Početna Sadržaj Mišković Srbija u vlasništvu Miroslava Miškovića

Srbija u vlasništvu Miroslava Miškovića

1741
0
SHARE

KOŠTUNICA, FORMALNI PREDSEDNIK  MIŠKOVIĆEVE VLADE: Kako je u tom periodu Beko imao veliki lični interes da sarađuje sa mnom i C marketom, a  pošto se njegov interes uklopio i u poslovnu politiku koju sam ja zagovarao, ta saradnja se dobro odvijala kako između firmi, tako i između Beka i mene. Ubrzo je svima u poslovnom svetu u Srbiji bilo jasno da Miroslav Mišković želi da, preko praktično njegove privatne vlade koju je formalno vodio Vojislav Koštunica, uspostavi monopol u Srbiji i da mu za to treba C market. To mi je rekao i predstavnik Salforda Slobodan Petrović, koji je tražio sastanak sa mnom da bi mi ponudio da Salford uđe u C market, da tako sprečimo Miškovića, a nama akcionarima omogući očuvanje kompanije. Naravno da bi Salford time ne samo sprečio monopol Miškovića i ucene, već bi time dobio i liderski lanac prodavnica za plasman njihove robe. Iz svih pomenutih razloga ja sam prihvatio taj predlog i ubrzo smo u Beogradu održali sasatanak, gde su ispred Salforda ovu ideju obrazlagali Milan Beko, Slobodan Petrović i Eugene Jaffe.

Na tom sastanku smo i dogovorili šta su zajednički interesi naših kompanija. Da C market ostane samostalna kompanija u vlasništvu Salforda, a da Salford, preuzimanjem C marketa,  onemogući Deltu da napravi monopol u trgovini  Srbije. Posle razgovora vođenih u Madridu, ponovnog u Beogradu, i  Londonu, postigli smo dogovor oko načina Salfordovog preuzimanja C marketa, o čemu je Salford  napravio i dokument koji mi je poslat na srpskom i engleskom jeziku. Ključna osoba u ovim pregovorima u ime Salforda bio je Milan Beko.

Za to vreme pritisak Miškovića da otme C market bivao je sve jači.  Po principu „štapa i šargarepe“ sve vreme je pokazivao dve strane njegove ličnosti. Jednu, nemilosrdnu, arognatnu, bahatu, siledžijsku, mafijašku iza koje nije birao sredstva kako bi me naterao da shvatim da je on vlasnik Srbije i da ću morati da se predam pred njim. Druga strana je pokazivala vrhunskog stručnjaka za mito i korupciju, osobu koja plaća sve u Srbiji, od medija i sudija, do poslanika i ministara. Tako je u isto vreme nudio novac meni i mojim saradnicima i vršio najstrašnije metode ucena i pretnji

UCENA PREKO NOVINARA „PRESSA“: Moja nepopustljivost ga je prilično iznenadila pa je rešio da pređe na brutalnije metode iz svog arsenala. Ja sam znao da Mišković plaća i kupuje medije po Srbiji, kako bi preko njih vodio „obračune“ sa svojim konkurentima, ali kako smo mi bili i kućni prijatelji i to u jednom dužem periodu, verovao sam da takvu stvar neće uraditi u mom slučaju. Na moju žalost, prevario sam se, ponovo. U proleće 2005 godine, Mišković me je pozvao da mi kaže da mi šalje svog novinara Svetomira Marjanovića, koji, navodno, ima neke važne informacije oko C marketa. Tako je 2. aprila 2005. kod mene u firmu  došao novinar  Svetomir Marijanović, da bi mi sa viškom samopouzdanja i osionosti stavio  do znanja da je on jako važna ličnost u Srbiji, da on preko medija kreira javno mnenje, da mu svi ministri „jedu iz ruke“, da mu se svi dodvoravaju i tome slično. Posle perioda samohvalisanja, direktno mi je u lice rekao da je on dobio informacije da se moje ćerke u Španiji bave proizvodnjom droge i da su članice velike kriminalne narko mreže! Moje ćerke su tada bile u ranim tridesetim godinama, uspešne mlade poslovne žene, već godinama u uspešnom poslu u Španiji.

Nastavio je tvrdnjama da su mu iz policije javili da i ja sa svojim ćerkama učestvujem u nelegalnim poslovima, da tako uništavam C market, da su otkrili nekakve račune koje imam u Španiji i da će UBOPOK za par dana krenuti u akciju istrage i hapšenja! Razlog zbog koga je novinar Marjanović došao kod mene bio je da me obavesti da će to Press, list čiji je vlasnik Mišković i – objaviti. Odmah po odlasku Marjanovića video sam se i sa Miškovićem, koji mi je ponovio sve što je rekao i Marijanović, tvrdeći da je on to čuo od svojih ljudi u policiji, da mi to saopštava jer mi je „prijatelj“, da će pokušati da spreči da se to objavi u novinama, da zna moje ćerke i da on u to ne veruje, ali da policija ima  podatke, koje je neko možda i lažno saopštio, ali je to sada policijska svar i može da bude nezgodna za moje ćerke. Ja sam i pored svega što sam od Miškovića očekivao, bio šokiran činjenicom da je spreman da ide toliko nisko i toliko podlo da mi napada decu i da je, ne vodeći računa o njihovim sudbinama,  spreman da sve uradi kako bi na mene vršio pritisak da mu predam C market.

GRUPA ZA PRITISAK – MIHAJLOV, BUBALO, JOĆIĆ: Koliko god da mi je bilo teško, nisam mogao da sakrijem moje ogorčenje takvim postupcima, ali sam učestvovao u toj licemernoj glumi koju je Mišković predamnom izvodio i čekao da čujem šta je njegov predlog i pomoć. Tada mi je rekao da će me spojiti sa svojim poverljivim čovekom Dejanom Mihajlovim, koji je generalni sekretar Vlade i da će mi zakazati sastanak kod njega, pa da ja njemu objasnim sve oko toga i da tako vlast sazna istinu. Naravno, tekst sa svim tim lažima pojavio se u Pressu, čiji je vlasnik sam Mišković! To fabrikovanje i objavljivanje laži u sopstvenim medijima, taj kukavički, beskrupulozni, podli obračun sa ljudima koji se nađu na putu Miškoviću i Beku, gde se ne preza ni od uništavanja dece, postaće specijalitet ovoga dvojca medijskih moćnika, pokazajući svima na šta su sve spremni da bi došli do cilja i kako će proći svako ko im se usprotivi.

Sastanak sa Dejanom Mihajlovim imao je za cilj da mi se pokaže koliko je Mišković moćan i uticajan, da bi bilo dobro da mu se ne zameram. Iako me je ovako niska i podla akcija umnogome poremetila, i dalje nisam hteo da pristanem na ucene. Ubrzo je Mišković promenio pristup, pa mi je zakazao sastanak gde mi je ponudio novac i to onoliko koliko ja mislim da mi je dovoljno, da napišem cifru na papiru i da će on prihvatiti. Kako sam i to odbio, ubrzo me je Mišković ponovo pozvao i zakazao sastanak sa ministrom za privatizaciju Predragom Bubalom. Ministar mi je na tom sastanku  zvanično u prisustvu Miroslava Miškovića i njegovih sradnika iz Delte u njihovim prostorijama, saopštio da ja i moji saradnici koji smo u isto vreme i najveći akcionari ni po koju cenu ne smemo da preuzmemo C market i da to mora da se preda Delti! Verodostojnost te protivzakonite i siledžijske odluke potvrdio je Božidar Prgomelja predsednik Skupštine malih akcionara C marketa. Kako se Mišković plašio da bih privatizaciju mogao da sprovedem sa nekom stranom referentnom trgovačkom firmom, sa kojima sam već i ranije pregovarao, poput  Slovenačkog Merkatora ili Hrvatskog Agrokora, tražio je od još jednog ministra koga je lično plaćao da me od te namere odvrati. Tako me je na sastanak pozvao i ministar policije Dragan Jočić !? Na tom sastanku u prostorijama ministarstva policije na kome su ispred Vlade bili sekretar Vlade Dejan Mihajlov, ministar policije Dragan Jočić i šef  UBOPOK-a Mladen Spasić, ministar Jočić mi je direktno zapretio i upozorio da C market ne sme da kupi ni jedna strana firma i da C market može da kupi samo domaće preduzeće koje se bavi tom delatnošću, što je naravno mogla da bude samo Delta. Pre toga  je kao upozorenje i pretnju, naterao šefa UBOPOK-a Mladena Spasića da iznosi najstrašnije laži o mojim ćerkama, tvrdeći da su to operativni podaci policije, mada nam je svima u toj kancelariji bilo jasno da Mladen Spasić sprovodi samo naredbu Mlađana Dinkića, koji je politički šef Spasića, a kako bi Dinkić  ispunio naredbu  svog poslodavca Miroslava Miškovića. Ubrzo je u C market došla i kontrola iz UBOPOK-a, kako su mi i Miškovič i novinar Marjanović najavili, kao još jedan dodatni vid pritiska.

ULOGA BRANKA PAVLOVIĆA: Miškovićevo vlasništvo nad većinom medija u Srbiji korišćeno je sve vreme da bi se kroz naručene tekstove kreiralo javno mnjenje o meni kao kriminalcu, čija su čak i deca već u vodama kriminala. Jedan od plaćenika koji takvu kampanju, u to vreme, sprovodi najagresivnije je Branko Pavlović, bivši  političar, koga je angažovala Delta da za njihov račun osnuje ortačko društvo KPACM, gde su mali akcionari ulagali svoje akcije C marketa. Mišković i Delta su nameravali da preko ovoga društva dođu u posed akcija C marketa i to po ceni od 300 evra za akciju, što je Branko Pavlović najavljivao kao fantastičan iznos! Iste te akcije, par meseci kasnije Mišković je plaćao Beku 1200 evra! U svojim medijskim nastupima, koje je Pavloviću omogućavala Delta i potpredsednica Milka Forcan, Pavlović nije birao reči u vređanju i klevetanju moje ličnosti. Išao je toliko daleko da je državnoj televiziji izjavio da sam ja „mrtav čovek, samo to još ne znam“! Naravno, sve medijske nastupe završavao je hvaljenjem Delte i Miroslava Miškovića, sugerisanjem akcionarima da je njihova budućnost isključivo uz Miškovića.

KAKO JE MILAN BEKO IZDAO SALFORD: Pod stalnim pritiskom i to kako medijskim, tako i institucionalnim, ali shvativši ozbiljno sve pretnje državnih funkcionera i potpuno svestan da je Vlada Vojislava Koštunice donela odluku da C market “pokloni” Delti odnosno Miškoviću, tražio sam hitan sastanak sa Bekom, znajući da je i on jako blizak sa Vladom, kako bi nastavili i ubrzali razgovore sa Salfordom. On mi je potvrdio da te pretnje neće važiti za njega, da je i on u finansijskim aranžmanima sa strankom premijera Koštunice,  DSS-om i da sve prepustim njemu. Poslednji u nizu tih sastanaka sa predstavnicima Salforda vođen je u Londonu, gde su pored Beka bili prisutni i Slobodan Petrović, Eugene Jaffa sa dvojicom svojih saradnika, moje dve ćerke i ja. Na tom smo se sastanku i dogovorili oko svih detalja uključujući i finansijske o čemu je Salford sastavio i dokument, koji su mi u pismenoj formi poslali posle par dana. Međutim, tada dolazi Milan Beko sam do mene i predlaže da zaboravim na Salford, da je za mene, ali i za njega isplativije da se umesto Salforda pojavi on sam, da je za tu priliku već formirao “školjka firmu” Delmont, kao i da će to biti bolje prihvaćeno od strane države. Na moje interesovanje kako će na to reagovati Salford, odgovorio mi je da za to ne brinem, da Salford zavisi od njega, da je on Salford u Srbiji i da on odlučuje šta će i kako Salford raditi. Kako sam znao da Beko nema para da dokapitalizuje C market, interesovalo me je ko će obezbediti novac, a on mi je rekao da je to sve već dogovorio sa vrhom države i da će mu novac obezbediti Hypo i Komercijalna banka kroz kredite, a garancije za te kredite će biti njegovo vlasništvo u C marketu ! To je, inače, model, koji će Beko nastaviti da primenjuje i u svim ostalim kasnijim privatizacijama. Iako mi je bilo poznato da je Beko izuzetno nemoralna osoba, koja izdaje svoje poslovne partnere, ovakav potez izdaje Salforda me je čak i od njega iznenadio.
Žurim da napravim novu kompaniju: Milan Beko, biznismen u trku
Photo: Stock

UGOVOR SA ĐAVOLOM: Znao sam da je nastavak dogovora sa njim “ ugovor sa đavolom”, ali osim njega više nisam imao ni jednu mogućnost. Mišković i ceo državni aparat koji je radio za njega su mi bili za vratom. Mogao sam da pristanem da Miškoviću predam C market ili – da se borim i dalje. Ja sam, na žalost po moju porodicu i mene lično, izabrao da se borim i dalje, a pored svega što sam o Beku znao pristao da dogovor započet sa Salfordom nastavim s njim.

Na tom sam sastanku i dogovorio sa Bekom sve oko dokapitalizacije C marketa. I to tako što će  firma Delmot  u vlasništvu Milana Beka izvršiti dokapitalizaciju  C marketa, tako da nakon dokapitalizacije, firma Delmont ima  40% vlasnistva u C marketu, a da se meni i mom menadzerskom timu, nakon dokapitalizacije , prenese  20%  Delmotovog vlasnistva u C marketu. Odlučio sam se za ovaj dogovor, ne samo što nisam imao izbora, već i zato što  sam bio uveren da sam kroz dokapitalizaciju C marketa Beku obezbedio veliki interes, toliko veliki interes da je isključivao Bekovu izdaju mene kao njegovog partnera u poslu dokapitalizacije C marketa.  Bio sam uveren da je Beko, kroz dokapitalizaciju C marketa, osim ličnih interesa, zaštitio i interese Salfordovih proizvodnih kompanija od Miškovićevog monopola, koji je želeo da uspostavi po preuzimanju C marketa, što je bio osnovni interes Salforda kada smo pregovarali o preuzimanju C marketa.Veoma brzo, do kraja jula 2005, obezbedio sam da se na organima C marketa donesu sve odluke o dokapitalizaciji C marketa. Skupština akcionara C marketa je na predlog Upravnog odbora C marketa donela odluku da Delmot dokapitalizuje C market, i da nakon izvrsene dokapitalizacije, ima 40% vlasnistva. Za odluku o dokapitalizaciji je glasalo 53,2% vlasnika C marketa. Delmot je isto tako pripremio sva potrebna dokumenta za dokapitalizaciju.

LICITIRANJE U KORUPCIJI: Beko me je tada obavestio da moramo da imamo i sastanak sa predstavnicima Vlade i da se pre finalnog preuzimanja ipak i sa njima dogovorimo. Sastanak je održan početkom avgusta 2005. u kancelariji Dragog Mićovića, kuma Dejana Mihajlova, generalnog sekretara Vlade Srbije. Milan Beko i ja smo upoznali Dejana Mihajlova o dokapitalizaciji C marketa od strane Bekove firme Delmont i daljim koracima. Dejan Mihajlov nas je tada obavestio da ćemo imati dosta problema oko realizacije te odluke, jer se takvoj odluci protivi Miroslav Mišković koji je o tome već razgovarao sa Koštunicom i napravio dogovor. Rekao nam je tada vrlo direktno da je Mišković ponudio osam miliona evra za DSS. ako mu omoguće da preuzme C market. To nije bilo nikakvo iznenađenje za Beka, koji je odmah ponudio isti iznos ili čak i veći ako se nama omogući da preuzmemo C market. Tada je između Beka, Mićovića (za koga sam shvatio da je glavni čovek vlade Vojislava Koštunice za pranje para iz privatizacija) i Mihajlova počelo trgovanje i utvrđivanje cene sa Vladom za dobijanje „dozvole“ da dokapitalizujemo C market.

Beko je osim finansiranja DSS-a, nudio i honorare pojedincima iz vrha Vlade, Mihajlov je podizao cenu iznoseći argumente da se sprema referendum u Crnoj Gori, da Vlada ne sme da dozvoli da Milo Đukanović pobedi i da će za to trebati dosta novca, kako bi se finansirala opozicija u Crnoj Gori. Beko je i na to pristao, tvrdeći da već po nalogu Koštunice pomaže mesečno finansijski, stranke Nebojše Medojevića i Andrije Mandića. Uglavnom, na kraju je dogovoreno da se za dozvolu od strane Vlade da Beko i ja možemo da dokapitalizujemo C market plati preko Dragog Mićovića 15 miliona evra, da je u toj ceni osam miliona za DSS, a ostatak za honorare nekolicine ministara i vladinih službenika, a pet miliona za finansiranje opozicije u Crnoj Gori, pred najavljeni referendum, jer je po rečima Mihajlova to bila idealna prilika da „sklone režim Đukanovića i na vlast dovedu svoje ljude“. Beko mi je posle sastanka rekao da ćemo tih 15 miliona vratiti kroz buduća investiciona ulaganja u C market.

 

 

1
2
SHARE