СУЂЕЊЕ БРКИЋУ
Био сам јуче на суђењу Миловану Бркићу.
Блам.
Фарса.
Мене је било срамота како се понашао судија и државни тужилац.
Намештени политички процес против Бркића је диригован од стране полуделог Вучића.
То се јасно видело.
Ни судија, нити државна тужитељка, да будем родно коректан, никада у слободној Србији не би радили тај одговорни државни посао.
Судија је избезумљен, преплашен, несигуран, скврчен, уцењен, у грчу, црвен у лицу,поводљив, плаши се своје сенке, али и спреман да за своју каријеру све учини.
Спреман да испуни сваки налог који политика од њега тражи.
Без задршке и без сумње.
Ревносно и доследно.
Послушни каријериста и ревносни чиновник.
Који је, гле случајности, унапређен због своје ревности и одлази у Апелациони суд.
Спрема се да оде, али пристаје да суди у случају који је враћен првостепеном суду на поновно одлучивање.
Није одбио да учествује у тој фарси.
Зато је изабран. Награђен. Очекују од њега да оправда поверење.
Мора да одбрани лојалност велеиздајничком режиму.
Који га награђује за послушност.
Судија нема харизму.
Мени личи на ђака који није научио лекцију.
Личи на некога ко је ухваћен у крађи.
Личи на келнера који има трему док служи на великом пријему.
Узнемирава га велико присуство грађана.
Жели да се суђење што пре заврши.
Али ће непогрешиво да донесе одлуку коју од њега политика тражи.
Милован Бркић остаје у кућном притвору.
Без интернета и мобилног телефона.
Болестан.
Кажњен на изолацију у монтираном политичком процесу.
Кажњен због тога што пола столећа води борбу против тоталитаризма у Србији.
Али има подршку нас, грађана, који се боримо да се Србија и Милован Бркић ослободе.
Државна тужитељка је посебан случај овог политичког процеса.
Мени изгледа као старлета.
Као да је изашла са Пинка из неког од многобројних и огавних ријалитија.
Није пристојно да у ПАЛАТИ ПРАВДЕ таква особа заступа државу.
Али, каква државна тужитељка, таква и политичари у држави.
Државна тужитељка је безобразна, арогантна, надмена, искључива и осорна.
Проста и одвратна.
Изгледа баш јефтино.
Прети да ће довести у судницу исти број својих колеге, тужилаца, тачно колико и нас грађана има у судници, јер је угрожена.
Плаши се од грађана у судници.
Зашто? Чиме је угрожена? Зашто се плаши?
Па, нико јој ништа није добацио или рекао.
Нико није насрнуо на њу.
Државна тужитељка има сву моћ окупиране државе.
Представља тоталитарни систем.
Који је Бркића сместио у притвор и ускратио му слободу.
Али, тужитељка за то не мари.
Њој је најважније да испуњава добијене задатке.
Ако треба, позваће још друге државне тужиоце да се супроставе мирним грађанима.
Није јој довољно што има сву моћ државне присиле.
Плаши се критичког гласа јавности.
Зато и пишем ову цртицу са суђења.
Нека народ чита.
И нека зна да је Милован Бркић невин.
Није погазио Устав, кога сваког дана крши полудели Узурпатор.
Све док му побуњени народ не стане за врат и приведе га познанију права.
Београд, 7532.г.коледар
