Piše: Pol Kreg Roberts
Intervju: dr Pol Kreg Roberts, bivši pomoćnik sekretara Trezora SAD, pridruženi urednik Vol Strit žurnala, profesor političke ekonomije u Centru za strateške i međunarodne studije Univerziteta DŽordžtaun u Vašingtonu.
Doktore Roberts, Sjedinjene Države se smatraju najuspešnijom državom u današnjem svetu. Šta je tajna američkog uspeha?
Roberts: Propaganda. Ako ćemo govoriti otvoreno, SAD su neuspela država (a failed state). Ali više o tome kasnije. SAD duguje svoj imidž uspeha sledećem: 1. ogromnom zemljištu i mineralnim sirovinama koje su nasilno „oslobodile“ od urođenika, 2. samouništenju Evrope, posebno Velike Britanije, u Prvom i Drugom svetskom ratu, i 3. ekonomskoj destrukciji Rusije i većine azijskih zemalja komunizmom i socijalizmom.
Posle Drugog svetskog rata, SAD su od Velike Britanije preuzele ulogu rezervne valute. Ovo je američki dolar pretvorilo u svetsku valutu i omogućilo SAD da račune za uvoz plaća u svojoj valuti. Zbog opšeg uništenja ostalih industrijalizovanih zemalja u Drugom svetskom ratu, jedino SAD su bile u stanju da snabdevaju svetska tržišta. Ovaj istorijski povoljan sticaj okolnosti stvorio je među Amerikancima utisak da su povlašćen narod. Danas militantni neokonzervativci govore o Sjedinjenim Državama kao o „neophodnoj naciji“. Drugim rečima, Amerikanci su iznad svih ostalih, osim, naravno, Izraelaca…
U očima Amerikanaca su maglovite „terorističke pretnje“, inače kreirane od strane njihove sopstvene vlade, dovoljno opravdanje za direktnu agresiju nad muslimanskim narodima i svetsku hegemoniju kao državnu agendu.
Ovako arogantan stav objašnjava zašto većina Amerikanaca ne oseća kajanje zbog preko milion mrtvih i četiri miliona raseljenih Iračana kao posledicu američke invazije i okupacije, a koje su u potpunosti bile zasnovane na lažima i obmanama. To objašnjava zašto nema kajanja ni za nebrojene Avganistance koje je kavaljerski ubila američka vojska, ili pakistanskih civila pokošenih američkim bespilotnim bojevim letelicama i „vojnicima“ koji njima upravljaju preko video ekrana. To objašnjava i zašto ne postoji ogorčenje među Amerikancima ni onda kada Izraelci bombarduju libanske civile i civile u Gazi. Niko u svetu neće poverovati da najskoriji izraelski čin varvarstva, ubilački napad na međunarodnu flotilu koja je nosila humanitarnu pomoć u Gazu, prethodno nije dobio dozvolu američkih prijatelja Izraela.
Rekli ste da su SAD propala država. Kako to može biti? Šta to znači?
Rat protiv terora, izum režima DŽordža Buša i Dika Čejnija, predstavlja rušenje Ustava SAD i ukidanje građanskih sloboda koje taj isti Ustav otelotvoruje. Povelja o pravima je vivisecirana. Obamin režim je institucionalizovao Buš-Čejnijev napad na američke slobode. Danas nijedan američki građanin nema nikakva prava ukoliko je optužen/a za „terorističke“ aktivnosti. Obamin režim je proširio relativno neodređenu definiciju „terorističkih aktivnosti“ na „domaći ekstremizam“, još jednu nedefinisanu i nejasnu kategoriju pod diskrecionim pravom Vlade. Ukratko, „terorista“ ili „domaći ekstremista“ je svako ko se ne slaže sa politikom ili praksom koje američka vlada smatra neophodnim za sprovođenje svetske hegemonije.
Za razliku od nekih zemalja, Amerikanci nisu etnička grupa. To je skup raznih naroda, ujedinjenih pod Ustavom. Kada je Ustav uništen, SAD je prestala da postoji. Ono što danas postoji su centri moći koji nikome ne polažu račune. Izbori ne znače ništa pošto obe partije zavise od jedne te iste moćne interesne grupe za sredstva za svoje izborne kampanje. Najmoćnije interesne grupe su vojno-bezbednosni kompleks, koji uključuje Pentagon, CIA i korporacije koje ih opslužuju, američki pro-izraelski lobi (AIPAC), naftnu industriju koja trenutno uništava Meksički zaliv, Vol Strit (investicione banke i hedž fondovi), osiguravajuća društva, farmaceutske kompanije, i agro-kompanije koje proizvode hranu sumnjivog hemijskog sastava.
Ove korporativne sile čine oligarhiju koja se ne može ukloniti glasanjem na izborima. Otkad je „globalizam“ ozakonjen, demokrate su zavisne od istog korporativnog izvora prihoda kao i republikanci, budući da je globalizam uništio radničke sindikate. Prema tome, ne postoji razlika između republikanaca i demokrata, bar ne značajna.
Takozvani „rat protiv terorizma“ je dokusurio ustavno-pravnu propast SAD. Amerika je krahirala i sa stanovišta ekonomije. Pod pritiskom jurnjave Vol Strita za kratkoročnim profitima, američke korporacije preselile su svoju proizvodnju za tržišta u SAD u inostranstvo. Zbog toga su američki BDP i milioni dobro plaćenih radnih mesta dislocirani u zemlje kao što su Kina i Indija, sa jeftinijom radnom snagom i stručnom ekspertizom. Ova praksa traje manje-više od 1990. godine.
Nakon 20 godina američke off-shore proizvodnje koja je uništila američke poslove i savezne, državne i lokalne poreske osnovice, stopa nezaposlenosti u SAD merena metodologijom američke vlade iz 1980. godine sada iznosi preko 20 odsto. Lestvice vertikalne pokretljivosti stanovništva (napredovanja iz nižih u više društvene slojeve, prim.prev.) uklonjene su. Milioni mladih Amerikanaca sa univerzitetskom diplomom zaposleni su kao konobarice i barmeni. Procenat upisa stranih studenata na američkim univerzitetima je sve veći i veći, kao posledica spoznaje američke populacije da univerzitetska diploma ne igra ulogu u off-shore poslovima koje su ti isti potencijalni diplomci očekivali.
Kada ova prekogranična proizvodnja ponovo uđe u SAD kao uvoz, trgovinski bilans se pogoršava. Stranci koriste svoje viškove dolara za kupovinu aktive u SAD.
Shodno tome, dividende, kamate, kapitalni dobici, putarine, rente, profiti, sada teku u inostranstvo stranim vlasnicima, čime se povećava pritisak na američki dolar. SAD je u stanju da preživi strani montirani udar na svoj BDP zato što je američki dolar i dalje rezervna svetska valuta. Međutim, veliki budžetski i trgovinski deficit SAD će nastaviti da vrši toliki pritisak na dolar da on više neće moći da održi tu ulogu. A kada dolar propadne, američki narod će pasti na prosjački štap.
Amerika je prezadužena, kako vlast tako i građani. Tokom poslednjih decenija nije bilo rasta porodičnih prihoda. Ekonomija SAD se održavala kroz ekspanziju potrošačkog duga. Sada su potrošači toliko prezaduženi da više ne mogu zajmiti. To znači da glavna pokretačka snaga američke ekonomije, potrošačka tražnja, više ne može da raste. Pošto potrošačka potražnja čini 70% privrede, onog trenutka kada ona više ne može da raste okončava se mogućnost ekonomskog oporavka.
SAD je neuspela država i zbog toga što ni strane korporacije ni organi vlasti na bilo kojem nivou, bilo državnom, lokalnom, ili federalnom ne polažu račune narodu. Britiš Petroleum je uništio Meksički zaliv. Američka vlada nije ništa preduzela. Reakcija Obaminog režima na ovu krizu je neodgovornija od reagovanja Bušovog režima na uragan Katrina. Močvare i ribarstvo u zalivu uništile su neregulisana kapitalistička pohlepa i vlada koja tretira životnu sredinu sa prezirom. Turistička privreda Floride je uništena. Troškovi bušenja u dubokim vodama prevazilaze neto vrednost naftne industrije. Kao rezultat neuspeha američke države, naftna industrija je uništila jedan od najznačajnijih svetskih ekoloških sistema.
Šta se može učiniti?
Američki narod je izgubljen u zemlji čuda. Oni pojma nemaju da su njihove građanske slobode ukinute. Tek sada vrlo postepeno stiču svest o tome da je njihova ekonomska budućnost ugrožena. Oni toliko malo znaju o porastu mržnje u svetu prema Amerikancima zbog uništavanja drugih naroda. Ukratko, Amerikanci su puni sebe. Oni pojma nemaju o katastrofama koje su svojim neznanjem i nečoveštvom sručili na sebe i na čitav svet.
Mnogi u svetu, gledajući zemlju koja deluje istovremeno i glupo i nehumano, čude se Amerikancima i njihovom lepom mišljenju o sebi. Pitanje je da li je Amerika vrla „neophodna nacija“ iz neokonzervativne propagande, ili je Amerika u stvari pošast sveta?
(Prevod: Vasilije Mišković)
petak, 11. jun 2010.
(Global Research, 2.6.2010)
