REKETIRANJE
piše : Branko Dragaš, 29.01.2013
Treća smena na tržištu. Javlja mi se prijatelj iz Niša preko mobilnog. Moli me da pomognem jednom njegovom prijatelju iz Bona. Prihvatam da čujem problem. Posle nekoliko minuta javlja mi se čovek iz Bona. Ubijen je u pojam. Razočaran. Ne zna šta da radi. Preklinje i moli da pomognem. Traži da ga zastupam na tržištu i da mu pronađem rešenje.
U čemu je problem?
On i supruga su 40 godina u Bonu. Bave se proizvodnjom i stvorili su velikom mukom kapital. Zavedeni propagandom neoliberalnikh reformatora, iskreno su poverovali da se stvara nova, modrna, radna, poštena i domaćinska Srbija. Odlučili su da u svom mestu kupe propalu fabriku za proizvodnju hrane. Koja je uspešno radila dok je bila društvena svojina i koju su privatizovali po kratkom postupku. Posle šest godina pljačkanja, većinski vlasnik je fabriku očerupao i odveo u stečaj. Video sam fotografije opljačkane fabrike. Izgledala je kao da je ratni vihor prošao kroz nju.
Fabrika je nekoliko godina stajala tako žalosno uništena. Niko u njoj nije radio. Na kraju, naš patriota iz Bona se osmelio da investira svoj novac u Srbiju. Podigao je fabriku, renovirao objekte i nabavio najsavremeniju opremu iz Italije.Uložio je čistih 4,2 miliona evra svog ušteženog novca. Zaposlio je 39 radnika i počeo izvoz. Sve je izgledalo divno.
A onda……
Jednoga dana, posetio ga je predsednik opštine. Visoki regionalni funkcioner Dinkićeve stranke. Tražio je novac za političku kampanju i sebe. Novi vlasnik je odbio. Još nekoliko puta je slao svoje partijske poklisare. Ekonomske ubice. Odbio ih je sa prezirom. I tada počinju nevolje. Natovarili su mu poresku,sanitarne ispekcije i sve kontrole. Sirovinsku bazu su im uskratili i fabrika se našla u nevoljama. Nisu imali nikakav kredit. Poreske obaveze, kazne i razni nameti su rasli. Fabrika je smanjila broj zaposlenih na 17. Danas više niko ne radi. Najsavremenija fabrika na Balkanu stoji i propada.
Patriota iz Bona se javio bankama za kredit. Ima veliku nimovinu. Tražio je 500.000 evra za obrtna sredstva, da namiri obaveze prema državi i da ponovo započne proizvodnju. Partijski moćnik je pritisnuo lokalne banke i niko nije hteo da obezbedi kredit fabrici.
Patriota iz Bona je u agoniji. Ne zna šta da radi. Obratio mi se očajan. Ako treba, iseće najmoderniju opremu od rosvaja i prodaće je kao staro gvoždje. Sada je u Bonu. Muka mu je da se vraća u Srbiju.
Rekao sam mu, prema mome mišljenju da ga namerno guraju u stečaj, jer neko hoće da mu preuzme fabriku. Iz iskustva mislim da to radi onaj bandit koji je uništio fabriku i predsednik opštine. To je vrlo moguće. Zaprepastio se i rekao da je već imao sramnu ponudu sa te strane. Hteli su da uzmu fabriku u bescenje.
Šta uraditi?
Moje odgovor je sledeći :
1. Neka se obrati nekim političarima na vlasti u Beogradu, ako ima lične kontakte sa njima, da mu pomognu i zaštite ga od lokalnih moćnika. Ja mu tu ne mogu pomoći, jer nemam nikakav kontakt sa vlastima. Zapravo, ako čuju da ga ja zastupam, sigurno će ga uništiti.
2. Banke – tražiti kredite od parazitskih banaka je gubljenje vremena. Nisam spreman ni to da radim. Banke nisu zainteresovane da rade sa fabrikama, one plasiraju pare bankrotiranoj državi. Takva je naredba njihovih gazda van Srbije.
3. Strateški partner – pravo rešenje je da nađemo strateškog partnera iz branše, stranu kompaniju koja hoće da se širi na Istok. Neka se toj kompaniji ponudi 50% vlasništva i neka se izvrši dokapitalizacija. Brzo se izvlačimo iz problema, imamo razvojni plan i zaštićeni smo od reketiranja domaćih janjičara.
Patriota iz Bona se složio.
Počinjemo trku na tržištu.
Samo da stignemo pre partijskih lešinara.
Programirani stečaj mu visi nad glavom.
Posao nije lak. Giljotina je oštra.
Hoćemo li uspeti? Ne znam. Nećemo se predati.
Srpski politički ološ ne prašta uspeh.
Otimanje je jedino što im je preostalo.
Ali, neće dugo.
Nevolja će naterati narod na pobunu.
Iz gladne utrobe i povređene duše.
Beograd, 29.01.2013
