута, где се изабрао погрешан смер кретања, нема никаквог преиспитивања, размишљања, сумње и забринутости, него се острашћено, бахато, примитивно, насилно и арогантно, агресивно, догматски и пропагандно, славодобитно и сумануто, наставља да срља, главиња, безглаво и глупо, према сигурном цивилизацијском понору.
Професор износи поражавајуће податке за Шпанију.
На однову истраживања, која су рађена 2016 године, неповерење грађана према политичким странкама је било -88%, неповерење у парламент – 77%, неповерење у Валду -77% и неповерење у правни систем -54%. / стр.19/20/
Катастрофа!
Представничка демократија је умрла.
Сматрам да се слични подаци могу да се добију у свим државама Западне цивилизације, којој припада, према начину живота, схватњу друштва и организацији економије, банкротирана Србија.
Остваљам читаоцима да добро изуче све примере пропасти демократије у Западном друштву, како би се уверили у оправданост моје деценијске критике погрешне примене неолибералне идеологије и како би се добро замислили пред опасним обрисима још дехуманизаније тоталитарне будућности.
На крају, пошто се аутор бавио и ликом и делом Доналда Трампа, који се тренутно двоуми, оставио је читав свет да чека две недеље у неизвесности, хоће ли донети одлуку да Америка уђе у рат са Ираном, нико ништа не пита амерички народ шта он мисли и да ли је народ спреман да гине за пропалу политику глумљења насилног светског жандарма, износим један, готово баналан, али зато перверзан, детаљ који много говори о нарцисоидним психопатама на власти.
„ ФСБ је снимио Трампа у RIC KARLTONU док је оргијао са проституткама у истој соби у којој је раније одсео брачни пар Обама; током оргије, ћене су на радост Трампа УРИНИРАЛЕ по кревету у којем су некада спавали Барак Обама и његова супруга.“ / стр.41 /
Забринути свет стрепи у страху и чека да психопата одлучи да ли ће да уведе Америку у рат или неће да прихвати ту страшну ратну опцију.
Да ли је то нормално, господо другови?
Аутор указује на ту опасност и плаши се за планету : „ због лудила обожаваних владара без психијатријског надзора.“ / стр.116/
На почетку књиге аутор је искрено признао да не зна решења.
На крају књиге се пита :
„ Отуда нада, коју гаје милиони, да ће се појавити нова политика. Међутим, који су то могући облици нове политике? Зар се не суочавамо са старом схемом левице да ЧЕКА решење у виду појаве неке нове странке, аутентичног трансформатора који би напокон био ПОЛУГА ЉУДСКОГ СПАСА?“ / стр.117 /
Која је то нова политика?
Постоји ли таква странка?
„ Шта ако та странка не постоји? Какав је тај нови поредак који неминовно постоји и који ће заменити оно што умире? Или се налазимо у историјској НОВОЈ СИТУАЦИЈИ у којој САМИ, свако од нас, МОРАМО ПРЕУЗЕТИ ОДГОВОРНОСТ за сопствени живот, живот наше деце и нашег човечанства, БЕЗ ПОСРЕДНИКА,у свакодневној пракси, у мултидимензионалности нашег постојања.“ / стр.117/
Сва велика слова су моје дело, јер сматрам да је то обележје наше политичке ситуације у Србији и решења кога нудим кроз нови политички систем – Директна Демократија и Меритократија.
Потпуно је јасно да нам треба нови поредак, да нећемо више никога да чекамо да нас ослободи, не верујемо у Месије, нико нам неће да поклони Слободу, понављам, Слобода се осваја, јасно је да се налазимо у историјској новој ситуацији, јер су студенти блокирали Узурпатора и његов криминални режим, јасно је да морамо САМИ да преузмемо одговорност, не требају нам посредници, политичари, посланици и одборници су непотребни паразити, све је, дакле, јасно и зато само храбро треба истрајати на новим политичким идејама које нудим грађанима Србије.
Доктори фуснота не верују у моју нову политичку идеју ДД и Меритократије.
Кажу да је то утопија.
Они се чврсто држе старих, сигурних, опробаних и пропалих система представничке демократије и парламентаризма.
Зар то није утопија?
То њихово доследно инсистирање на пропалим вредностима представничке демократије.
„ Утопијски је мислити да деструктивна моћ садашњих институција може престати да се репродукује у новим институцијама створеним на основу исте матрице.“ / стр.117/
Па, шта да радимо, професоре?
„ Морамо да имамо историјско стрпљење, па да видимо како СЕМЕ СЛОБОДЕ, посејано у нашим умовима, нашом праксом, ниче и преображава се.“ / стр.117/
Стрпљив сам деценијама.
Али, не чекамо.
Натапамо.
СЕМЕ СЛОБОДЕ је посејано у наше умове.
Ниче!
Преображава се и расте.
Жетва је пред нама.
Можда за Видовдан, али на јесен сигурно.
Београд, 7534.г. трешњар
