Početna Sadržaj Opomene SILA I KRV

SILA I KRV

1888
2
SHARE

Cilj moga pisanja i javnoga delovanja je da društvena zajednica ima koristi.
Moje ideje iznosim da pomognem zajednici koja ide stranputicom.
Ne pišem i nastupam da bih se lično promovisao.
Ne zanima me da budem vlast, jer imam odbojnost prema sadašnjem načinu sprovođenja politike.

Pokušavam tri decenije, koliko sam prisutan u javnosti, da iznesem svoje viđenje situacije i  da ponudim konkretna rešenja.
Rešenja nudim odmah. Naknadna pamet nikome nije potrebna.
Sve moje analize su se pokazale, nažalost, kao tačne.
Bilo bi dobro da nisu. Onda bih prestao da pišem.

Ovako,  uporan sam u nastojanju da menjam društvo.
Mnogi su se razočarali i povukli. Mnogi prodali.
Mali broj je ostao na liniji odbrane ljudskog dostojanstva.
Nisam se umorio i mislim da tek prava vremena dolaze.

Smisao mog pisanja i nastupanja je da razbijem zablude, predrasude i neznanja.
Koja su se toliko nagomilala u našoj društvenoj stvarnosti da je to postalo neizdrživo.
Ljudska glupost i pokvarenost su potisnuli zdravu pamet i poštenje.
U toj borbi, moram da stanem na stranu ugrožene manjine.

Znači, potrebno je prvo da rasčlanimo  i analiziramo društvenu zbilju da bismo znali o čemu pričamo.
Ako to nije kvalitetno urađeno, onda postoji mogućnost da se primene pogrešna rešenja.
Zato moje analitičko pisanje o svim današnjim problemima nije mlaćenje prazne slame, nego da sagledamo problem u korenu i da znamo da vladamo suštinom problema.
Bez toga  nema rešenja naših današnjih nevolja.

Dakle, ako želimo da izlečimo pacijenta, onda moramo da postavimo tačnu dijagnozu.
Ukoliko ne postavimo tačnu dijagnozu bolesti, onda nema nikakve šanse da pomognemo obolelom.
Analogija se može primeniti i na društveni organizam.

Dijagnoza za naše obolelo društvo je – totalitarizam.
Nije se promenio totalitaristički politički sistem, uprkos tome što se Kurta i Murta stalno menjaju.
Naš totalitaristički sistem ima sve specifičnosti našeg mentaliteta.
Aljkavost, neodgovornost, površnost, povodljivost i nedostatak
političke ideje.

Postavlja se  pitanje – kako spasiti Srbiju?

Nema spasa Srbije bez promene totalitarističkog političkog sistema.
To je suština mog neslaganja sa političarima, njihovim strankama i njihovim iznajmljenim političkim analitičarima.
Svi oni žele da se domognu vlasti, bez promene totalitarističkog
političkog ustrojstva.
Navodno, oni bi bolje vladali od onih lopova pre njih.
Kada dođu na vlast, oni postaju još veći prevaranti i lopovi od onih koje su smenili.

Problem je u tome što se zadržao totalitarni sistem vladavine.
Suština je da  ne zadržimo taj sistem upravljanja društvom, jer je
poguban za dalji opstanak zajednice.
U svim mojim tekstovima i nastupima se zalažem za rušenje
totalitarizma kao takvog.
Objašnjavam, držim predavanja i učim ljude da slede ovu slobodarsku ideju.

Nažalost, teško ide.
Napredujemo, ali jako sporo. Ipak, napredujemo!
Bolje je nego 1981. ili 1988. ili 1991. ili 1999. ili 2001. ili 2012. kadasam bio usamljen u svojim idejama, dok danas na hiljade ljudi iz zemlje i sveta čitaju šta pišem.
To je jako dobro za mena, ali nije dovoljno za društvo koje bi moralo brzo da se menja i modernizuje, rušenjem totalitarizma, jer je sunovrat sve veći i postoji velika opasnost da dođe do rasula, nasilja i tragičnih sukoba u društvu koje je izgubilo kompas i okreće se sumanuto oko svog vlastitog repa.

Moje pisanje i moji nastupi usmereni su na to da izbegnemo krvavi scenario raspada društva i da snagom sopstvene pameti, volje, znanja i poštenja privučemo ljude za našu političku ideju i da tako, organizovano, planski i mirno promenimo totalitarni društveni režim i uspostavimo direktnu demokratiju.

Nakon mog članka SUĐENJE, pročitao sam komentare čitalaca koji, najveći broj njih, poziva na revoluciju, silu, krv i kritikuju moje
stavove o izborima, smatrajući da su to gluposti i da moje pisanje
gubi smisao ako se ne pređe sa reči na oružje.

U mom odgovoru svima koji pozivaju na oružje, silu, krv i revoluciju želim da budem potpuno otvoren i iskren.
To je jedini način da polemikom dođemo do novih saznanja.
Meni je  vrlo važno da objasnim sve svoje stavove, jer primećujem da moj sajt sve više čitaju mladi ljudi iz Srbije, regiona i rasejanja, što me iskreno veoma raduje,.moram javno da odgovorim ovima koji pozivaju na oružje, kako bih otvorio vidike mladim ljudima koji su nezadovoljni, razočarani, očajni i izgubljeni u vremenu i prostoru i koji mogu, usled pogrešno shvaćenih rešenja, da povuku tragične poteze ne samo za sebe i svoju porodicu, nego za društvo u celini.

Javna reč sve nas obavezuje, pa vas, gospodo drugovi, molim da vodite računa šta pišete i da dobro promislite pre nego što napišete neke gluposti.

Naročito molim one koji se skrivaju iza nekih neobičnih imena, da ne budu kukavice i da svojim pravim imenom i prezimenom izađu na crtu, uđu u polemiku i otvoreno iznesu svoja rešenja, koja nameravaju da sprovedu u delo.

E, to je važno, da sve što predlažu nastoje da sprovedu u delo i da se ponašaju shodno rešenjima koja su predložili.

Biću krajne otvoren, jer to situacija zahteva.
Sukobljavamo se oko vrlo delikatne stvari.

Moji kritičari pišu da je bilo dosta priče, džabe priča, da ne gubimo
više vreme, moje pisanje je obična populistička propaganda, da sam naivan, da se samo SILOM može srušiti režim, da mora KRV da padne, treba izvršiti LIKVIDACIJU unutrašnih neprijatelja, čistku, oko 50.000 MRTVIH SRBA, nema izbora, revolucija i PREVRAT.

Naveo sam tačno onako kako su nekolicina čitalaca pisali.

Zašto o ovomem moram da pišem?
Zašto polemišem?

Zato što je sve duboko pogrešno i može dovesti do građanskog rata u Srbiji, koga naši neprijtelji već dve decenije pripremaju.
Pozivati na silu, likvidaciju, čistke i krv nije dobro jer će doneti
veliku nevolju Srbiji.
Iznositi cifru od 50.000 mrtvih Srba je suludo.
Zašto samo 50.000 mrtvih Srba, pitaju naši neprijatelji?
Zašto ne bi bilo 500.000 mrtvih Srtba ili 5 miliona mrtvih Srba?
Zar to nije dobra vest?

Pobiti sve Srbe je večni san Velikog Brata, jer su jedino neposlušni Srbi remetilački faktor na Balkanu.

Zašto se , gospodo drugovi, zalažete za genocid nad sopstvenim narodom?
Da li ste vi  normalni?

Sada ću biti posve ličan.
Tiče se moga života, jer sam kroz mnoge opasnosti bio primoran da prolazim.
Namera mi je da pokažem sav kukavičluk ovakvih stavova.

Naučio sam od rane mladosti da oni koji na rečima izazivaju nevolju su mekušci. Tako sam morao da se tučem sa lokalnim siledžijama i barabama samo zato što je neki moj lajavi drug, ohrabren našim prisustvom, uvredama zasuo te klipane.
On se, naravno, nije tukao, nego se kukavički sakrio.

Kasnije, ljudi koji su estradno nosili pištolje, hvalili se kako
vežbaju gađanje, pokazivali marke pištolja kao da pokazuju marke kupljenih kola, paradirali kao Džon Vejn u holivudskom kaubojcu, kada je došla nevolja i kada su se pojavili  prave plaćene ubice i kriminalci, zlikovci koji su imali i po osamdeset naručenih ubistava, toliko su se uplašili za sebe da su dobili proliv,  a ja sam ostao sam pred tim ubicama, bez pištolja i prijatelja, potpuno sam, ni kriv ni dužan, da branim dostojanstvo svoje struke i svoga imena.
Javno sam se suprostavio pogrešnoj politici prema Kosovu, tražio sam da se otvori rasprava u javnosti, tražio sam da se pregovara sa Albancima, da se iznađe rešenje za zajednički život, tako da svako plaća svoje račune, da svako zna šta je čije, ali estradni
nacionalisti su tražili rat, krv, proterivanje i naseli su na
nameštenu zamku Velikog Brata, progutali su nebesku udicu i doveli zlikovačke NATO avione da bacaju bombe sa osiromašenim uranijumom na Srbiju, da ubiju tri hiljade naših građana i vojnika, decu u kućama, da nam zagade zemljište i donesu opasne bolesti, opominjao sam da je to potpuno suludi rat i da ne smemo da vodimo takvu politiku, ali, nažalost, sve je bilo uzalud i kada su bombe padale, onda ti isti ratni huškači nisu završili na topovima i PVO raketnim sistemima, nego je Vojvoda od pljeskavice tamanio u  restoranu Venecija gurmansku pljeskavicu od 36 ćavapa, dok su njegova dva ađutanta otimali stanove od 146 i 118 kvadratnih metara, dok sam ja proveo 78 dana na prvoj liniji fronta, očekujući kada će nas pogoditi NATO bombe, koje su poslate na Srbiju da bi doneli demokratiju, jer izborima se, slušajte
sada ovu propagandu prevaranata i ludaka, ne može srušiti Despot, nego ga možemo samo bombama razneti, ne vodeći računa koliko će nevinih građana stradati.

Demokratija uvedena NATO bombama danas je potpuno razorila i uništila Srbiju.
Ratni huškači su postali glavni bombarderi i razarači Srbije.
Više se ne sećaju vremena kada su građane pozivali da izdrže u ratu sa NATO zlikovcima, jer ćemo taj rat sigurno dobiti.

Gospodo drugovi, tu više priču nećemo da slušamo.

Svako ko poziva na silu, revoluciju, oružje i krv treba da odgovori na sledeća pitanja : hoćeš li ti da uzmeš oružje i da prolivaš krv? Hoće li tvoja deca da budu uz tebe? Tvoja porodica?

Ko je taj ko će da proliva krv? Čija će se krv prolivati? Kojih 50.000 mrtvih Srba? Kakve likvidacije? Kakve čistke? Ko će vršiti te likvidacije? Ko će čistiti? Kako će se utvrđivati koga treba
likvidirati a koga počistiti? Ko će to utvrđivati? KO?

To su suštinska pitanja na koje treba da dobijemo odgovore.
Ako se zalažete za silu, revoluciju, likvidacije i čistke, onda sve to
objasnite građanima. Moramo sve unapred da znamo. Svojim ličnim primerom nam pokažite šta treba da radimo.
Svojim ličnim primerom!
To tražim od vas.
Ostalo su sve prazne priče.
Kurčenje.
Masturbacija na internetu dokonjaka i mekušaca.

Ako ste došli do saznanja da se samo silom može srušiti režim, verujem da već radite na tome da ga rušite. Sigurno ste već organizovani i naoružani.
Imate jedinice spremne za dejstvo.
Zašto onda blebećete po internetu? Zašto ne delate?
Džaba priča!
Rasprava sa mnom, koji veruje u izbore, je čisto gubljenje vremena.
Pokažite svoju silu.
Uradite to što ste naumili.
Nemojte da seruckate po nama.

Ukoliko pretpostavimo da na silu srušite režim, možete li da nam
kažete kakvo ćete društvo graditi?
Koji politički program imate?
Koji ekonomski program nameravate da sprovedete?
Kako to mislite da uradite?
Koje ljude imate da vode državu?
Kako će da je vode?
Mogu li ti vaši revolucionari da dostave svoje radne biografije?
Mogu li da izađu na raspravu o programu?

I još neka interesantna pitanja.

A šta ako i vi ne znate da vodite državu?
Šta ako ste i vi prevaranti i lopovi?
Kako ćemo vas skinuti?
Likvidacijom?
Čistkom?
Prolivanjem krvi?

Ako se neko ne slaže sa vašom politikom, ima li pravo da se naoruža?
Ima li pravo da puca?
Ubija?
Treba li i on da pobije tih 50.000 Srba da bi vlado?

Tražim odgovore na sva ova pitanja.
Opasna su vremena i ne smemo se zajebavati državom i narodom.
Nemojte da budete deo problema.
Postanite deo pravih rešenja.

Dragi prijatelji,

Mislim da je vrlo važno da raspravimo ovu temu.
Nisam je ja birao, nego su mi je nametnuli.
Bio sam otvoren i pošten.
Ne verujem u silu, krv, čišćenje i kurčenje.
Ne verujem u nasilje.

Samo izborima možemo da se izborimo za spas Srbije.
Najjače oružje je olovka.
Glasački listić.
Volja građanina.

Trebaju nam građani za političke i ekonomske ideje koje sam napisao.
Širite moje ideje.
To je odgovor na ovo kurčenje kukavica.
Budite narod!
Opismenjavajte zatucane.

Moramo srušiti totalitarizam.
To je naš cilj.
Oni koji u krvi i nasiljem dođu na vlast, tako državom vladaju.
Srbiji to ne treba.

Srbiji treba pamet.
Srbiji trebaju novi ljudi sa idejama.
Srbiji treba rad i poštenje.
Srbiji trebaju izbori.
Učestali.
Svake godine da se održavaju.

Srbiji treba politika bez političara.
Direktna demokratija.
Vladavina umnih ljudi.
To je moj politički ideal.
Dosta je bilo sile i krvi!

Beograd, 17.05.2015.

SHARE

2 KOMENTARI

  1. Господине Драгаш,

    кад Вам неко помене то сумануто рушење, само му помените пар примера из историје. 9. март 1991. Тад је један лажни националиста викао „Јуриш, одузимајте возило“ и док се народ тукао са милицијом он је са својом Даном ловио квадрате по кругу двојке уз песмицу „лепа ли је Дано власт у кругу двојке, када се саберу финансијске бројке“. Други моменат који можете поменути то је нпр Мајдан. Ја верујем да многи Украјинци који су учествовали у „Мајдану“ нису никакви нацисти, него заиста људи којима се смучила корпуција и пљачка од стране Јануковича. Али, гле ђавола, ту је прсте умешала ЦИА и то народно незадовољство преточила у своју корист, да Украјинци пуцају на Украјинце.
    Па им онда на крају помените и комунизам у Србији од 1945. Видите, ја верујем да се многи комунисти који су отимали имовину од народа можда и кренули у отимачину из неких идеала (јер је корупција у Краљевини Југославији била огромна, о томе је писао и Арчибалд Рајс, један од паметнијих „Срба“ 20ог века (намерно кажем Срба)). Међутим на крају се та револуција завршила тако што је комунистичка багра ишла по селима и тукла сељака и хапсила ако има 2 козе вишка. А да не причамо колико су само по Бг станова отели људима који су те станове поштено зарадили. Нису сви предратни богаташи били лопови, било је ту врхунских интелектуалаца, занатлија, домаћина….Само се сетите како су прошли многи Немци по Војводини који никакве везе са нацистима нису имали. Е код нас би таква револуција била оваква: ко год има неку лепу кућу, неку лепу радионицу, лепо имање, то би вероватно горело јер би тај неко био оптужен да се обогатио нелегално, да је био ратни профитер, да је ово да је оно…..

    Најгоре код тих револуција је то што ту руљу кад крене талас нико после не може да контролише, чак и ако би хтео.

    Увек упозоравајте људе на такве ствари, јер кад крену хулигани у тим револуцијама, тешко свима, и лоповима и невинима.

  2. Ne znam ko je dosao do cifre od 50,000, dosta realnije mi deluje brojka od oko 2,000 (izneta u Tabloidu). Ali to je nesto sto mora da se uradi, hteli to da priznamo ili ne. I Vojvoda Stepa je vesao po Ceru. A licno ne bih osecao trunku zalosti za nekog iz prethodnih vlada, t.j. isto onoliko koliko su oni imali prema narodu i svoj gladnoj deci dok su otimali za sebe.
    Ali bez sankcije kao institucje zastite poretka nema ni discipline (iako ovo zvuci „hard-core“). Ali to je i jedini „deposit“ da ce onaj sledeci koji dodje na vlast raditi u interesu naroda a ne (primarno) u svom. Dakle, ako treba revolucije na svakih mesec dana dokle god ne dodje sposoban vladar. Surovo, ali i zivot je takav.
    P.S. Nisam od onih koji imaju pistolje (niti petlje) da to uradim, ali smatram da je to jedino moguce resenje. U principu, nama ne treba promena vlasti vec celokupnog sistema a put je samo jedan…