Početna Tekstovi САВЕТНИЦИ

САВЕТНИЦИ

533
0

САВЕТНИЦИ

 

Пишу ми неки и саветују ми шта треба да урадим.

Дају ми савете како да се ради на спасу Србије.

Питам их – зашто они сами не раде на спасу Србије?

Србија није моја компанија и није моја приватна имовина.

Србија припада свима нама.

И онима који ме саветују.

 

После таквих питања се обично више не јављају.

 

Морам да објасним.

Практично.

Сви да разумеју.

Народски речено.

 

Учествовао сам хиљаду моба.

Када долазимо, на позив домаћина, да му помогнемо.

Када идем на мобу, пристајем да будем физички радник.

И да радим на месту на коме ме домаћин постави.

Он најбоље зна где сам му најпотребнији.

Када дођем на мобу, спреман сам да радим цео дан без било какве противнакнаде.

Дошао сам да помогнем.

Не питам ни за храну ни за пиће.

Довољно је да има воде.

Дошао сам да помогнем и услови рада ме не занимају.

 

Када дођем на мобу, хватам се одмах посла.

Нема празне приче, јер немамо времена.

Када идем на мобу, не треба ми никакав саветник.

Саветници су продавачи магле.

Они који су грлати и лењи.

Стоје изнад нас који радимо, причају о политицим, пуше, пију, чекају ручак и ништа не раде.

Досадни су и нападни.

Признајем, не подносим такве типове.

На последњој моби сам рекао једном саветнику, који је био ослоњен на лопату и стално ми нешто добацивао, док сам крампом копао у каналу, да ћу му извући уши ако настави да ми сере над главом.

 

Србија се намерно уништава.

Једини начин да је спасимо је да направимо велику мобу.

Мобу ЗА СПАС СРБИЈЕ!

Сви морамо да добро заврнемо рукаве и да прионемо послу.

Саветници нам не требају.

Изволите, господо другови, саветници, узмите крамп и лопату, сиђите у канал и покажите нам шта знате.

Држање предавање и митинговање је прошлост.

Нећемо више никога да слушамо.

Не треба нам мрсомуђење, него конкретан рад.

 

Кад овако поставите ствари, онда се саветници више не јављају.

Изгубе се јер су кукавице и лењивци.

Траже од другога да уради оно што они не смеју.

Србији требају акцијаши и ударници.

Они који ће да подметну леђа и да понесу историјски терет одговорности.

 

Немој, молим те, да ми нудиш више твоје савете.

Преузми свој део терета одговорности за судбину државе и нације.

Свима нама ће бити лакше.

Што нас више буде на моби, брже и лакше ћемо све да завршимо.

То је наша историјска обавеза.

 

Немојте да ми пишете шта треба да радим.

Дођите и прикључите нам се да заједно радимо.

Велики историјски посао је пред нама.

То не може да уради један човек или његова странка.

Потребна нам је моба свих грађана из земље и расејања за спас Србије.

Толико су нас политичке битанге покрале и упропастиле, да нам је сваки човек  важан.

 

Био сам акцијаш и ударник.

Волим мобе.

Волим и Србију.

Изволите, ми смо кренули.

Почели смо да копамо и мењамо Србију.

Из темеља.

Прикључите нам се одмах.

Има места за све.

Нас је мало за велики историјски задатак.

Кога ми морамо да урадимо.

Неће нико други.

И не треба нам нико.

Морамо сами.

То нас најмање кошта.

 

Београд, 7528.година, коледар, дан двадесет четврти