Početna Sadržaj Tekstovi i kolumne Steèaj

Steèaj

875
0
SHARE

Prema poslednjim podacima srpska privreda upada u duboku recesiju. Pošto nije došlo, nažalost, do pokretanja proizvodnje i otvaranja novih radnih mesta, pošto je pogrešan smer kretanja reformi doveo srpsku privredu pred steèaj, onda moramo biti spremni za velike socijalne nemire koji slede. Radnièko nezadovoljstvo posledica je promašenih reformi koje su se danas svele samo na rasprodaju društvene imovine. Premijer i njegova malograðanska ekipa trabanata nemaju viziju i ne znaju da pokrenu privredu.

Ne samo da je industrijska proizvodnja prošle godine bila u porastu svega 1,7%, veæ je nastavljeno upropašæavanje domaæe privrede. Posle neoèekivanog i krajnje dramatiènog pada industrijske proizvodnje u decembru za 4,6% došlo je u januaru do rekordnog pada proizvodnje od 21,1%. Ovako loš rezultat ne može se više braniti sezonskim uticajem, jer nikada takav pad proizvodnje nismo imali. Pretpostavljam da ni februarski pokazatelji neæe biti ništa bolji. Blokada u platnom prometu, uprkos nesnosnom samohvalisanju o uspešno izvršenoj operaciji, zaustavila je poslovanje na hiljade preduzeæa. Teško da æemo se iz minusa izvuæi pre jeseni.

Tako je bilo i prošle godine. Istovremeno, širi se nelikvidnost i nesolventnost u privredi. Trenutno je 34,207 preduzeæa sa 468.000 radnika nelikvidno, a njihove dospele obaveze su 71,5 mld din. Sva ta preduzeæa æe morati da idu u steèaj. To znaèi da æe se, na postojeæih 923..500 nezaposlenih, znaèajno poveæati broj ljudi bez posla. Otpuštaju se ljudi i ostavljaju bez primanja, uplate kasne za nezaposlene pet meseci. To neæe izaæi na dobro. Ni naknada za 78.695 nezaposlenih u iznosimo od 3.700 – 7.400 din ne može pomoæi onima koji je primaju. Veæ smo videli, u sluèaju kragujevaèkih radnika, da se otpremnine brzo potroše i ljudi se, opet naðu na ulici.

Po svemu sudeæi i ovoj vlasti æe ulica presuditi. Ko ne sluša glas umnih ljudi, razumeæe huk uliènih protesta. To je sigurno. Pogrešne reforme su nas dovele u æorsokak. O tome sam govorio pre dve godine. Govorim i opominjem.. Ali, vlast je gluva. Cenu moraju sada da plate. Na poèetku sam im predlagao da proglase bankrot privrede i uvedu steèaj. Iz steèaja bi izašla neka nova privreda. Nova vlast to nije uradila. Bila je to velika greška. Iskusni steèajni upravnik razmrsio bi sve zamršene dugovno-potražne odnose u privredi, rasèistio teren za privatizaciju i stvorio uslove za pokretanje proizvodnje. Steèaj privrede uozbiljio bi sve privredne aktere. Na tržištu bi ostali samo oni koji imaju perspektivu.. Svi drugi bili bi likvidirani. Naravno, njihova imovina prešla bi u ruke uspešnijih i preduzimljivijih privrednika. Otvarale bi se nove firme, poveæavao bi se obim poslovanja i zapošljavali novi radnici.

Meðutim, nova vlast nije donela zakone neophodno potrebne privredi. Ni danas, recimo, još nema zakona o steèaju. To odgovara samo steèajnim upravnicima. Èak i ministar priznaje ”da sadašnji postupci teku sporo, sumnjivo, mutno”. Steèajni upravnici krckaju društvenu imovinu i lepo žive. Zaèaran krug uproprašæavanja i rasprodaje privrede se nastavlja. Evo jednog svežeg primera. Konfekcija „Beko” je ubrzano gurnuta u steèaj. Raèun fabrike je blokiran od 1996. godine.. Zar ovo nije bilo dovoljno novoj vlasti da shvati svu ozbiljnost problema?

Posle ratova i sankcija, fabrike su prepuštene same sebi. Nova vlast je morala da napravi radikalan rez. Nova vlast je morala da brani fabriku. Steèajni upravnici gledaju na fabrike kao na plen koga treba raskomadati. Ali u fabrici rade živi ljudi koji imaju svoje porodice. Fabrika „Beko” ima izvozni program koga su trebali podržati. U leto 2002 god dug fabrike bio je 428 mld din, danas je smanjen na 109 mil din. Šta to govori? Fabrika pokušava sama da se spasi. Zašto onda steèaj? Prema mojim saznanjima, ukupna imovina „Beka” vredi 42 mil €, dok su potraživanja svega 6 mil €. Dug je 14,2% ukupne imovine. Treba li zatvoriti fabriku i otpustiti radnike zbog toga? Ko kolje vola zbog šnicle? Neko je bacio oko na imovinu fabriku. Neki opasan lešinar. Najbolje lokacije u Centru grada i prodavnice širom zemlje su ga privukle. Ne treba zaboraviti ni imovinu u Hrvatskoj od 15 mil €. Hotel u Supetru na Braèu je prava poslastica. Zato je sve ubrzano. Radnici, proizvodnja i fabrika nisu važni. Lešinari lete iznad plena. Hoæe li ih neko oterati? Verujem u èast naših sudova. Mnoge sudije lièno poznajem godinama i mogu da garantujem, da su moralne osobe. U njihovim rukama su životi ljudi. Pre nego što donesu odluku, molim ih da podignu glavu. Pomozite fabrici! Oterajte lešinare! Uradite to sada. Na vreme. Kada sve prožderu, krvoloèni i besni, napašæe i vas. Beograd, 03.03.2003. god.

SHARE