Sve veći broj ljudi traži traže da se zaposlie u državi.
Nisu krivi ljudi.
Oni se racionalno ponašaju.
Idu tamo gde mogu da dobiju novac za nerad.
Nisam rekao da zarade, nego da dobiju novac.
Krivac je država, jer šalje pogrešne signale na tržište radne snage.
Šalje signale da je najunosniji posao baš u državi.
Vlast vodi pogrešnu ekonomsku politiku.
Ubija privredni ambijent i stvara armiju nezaposlenih ljudi.
Armija nezaposlenih hoće da se zaposli da bi preživljavali.
Kako nema posla u privredi, jer privreda se namerno uništava od
izdajničkog režima, onda sve veći broj ljudi, da bi nekako obezbedili egzistenciju, imaju dva rešenja.
Teže – da se isele i nađu posao na svetskom tržištu.
Lakše – potraže zaposlenje u državi.
Teže rešenje je opasno i neizvesno.
Ogromni su rizici.
Ali najhrabriji odlaze.
Prošle godine 32.000 ljudi.
To je pogubno za državu i naciju.
Lakše rešenje je prividno lakše.
Ukoliko žele da dobiju posao u državi, nezaposleni mora da obezbedi novac da bi potplatio ljude iz vlasti ili da se uključi u samu stranku SNS.
Ili i jedno i drugo.
Posao koji dobija mu obezbeđuje tek preživljavanje.
Ništa posebno.
Odumiranje na rate.
Ali i to mu je bolje nego nedostatak posla i para za život.
Politička stranka da bi opstala na vlasti obećava ljudima da će ih zaposliti.
Tako dobija članstvo.
Sve veći broj ljudi ulazi u stranku iz interesa.
To je sigurna propast stranke.
Stranka zapošljava svoje članstvo u državnim organima.
Tako raste broj ljudi koji primaju platu od države.
Danas je taj broj narastao na preko 800.000 ljudi.
I dalje raste.
Ako tome dodamo privatne kompanije, koje služe za izvlačenje novca iz države, čiji su vlasnici tajkuni banditi, onda se taj broj penje na milion.
Rastom rashoda države, jer se povećava broj parazita na državnim jaslama, stvaraju se sve veći deficiti.
Sve veći deficiti se pokrivaju novim zaduživanjem i rasprodajama
preostalog porodičnog blaga.
Novo zaduživanje preti da potpuno potopi finansije države.
Rasprodaja u privatizaciji nas vodi u kolonijalizam.
U neokolonijalizmu raste socijalna beda.
Socijalna beda rađa revolucionare koji traže promenu sitema.
Ekstremna beda rađa ekstremne revolucionare.
Tako se stvara pretpostavaka za uspostavljanje diktature.
Moguće posledice su građanski rat očajnih ljudi.
Srbija se nalazi pred kolapsom.
Perspektive su nam mračne.
Ukoliko isti ludaci ostanu na vlasti.
Ukoliko građani ne preuzmu stvari u svoje ruke.
Nudim građanima izlaz iz sadašnje propasti.
Treba nam samo – POVERENJE.
To je presudno.
Kada građani steknu poverenje u nove ljude koji mogu da spase Srbiju, tada će se nam krenuti.
Poverenje se stiče godinama.
Zato, tražim od svih onih koji hoće da se bave politikom da nam prvo dostave svoje reference.
Na osnovu radnih referenci odredićemo ko će da nas predstavlja.
Kada se bude tako radilo, dobićemo naše najbolje stručnjake da vode državu.
I to je onda dobar signal da ćemo se, napokon, spasiti nevolja.
Beograd, 14.05.2015.
