Početna Sadržaj Pogledajte STRANCI

STRANCI

1972
0
SHARE

,,Poštovani Branko,

Imam jedno pitanje, koje me muči pre svega kao građanina Srbije.

Kako može da se realizuje boljitak države, kada dođe neko na vlast ko
stvarno želi dobro ovoj zemlji, kada sve vodeđe firme, u skoro svim
sektorima su u vlasništvu stranaca?

Veliki broj firmi ima 100% vlasništvo stranog kapitala ili je većinski
vlasnik. To su firme koje zapošljavaju najviše ljudi i imaju najveće
promete i zarade.

Većina stranih vlasnika, došli su do udela od 100% tako što su kupili firme
i postrojenja za mnogo manje pare nego što zaista vrede. Samim tim su
obezbedili bolji start u daljem poslovanju.

Ja nešto ne verujem u njihovu želju da narodu bude bolje, već samo kako da
ostvare svoj profit u kratkom vremenskom periodu.

Da li vi znate možda neki primer iz prakse, kako su se države rešile tih
vlasnika firmi i da li je uopšte to moguće?

Verujem da to može da se realizuje sa našim ljudima, nekom grupom ljudi
koji će da nadgleda ceo posao.

Ako ste voljni da mi odgovorite, voleo bih da to okačite i na Vašem FB
profilu, verujem da ima dosta ljudi koje isto interesuje ova tema.

Hvala unapred.

Srdačan pozdrav.“

Moramo se osloboditi zabluda i ksenofobije.
Šta to znači?

Kada stranci investiraju u Srbiju, oni to ne rade zato što nas vole, kako to misle naivni, nego zato što hoće da zarade.
To je legitimno.
To je ekonomija.
Nema emocija i ljubavi.
Samo kalkulacija.

Ako se plašimo da stranci dođu kod nas, onda je to – ludilo!
Odnosno, to je naš strah od samih sebe.
Plašimo se jer smo slabi.
Da li smo zaista slabi?

Na ovo pitanje neka svako odgovori za sebe.
Dakle, da li se plašite stranaca?

Evo mog iskrenog odgovora.

Svakoga dana sam na vezi sa strancima iz čitavog sveta.
Svakoga dana radimo zajedno.
Ili oni dolaze u Srbiju ili ja putujem u svet.

I?

Ponosan sam što sam Srbin.
I to svi moji poslovni prijatelji iz sveta znaju.
Učim ih drevnu srbsku istoriju.
Učim od njih. Njihovu tradiciju, veru i kulturu.
Poštujem i tažim da budem poštovan.

Ako mi moj poslovni partner iz Japana ponudi, na privatnoj večeri kod njega u kući, da obučem kimono, da li sam postao Japanac?
Da li više nisam Srbin?
Ako u selu, gde je rođen predsednik Kazakstana, moji domaćini, mula i akimat sela, predlože da održe versku službu, da li će to mene, Srbina, povrediti?
Neće.
Zašto bi me povredilo?
Postajem tuđe, učim i bogatiji sam za jedno novo iskustvo.

Samo primitivci, neznalice i lenjivci se plaše različitosti.
Plaše se konkurencije. Plaše se da uče i da se menjaju.
Osećaju se ugroženim jer su prazni i slabi.
Čovek koji ima svoje korenje, tradiciju, veru, naciju, državu i kulturu je ponosan čovek.

Problem današnice što su razni politički ološi izdali Srbe i Srbiju.
Pomagali su im plaćene nevladine organizacije za uništavanje Srba i Srbije.
Tako smo došli u stanje da je danas sramota da kažeš da si Srbin.
U našoj državi primitivci na vlasti i malograđanski odrodi se stide da kažu da su Srbi.

Nekako, uvek mi moramo da se izvinjavamo što smo Srbi.
To me izluđuje.
Ne mogu to da podnesem.
O tome sam već dosta pisao u mojim tekstovima.

Ne mogu da podnesem kada politički paraziti na vlasti kažu strancima – dođite da investirate u Srbiju, jer je kod nas jeftina radna snaga.
Sramota!
Šta smo mi? Robovi? Sužnji? Kmetovi? Lumpenproleteri?
Prestani da nas prodajete kao robove strancima!

Političari svih boja prave nama, poslovnim ljudima iz Srbije, ogromne probleme u nastupu na stranim tržištima.
Oni nam otežavaju poslovanje, jer našu naciju svode na jeftinu radnu snagu.
Stvara se pogrešna slika u svetu o Srbiji.
I Srbija zbog toga mnogo gubi.
Političari uzimaju svoje provizije i to njih jedino interesuje.

Ne mogu da podnesem kada se ističe, u predstavljanju naše Srbije, kako imamo lepe žene.
Šta smo mi – javna kuća?
Šta su naše majke, žene, kćerke i sestre – kurve?
Ko to podvodi naše žene strancima?
Koji politički makroi?

Ako je ovo jasno što sam izneo, onda idem na sami odgovor mome čitaocu.

Da li su stranci investitori naši neprijatelji?
Da li oni dolaze da nas opljačkaju?
Da li su oni eksplatatori naše radne snage?
Da li su oni špekulanti?

Na sva ova pitanja možemo da odgovorimo, prema mome mišljenju, da sve to zavisi od toga ko vodi državu i kakav sistem pravimo u našoj državi.

Ako državu vode korumpirani politički skotovi, koji gledaju samo svoje lične interese, onda je prirodno da smo izloženi rasprodaji, da nam je radna snaga jeftina i spremna za eksploataciju i da su naše žene prostitutke, koje će se strancima prodavati za čašicu pića.
Tako političari doživljavaju Srbiju i naše građane.

Zato su te bitange prodali naše cementare, šećerane, brodogradilišta, poljoprivredne kombinate, izdavačke kuće, industriju, naš NIS i sada hoće da prodaju EPS, Telekom, Aerodrom, PKB i svu obradivu zemlju?
Zašto prodajemo sve što je vredno u Srbiji?

Gospodo drugovi, politički sistem je izdajnički i uspostavljena je vladavina ološa.

U Srbiji su stranci privilegovana rasa.
Njima se sve najbolje rasprodaje. Njima se daju subvencije da nas eksploatišu.
Njima je sve dozvoljeno. Njima se titraju jaja!
Sve su im to omogućili političke vucibatine.
Zašto?
Samo da bi oni uzeli proviziju i da ostali što duže na vlasti:

Jedno pitanje za te političke poltrone i gmazove.

Da li je neko od njih radio na stranim tržištima?
Da li su investirali?
Da li dobijali subvencije? Tretmane? Privilegije? Titranje?
Preko tri decenije radim na stranim tržištima.
Nikada mi niko nije titrao.
Nikada mi niko ništa nije dao.
Sve sam morao svojim znanjem i ogromnim radom da stvorim.
U oštroj i surovoj međunarodnoj konkurenciji.

Njihove države su štitile njihove radnike.
Njihove države su davale prednost domaćim kompanijama.
Nikada nismo mogli da dobijemo najbolje poslove.
Nikada nismo dobijali nikakve privilegije i subvencije.

Zašto tako Srbija ne radi?

Zašto austrijski bankar kaže da uzima pare od glupih Srba i plasira iste pare još glupljim?
Zašto smo 419 miliona evra dali FIAT-u? Zašto FIAT ne plaća poreze i doprinose?
Zašto smo 200 miliona evra oprostili ETIHADU?
Zašto smo dugove SARTID-a prebacili na državu?
Zašto……….

Odgovor je uvek isti – POLITIKA!

Ako želimo da spasimo Srbiju moramo da promenimo politiku.
Moramo da se oslobodimo SVIH političara.
I to je društveni proces.
Što pre građani to shvate, Srbija će pre izaći iz nevolje.
Što kasnije shvate, to će put oporavka biti sve teži.

Rekao sam – teži, nisma rekao – nemoguć.
Sve će zavisiti sa kog dna krećemo.
Bilo je bolje da smo modernizovali Srbiju 1989 godine.
Imali smo priliku i 2000 godine.
Danas je sve mnogo teže.

Ukoliko nas nabiju pod jednu šljivu, biće još teže.
Ali, važno je da ta jedna šljiva bude naša.
Srbska.
To je onda novi početak.
Kada shvatimo da je ta šljiva – NAŠA!

Važno je da se propadanje zaustavi.
Važno je da se Srbi probude iz noćne more.
Važno je da se vratimo našim korenima.
Važno je da se modernizujemo.

U tom našem društvenom preobražuju trebaju nam strani investitori.
Koji će ulagati iz interesa, jer će država imati interese od toga.
Država koju vode mudri i pošteni državnici.
Država koja ima viziju i strategiju svoga razvoja.

Kada će se to dogoditi?

To zavisi od – nas!
Ja sam nepopravljivi optimista.
Verujem da ovo pisanje i širenje mojih ideja ima smisla.
Sve veći broj pratilaca mi daje snagu da istrajem.

Nemamo izbora – MORAMO POBEDITI!

ZA SPAS SRBIJE!

Beograd, Na Bogojavljanje 19.01.2015.

SHARE