Istina o Srbinu kome je najveća želja da komšiji crkne krava, danas je dobila nastavak. Srbin se moli da i njemu crkne krava. Zašto? Da komšija ne može da kupuje mleko od njega. Tako se najbolje objašnjava naše nacionalno prokletstvo koj se danas širi kao zarazna bolest, preteći da konačno potpuno uništi naciju koja nije sposobna da se samoorganizuje i uredi život kako to dolikuje razvijenim narodima. Baš zbog toga što ne možemo da se organizujemo i uredimo državu, jer nemamo snage da se oslobodimo bolesne sujete, baš zbog toga što nismo spremni da timski i planski radimo, nego se hajdučki i partizanski snalazimo, otimajući samo za sebe i , da stvar bude apsurdnija, time se otvoreno hvalimo, baš zbog toga i nacionalno propadamo.
Nije čudo što smo danas nacija kojoj se čude druge, ozbiljne nacije i nije čudo da smo danas tako duboko propali da je veliko pitanje kako ćemo se izvući iz ovog haosa i kako ćemo se izboriti da sačuvamo nezavisnost države, koju su naši preci više od milenijum stvarali. Ukoliko zaista želimo da promenmo sadašnje negativne tendencije u društvu, ukoliko želimo da postanemo razvijena i bogata država, onda moramo da pobedimo sami sebe i da definitivno iskorenimo srpsku laž kojom smo decenijama i vekovima okruženi.
Laž je da smo mi, Srbi, nebeski narod, laž je da smo mi prvi sišli sa drveta i da su od nas nastale ostale civilizacije, laž je da smo podarili jezik ostalim slovenskim narodima, laž je da smo veliki ratnici koji mogu svaku silu da pobede, laž je da smo najinteligentniji na svetu i da, bez velikih napora, na foru, možemo da se snađemo i prevarom izvučemo najviše za sebe, na uštrb ostalih naroda koji, navodno, nisu snalažljivi kao mi i kojima se rugamo, ismejavamo, ponižavamo kako bismo nahranili našu bolesnu nacionalnu megalomaniju i sujetu.
Šta većina Srba zna o svojim susedima? Ako hoćemo iskreno, odgovor je – NIŠTA! Srbi ništa ne znaju o narodima sa kojima vekovima žive. I to što znaju su takve banalne predrasude koje služe za pothranjivanje vlastitog nacionalnog samoljublja. O velikoj i bogatoj istoriji Mađara, Bugara i Rumuna, uzimam njih za primer, Srbi ne znaju apsolutno ništa, ali zato znaju da se podlo sprdaju sa lošim životom tih naroda u vreme hladnoblokovske staljinizacije Istočne Evrope, kada je razmaženi balavac iz Beograda mogao danima da maltretira doktora književnosti iz Praga, koji je, da bi prehranio porodicu, radio kao taksista za nekoliko dolara mesečno. Takvu nacionalnu bahatost ne pokazuju danas ti narodi, koji su postali sastavni delovi EU, dok Srbija, okupirana tajkunima, polako ali sigurno odlazi u srednji vek.
Zašto smo takvi? Šta se to sa nama dešava? Zašto smo postali najtragičniji evropski narod? Na ova pitanja još uvek nema odgovora. Nastavlja se širenje srpske nacionalne laži i nema izgleda da će ubrzo doći do nacionalnog otrežnjenja. Mada je takozvana demokratska opcija već sedam godina na vlasti, polako ali sigurno sustižu dužinu vladavine despota, ona pokazuje sve oblike diletantizma, megalomanije i laži kakvu je imao despotski režim. Razlika je samo u demagoškim frazama kojima se laže sopstveni narod.
Despot je širio laži o naciji, krvi i tlu, dok reformatori šire laži o građaninu, demokratiji, EU i tržištu. Isto zatvaranje očiju i zabijanje glave u pesak pred problemima koji nisu rešeni: Kosovo, Sandžak, Vojvodina, položaj Srba u Crnoj Gori i u rasejanju, privreda, inflacija, nezaposlenost, siromaštvo, tajkuni i kriminal. Iste, nervozne i ostrašćene reakcije na svaku kritiku koja im se uputi. Otvorena cenzura u sredstvima javnog informisanja za sve one koji misle drugačije i koji nisu podanici političke oligarhije i njihovih finansijskih gazda.
Poslednji događaji u skupštini su pokazali da nema morala u politici i da je sve dozvoljeno. Cilj opravdava sva sredstva. Laž pobeđuje istinu. Srpske laži su neuništive.
Koštunica je lažni legalista i lažni nacionalista. On je nastavljač srpskih nacionalnih laži i zabluda. Priča o njegovom navodnom poštenju postaje lažna kada se sazna kako je sa Miškovićem u premijerovom kabinetu prodavao C market. O ostalim njegovim umešanostima u privatizacijama tek će se pisati. Lažni nacionalista je sa premijerskog mesta obećavao da neće dozvoliti da se Crna Gora osamostali. Danas kada je Crna Gora nezavisna država, Koštunica ništa nije uradio da zaštiti 32% Srba u Crnoj Gori koji su građani drugog reda, koji se izbacuju iz državnih ustanova, jer nisu novocrnogorci. Zašto toj našoj sabraći ne daje dvojno državljanstvo? Zašto Srbija ne izdvoji sredstva za finansiranje srpskih institucija u Crnoj Gori? Zašto ne poveže srpske privrednike sa privrednicima iz Crne Gore? Zašto crnogorski separatisti imaju monopol na uvoz srpske robe u Crnu Goru? Zašto to nije dato Srbima iz Crne Gore? Zašto o položaju Srba u Crnoj Gori mediji u Srbiji ne smeju da pišu? Ko prikriva tu istinu? Zašto lažu Srbe?
Zašto srpska politička kvazielita, koja je otela vlast od građana i sopstvenog naroda, skriva istinu o Kosovu? Zašto lažu o Kosovu? Zašto ništa nisu uradili za Srbe sa Kosova? Zašto Srbi na Kosovu gladuju kada je Srbija napravila suficite u izvozu poljoprivrednih dobara? Zašto Srbi na Kosovu nemaju struju kada je EPS prošle godine ostvario rekordan profit od 200 miliona evra? Zar deo tog profita nije mogao EPS da uloži u izgradnju dalekovoda za snabdevanje Srba na Kosovu, koji žive u srednjevekovnom logoru? Zašto država Srbija nije oslobodila sve privrednike plaćanja dela poreza ukoliko otvore preduzeća u srpskim delovima Kosova i zaposle u njima Srbe? O tome treba da se čuje istina. Laži ne mogu doneti dobro Srbima. Hoće li Koštunica i Tadić lažima da odbrane Kosovo kao što su odbranili Crnu Goru? Kao što su oni pre njih odbranili Krajinu, Slavoniju i Republiku Srpsku?
Srbi moraju da izađu iz laži. Moraju da se oslobode nacionalne megalomanije. Moraju da se izleče od sujete i taštine. Moraju Srbi da shvate da su mali, istorijski narod koji nije u XX veku imao državnike vizionare, niti kreativnu elitu koja je mogla da ih izleči od nacionalnih zabluda i laži. Srpsko društvo je danas mentalno bolesno. Srpsko društvo mora da se leči. Mora da se leči od laži i krađe. Mora da se suoči sa istinom o sebi, jer je to jedini put istinskog ozdravljenja.
Da li imamo snage za tako nešto? Nikada ne bih ostao da živim u Srbiji i da javno delujem da duboko ne verujem u slobodarske ideje srpskog naroda. Kada sretnem pojedince koji su pošteni, vredni, stručni i priznati u svetu i koji su i Srbi, nisu, dakle, profesionalni Srbi koji profitiraju na propaloj srpskoj nacionalnoj laži, onda znam da nije sve izgubljeno. Srbi imaju snage da sami sebe pobede. Srbi imaju snage za novi istorijski preokret. Srpska građanska evolucija treba da spasi srpstvo od propasti. Srbi treba da se modernizuju i da se uključe u globalizaciju. Samo globalizacijom možemo da pobedimo tradicionalne parazite koji žive na srpskoj nacionalnoj laži. Kada će da krene Srbima? Kada prestanu da lažu i da kradu. I kada budu držali krave da bi izvozili mleko.
