СТУДЕНТСКА ЛИСТА
Данас сазнајемо да је направљена студентска листа за изборе.
Први нам је то саопштио проф Јово Бакић.
Добро је да су студенти направили своју листу.
Време је да, као најјача политичка снага у друштву, уђу у политичку арену.
Није добро што се та листа крије.
Не разумем, зашто се крије?
Бакић објашњава да је то због таблоида.
Који, како каже, могу пљувачки да се односе према људима на тој листи.
А добара део тих људи нису навикли да их режимски медији развлаче у јавности.
Објашњење је – глупо!
Имена људи са студентске листе ће се појавити у јавности пред саме изборе.
Тада ће почети хајка режимских таблоида на њих.
Зар није боље да данас студентска листа прође „топлог зеца“?
Практично гледано, остаје јој више времена за одбрану.
Уочи избора, неће имати времена да се одбране.
Засуће их режимски авлијанери гомилом измишљених бљувотина.
Грађани ће остати у недоумици шта је истина, а шта лаж.
Зашто је све око избора студентске листе тајанствено?
Ни то не разумем.
Зар није било боље, у духу студентског протеста, да су грађани у протесту предлагали своје кандидате?
Отворено и слободно.
Могли су студенти да организују и изборе за своју листу.
Тако би показали како заиста функционише директна демократија.
Која ће да буде примењена након промене фашистичког режима.
Избори за студентску листу би били слободни, демократски и поштени.
Грађани би предлагали и гласали.
Студенти би одабрали оне кандидате са највећим бројем гласова грађана.
Тако би се поверење грађана још више учврстило.
Поверење је највећи капитал студентског покрета.
Не разумем ни овај неуспели покушај да се као заштите кандидати.
Ево, моје поруке кандидатима.
Људи који буду изабрани на студентској листи морају да буду спремни на све за спас Србије.
Пљување је најбезболније.
Много већи проблем ће бити уцене, претње, притисци и физички насртаји.
Видели смо да фашисти на власти више не бирају средства.
Појединцима је власт једина гаранција за одбрану живота и покреденог капитала.
Кандидати на студентској листи тога морају да буду свесни.
И морају да прихвате тај историјски ризик.
На крају, нимало безначајно, не знамо ни какав је политички и економски програм студентског покрета.
За какво друштво се боримо?
Није било никакаве расправе, дијалога, сучељавања и полемике.
Сматрам да грађани у протесту морају то да знају пре избора.
Нема никаквог разлога да се програм крије.
Поверење подразумева отворену расправу идеја и слободу избора грађана.
Порука за Јову Бакића.
Динстање је било добро.
Сада следи – запршка!
Не смемо да будемо затечени.
Да нам неко не забибери.
Београд, 7534.г. жетвар
