Početna Sadržaj Komentari Robin Hud

Robin Hud

759
0
SHARE

Podatak da se 42% nacionalnog dohotka Srbije ostvaruje u Beogradu, najbolji je dokaz da su opravdani sve otvoreniji prigovori ostatka Srbije protiv beogradizacije društva. Naravno, povika da se vrši beogradizacija društva i da Beograðani uživaju sve privilegije takvog stanja, krajnje su zlonamerne i opasne, jer se, u sveopštoj podeli nacije, vraæamo u srednji vek, pa postoji realna opasnost da se uskoro podelimo na gradove-nacije koje æe tražiti osamosteljenje i otcepljenje od Srbije.

Kakve koristi od beogradizacije imaju stanovnici, recimo, Ritopeka, Jabuèkog rita, Dobanovaca ili Batajnice? Kakve koristi od beogradizacije imaju radnici Zmaja, DMB-a, PKB, IMT-a, IKL-a ili radnici Kluza, Robnih kuæa Beograd, Brodogradilišta Beograd i drugih, nekada moænih preduzeæa, koji su namerno gurnuta u steèaj? Kakve koristi od beogradizacije imaju Cigani koji žive na Vojnom putu u Zemunu ili oni preko puta hotela Interkontinental? Kakve koristi od beogradizacije imaju naši sugraðani koji primaju platu do sto evra meseèno?

Da li znate da u Zemunu, pompezno nazvanom Novom gradu, graðani greju vodu da bi se istuširali? Da li znate da u mnogim delovima našeg glavnog grada nema ni vode, ni struje, ni puteva i da ta predgraða podseæaju na vremena prvobitne akumulacije kapitala u delima Èarlsa Dikensa? Pojam, dakle, beogradizacija ne sme da se veže za najveæi broj naših sugraðana koji žive ispod ili na samoj granici egzistencije, koji žive gore nego mnogi u provinciji, samo se to u masi ne primeæuje, veæ taj pojam treba vezati iskljuèivo za centralizaciju novca i politièke moæi u rukama svih dosadašnjih vlada.

Vrši se namerna zamena teza, kako bi se politièki miænici sakrili iza te porazne èinjenice da se polovina nacionalnog dohotka stvara u prestonici nacije koja odumire i nestaje. Kako rešiti taj ozbiljan problem u našem razvoju? Najlakši naèin je da se taj ozbiljan problem prepusti neozbiljnim ljudima. Eksperti za sve imaju univerzalna rešenja. Tako je kandidat za Nobelovu nagradu i veèiti Asistent za ministra finansija došao na genijalnu ideju kako da, pred prestojeæe parlamentarne izbore, postane popularan kod sve siromašnijeg naroda.

Veliki inkvizitor je postao – Robin Hud. Ministar finansija je odluèio da populistièki preotme deo zarada gradovima i da taj novac preusmeri u nerazvijenu provinciju. Robin Hud naših finansija je legendarni junak odmetnik koji je, kao harambaša, upao u Centralnu banku i zauzeo njene trezore, obeæavajuæi da æe vratiti otete kiparske devize, ali od te puèke predstave nije bilo ništa pošto su tajkuni feudalci naredili da se taj opasan igrokaz odmah prekine.

Pokušaj da se gradovima otme novac i prebaci siromašnijim opštinama je predizborni trik. Nije problem u šervudskoj šumi, nego u sistemu koji proizvodi Robina Huda. Kada bi sistem ostavljao moguænost da lokalna samouprava ubira ono što se stvara na njenoj teritoriji, Robin Hud ne bi ni postojao. Taènije, ne bi ni postojao razlog za njegovo pojavljivanje.

Veæ decenijama se zalažem da se od prikupljenog novca na teritoriji opština, ostavi 75% samim opštinama, dok æe se preostali procenat od 25% preneti Republici za zajednièke potrebe. Danas je situacija ista kao u vreme Despota. Opštinama ostaje od 8-15% prikupljenog novca. Sve ostalo ide u Vladu. Ponavljam, ne ide u Beograd, veæ ostaje pod kontrolom birokratije u Vladi.

Kada prikupe taj novac, onda politièka oligarhija odreðuje kome æe taj novac preneti. Tako se razvio sistem u kome se nagraðuju podobni, a kažnjavaju nepodobni i politièki protivnici. Takav sistem traje veæ decenijama. Niko neæe da izvrši istinsku i temeljnu decentralizaciju vlasti. Prava decentralizacija je kad oni koji strvaraju novac odluèuju o tome novcu.

Privreda stvara novac i njoj treba da se ostavi 75% svih prihoda. Preostalih 25% prihoda treba da ide na izdržavanje države. Današnja birokratija ostavlja privredi svega 30% stvorene vrednosti. Javna potrošnja prelazi 50% BDP-a. Srbije ne može postati moderna i demokratska država dok se to ne promeni. Nema privrednog razvoja kada se novac tako bestidno otima od privrede i lokalne samouprave. Nema istinskih reformi dok se iz korena ne promeni sistem.

A sistem zloupotreba i pljaèkanja se nije promenio. Ne treba nama Robin Hud koji æe prvo da otme novac od onih koji su ga stvarili, da bi ga na kašièicu delio opet njima. Ne treba nam šumska banditska družina koja æe živeti na sistematskom otimanju i marketinškom delenju odabranim. Ne treba nam ni mafijaška organizacija koja æe reketirati uspešne, da bi kupovala politièke glasove od neuspešnih.

Moramo, napokon, izaæi iz stanja odanosti bratstvu, bandi, gangu,sekti ili šifrovanoj organizaciji. Moramo politiku osloboditi uticaja kriminalaca, tajkuna i politièara psihopata.

Pravi naèin je da se uspostavi sistem u kome æe svako dobiti priliku da zaraðuje i da raspolaže svojim novcem. Sistem u kome se neæe velièati lažna ljubav. Volimo se taèno onoliko koliko para ima. Ni paru više, ni paru manje. Braæa jesmo, ali nam novèanici nisu sestre.

Zato Crnogorcima želim sve najbolje.Davno sam predlagao da se raziðemo. Neka svako plaæa svoje raèune.Tako æemo se više poštovati. Uspostavljanjem takvog sistema Robin Hud æe završiti u zatvoru. Otkriæe ga, kao prevarante na naplatnim rampama, da je falsifikovao statistièke podatke i pljaèkao državnu kasu. Ako zaista Robin Hud hoæe da postane legenda, predlažem mu da uhapsi sve tajkune sa kojima se viða i njihovu imovinu vrati narodu.Takvog Robina Huda èekamo.

SHARE