МАРИН БАРЛЕТИ
„ ЂУРАЂ КАСТРИОТ СКЕНДЕРБЕГ“
Историја и славна дела кнеза епирског
Први пут читам ову књигу.
Када би ова књига била уврштена у обавезну школску литературу, онда би наша деца знала праву истину о чувеном србском државнику, ратнику и кнезу епирском, кога Албанци узеша за свог националног јунака.
Албанци славе србскога јунака и величају га да је Албанац, мада он себе сматра Србином и хришћанином.
Кроз читаво моје школовање, осим усменог предања да је Скендербег био Србин, никада ништа нисмо темељно учили о њему, нити смо знали ниједну његову мисао.
Срби су сакривали праву истину да не бисмо Албанце повредили.
Албанци су то злоупотребљавали и тако су присвојили оно што је било србско, јер свога националног јунака нису имали.
Ко је крив?
Ми, Срби.
Ми смо криви што смо то дозволили.
Ми смо криви што нам данас Албанци преотимају Косово и Метохију, присвајајући србске манастире, који ће, попут Ђурђа Кастриота, постати саставни део измишљене и покрадене, фалсификоване, албанске историје.
Зато је изузетно важно, када ми је ова књига, игром случаја, већ допала руку, да прикажем и наведем доказе о којима, ви који ово читате, сигуран сам ништа не знате.
Уби нас толико незнање, лаковерност, малодушност и заборав.
Прво, неколико речи о Марину Барлетију писцу ове књиге.
Који је књигу објавио 1508.г. у Венцији на латинском језику.
Марин Барлети је био католички свештеник, кога Албанци својатају да је први албански историчар, што је велики знак питања, јер се роди око 1460.г. у Скадру, који је био у србској Доњој Зети, па стога Василије III Петровић Његош сматра да је Барлети био србског порекла.
Чак и албански турколог и ономастичар Селим Пуљак тврди да први албански трагови у крају око Скадра, Ђаковице и Пећи, срећу се тек крајем 15.столећа, када Скендербег више није био у животу, умро 1468.г, те да Албанаца у том крају није било више од једног процента.
Барлети се настанио у Венецији 1479.г., када је Скадар прешао у руке Османлија, школовао се у римокатоличком самостану и непријатељски је био расположен према православљу и Србима.
Трудио се да што мање користи речи Србин и Србија.
Али, није могао да сакрије порекло Ђурђа Кастриота и његове речи, које најбоље доказују ко је био знаменити војковођа и државник Скендербег.
Шта пише Марин Барлети у овој повести о Скендербегу.
Извући ћу најинтересантније цитате, које добро морате да запамтите.
Нарочито ми је било интересантно забележени говори самог Скендербега.
Порекло
Отац Јован Кастриот, чији су преци из србске Македоније, био је човек великог угледа и на гласу, који је држао многе градове и села у Епиру,на првом мету тврди град Кроју.
Овај назив – Кроја, неодољиво подсећа на стари град Троју из Илијаде и Одисеје, која је несумљиво била на месту данашњег града Скадар о чему сам оширно писао у тексту – https://www.dragas.biz/slobodan-jarcevic-ilijada/
Мајка Војислава је била кћерка једног племенитог владара трибалског, господара Полога, који се налазио у једном делу Македоније и Бугарске.
Трибали су један од низа територијалних назива за Србе.
Имали су деветоро деце, пет кћерки : Мара, Јелена, Ангелина, Влајка и Маоца, те четири сина : Репша, Стнишу, Константина и Ђурађа.
Да ли су ово албанска имена?
Јован Кастриот је био принуђен, након пораза од султана Мурата II, да тражи мир и морао је сва четири сина да преда Турчину за таоце.
Тако је Ђурађ, који је рођен 1405.године, постао са девет година турски талац и добио име Скендербег или Господар Александар.
Следи прича о успону храброг и талентованог дечака, његови успешни двобоји, тровање његове браће од старне султана, турско освајање Епира, ратовање за султана, добијање велике популарности, поверење султана и његово бекство у домовину Епир, одметништво од султана, побуна народа и његова одлука да стане, попут свога оца, на чело покореног народа.
Интересантан је његов говор, пред 12.000 побуњеника, из кога издвајам неке врло занимљиве реченице :
„ Оно што ме је нагнало да се тако понашам је несталност код људи, превртљивост њиховог ума, крхост и непромишљеност, али и уверење да се за стицање слободе мора користити СИЛА, а не молбе и преклињања.“
/ стр.56/
Запамтите добро ове речи.
Ми се данас налазимо окупирани и поробљени под једним тоталитарним, фашистичким режимом, који је добио задатак да уништи Србе.
Молбама и преклињањима ништа не може да се постигне.
Узурпатор и његов криминални режим разуме само говор Силе.
Тога се једино плаше.
А шта је данас Сила?
Побуњени народ на улицама, који мора сам да се избори за своју Слободу.
Често сам писао да се Слобода осваја.
Ми се данас налазими на путу освајања отете Слободе.
Снага освешћеног народа на улицама је једина Сила која то може да оствари.
Све остало је губљење времена и непотребно замајавње.
„ Нема ничега што увек траје и не мења се, нити има вечног реда, те зато када се укаже и најмања могућност за освајање или бар покушај освајања слободе, у томе нас неће спречити ни хиљаде мачева, ни милион невоља, ни опасност од губитка живота.“ / стр.56 /
Сада је прилика.
Указала се могућност.
Режим је из темеља заљуљан.
Узурпатор спроводи терор.
Покушава да заустави точак историје.
Узалудан му је посао. Нема ничега што вечно траје.
Дошло је ново доба и стасала је млада генерација која осваја слободу.
„ Нико ме никад није чуо да сам изустио једну једину реч која би ме одла ДА САМ ХРИШЋАНИН илки СЛОБОДАН човек.То сам држао у тајности све док нисам нашао згодну прилику да извршим дело без страха од опасности.“
/стр.56/
Скендербег признаје да је хришћанин пред читавом побуњеном војском.
Признаје да је слободан човек који је одлучио да се бори.
„ Својим залагањем и опрезом ви сте ми без проливања имало крви ПОВРАТИЛИ ЗЕМЉУ МОЈИХ ПРЕДАКА.“ / стр.57 /
Чија је то земља?
Његових предака.
Срба. Хришћана.
Нигде он не говори и не мисли на Албанце.
Како ће то да оставри?
„ Морамо се само ослонити на своју ОДЛУЧНОСТ и БОРБЕНОСТ.“ /стр.57 /
Нема, господо другови, кукања и запомагања.
Нема дефетизма и очаја.
Нема брбљања и брабоњања.
Нема страха пред нашом историјском борбом да освојимо Слободу.
Шта нам поручује Скендербег?
Одлучно и борбено!
Нема предаје и попуштања.
Иза нас је понор, пропаст, катастрофа, трагедија и биолошко нестајање.
Испред нас је нада, љубав, вера и Слобода.
Скендербег је ослободио своју земљу за месец дана.
Ми можемо Србију да ослободимо за три дана.
У шест добро организованих корака до Слободе.
То захтева велико напрезање.
Нико није видео Скендербега да је ноћу спавао дуже од два сата.
„ Није му сметала ни врућина, ни хладноћа, у шта будућа поколења можда неће веровати да је могуће.“ / стр.60/
Не верују будале, ћаци и Узурпатор.
Студенти су начинили библијски подвиг.
И показали да имамо снаге да победимо сами себе.
Скендербег није ратовао у време хришћанских празника.
„ сада се ближи и празник рођења Христовог, нашег Спаситеља, те мислим да у данима празника не треба ништа да чинимо…“ / стр.65 /
Покрштавао је своју родбину и саборце.
„ Прво што је урадио било је да Хамзу и неке његове саборце, који су са њим дошли из Угарске, као и мноштво Турака који су још остали у Кроји и у другим местима, КРШТЕЊЕМ уведе у заједницу хришћанске вере.“ / стр.66 /
Скендербег је ратовао под заставом својих предака.
„ Ишли су под његовом заставом, под заставом орлова, њима добро познатој из прошлости.То је била ЦРВЕНА ЗАСТАВА са ДВОГЛАВИМ ОРЛОМ, ЗНАКОМ ЊЕГОВЕ ПОРОДИЦЕ.“ / стр.72 /
О, Срби моји неписмени!
Љутите се што Албанци показују двоглавог орла и носе црвене заставе.
Па, они признају да славе знамење Срба, јер своја немају.
Славе обележје србске породице Кастриотић.
Скендербеговог прадеде Бранила Кастриотића.
Његовог деда Павла Кастриотића, ромејског кефалије.
Признају да су све преотели од нас Срба.
Ми то треба свету да објаснимо.
И не треба да се љутимо, него да свуда истичемо да Албанци славе србску заставу породице Кастриотић.
Марлин Барлети пише 1508.г. :
„ ИЛИРИ СУ СЛОВЕНИ!“ / стр.74 /
Пет векова Срби немају снаге да то јавно кажу.
Званична србска историја ћути.
Пет векова крије ову написану истину.
Ако Барлети, највећи албански историчар, како га Албанци прозваше, пише да су Илири Словени, односно Срби, онда постаје необјашњиво зашто још увек званична србска историја то не признаје.
Зашто кријете истину од Срба?
Зашто наша деца уче лажи да су Албанци потомци Илира?
Албанци су тек 1043.г. дошли на србске територије и никакве везе немају са древним србским народом.
Ево, доказа да су Срби староседеоци Балкана и да није било досељавања Срба на Балкан, јер смо ми ту још од доба Лепенског вира.
Срби баштине традицију Лепенског вира, Старчева и Винче.
Скендербег говори пред окупљеним епирским кнежевима на сабору у цркви у Љешу :
„ Најплеменитији и најпобожнији очеви и кнежеви, молим се Богу да нестане ЛАКОВЕРНОСТ у НАС ХРИШЋАНА.“ / стр.78 /
Лаковерност у нас Срба није ни данас нестала.
Лаковерност и поводљивост нас уништише.
Ако хоћемо биолошки да опстанемо, морамо да се ослободимо тих наших слабости из прошлости.
Глупо је да увек страдамо због истих историјских грешака.
Данас, када смо у борби за биолошки опстанак, немамо права на лаковерност и поводљивост.
„ Оставимо све по страни, пођимо земљом уздуж и попреко, ПОСТАВИМО ДОБРЕ ЗАКОНЕ И УВЕДИМО РЕД. Покажимо се да виде и будућа поколења.И нека знано буде кроз векове који долазе да смо људи достојни хришћанског царства.“ / стр.81 /
Заинтересованим читаоцима остављам да уживају у ратничким подвизима Скендербега, његовој сулудој храбрости, снази мишићавог тела да издржи велике ратне напоре, мудрости војевања, преговарања и дипломатског нагорњавања, све за добробит и слободу свога народа.
Предлажем вам да посебно обратитите пажњу на преписку са султаном Мехмедом Освајачем, коју је Скендербег водио у мају 1461.г, вештину дипломатије, преписку коју он почиње са речима :
„ Ђурађ Кастриот, назван Скендербег, кнез Епираца, ратник Исуса Христа, жели здравље Мехмеду, владару Турака.“ / стр.458 /
Прво истиче своје право србско име и презиме.
Потом, турски назив за Господара Александра.
Задивљен успесима србског војсковође Александра Великог.
Кнез Епираца наглашава своју припадност отаџбини.
Ратник Исуса Христа подвлачи његово хришћанско православље.
На крају, наводим последње Скендербегове речи изговорене својим кнезовима и сину јединцу Јовану.
Кнезовима поручује :
„ Уверавам вас да ће све бити добро док будете живели постојано и у слози, којом се и са малом снагом постижу велика дела.И биће добро све док будете верни и у миру једни са другима и док мање битне ствари будете стављали у страну пред општим добром.“ / стр.514 /
Размислите добро.
Живимо ли – постојано?
У слози?
Верни?
У миру једни са другима?
Да ли мање битне ствари стављамо пред општим добром?
Наша данашња национална трагедија није дошла случајно и сама од себе.
Ми смо криви за све што нам се данас дешава.
Ми и нико други.
Добро морамо да се замислимо и преиспитамо.
Где грешимо?
Шта треба да променимо?
Шта да радимо?
Скендербег је својим животом нама показао шта морамо да радимо, ако хоћемо да се спасимо и ако хоћемо да опстанемо.
„ Током целог свог живота није било ниједног трена да сам застао и одморио се, и ниједан час нисам оставио за себе, да једем, пијем и уживам.О вашим добрима сам бринуо једнако као и о својим… никада нисам ни помислио да учиним било шта нажао некоме од вас.Увек сам вас ценио, не само као своје војнике, не као поданике и слуге, него сам вас увек волео и држао као своју браћу и саборце. Колико се сећам, никога од вас нисам повредио својим речима или делима.Никада нисам себе издвајао од вас.. Био сам као и сваки војник, водио сам вас делима, а не само речима и заповестима…. Био сам међу првима који су нападали, а међу последњима који су се враћали из боја. Плен који бисмо узели од непријатеља, увек сам раздељивао вама, никада нисам ништа узимао за себе.Једном речју, сву своју земљу, сва своја добра, све своје успехе,и све што сам имао,делио сам са вама.Ништа нисам задржавао за себе.“ / стр.515 /
Успех долази са оваквим људима.
Ћаци нису људи, они су олош.
А сину Јовану говори :
„ Сине мој, одабери ДОБРО и ВРЛИНУ и увек томе тежи…Праведност је најбоља и најплеменитија врлина… Добронамерност, дарежљивост и људскост врлине су угодне и Богу и људима…Немој се одати лењости, она рађа страшљивост и узрок је свих невоља и корен сваког греха..“
/ стр.516 /
Ђурађ Кастриот Скендербег умро је 17.јануара 1468.године.
Његови земни остаци похрањени су у Цркви Светог Николе у Љешу.
Сахрањен је по обичају његових предака.
Београд, 7534.г. трешњар
