REFORME

Sve reforme od Drugog velikog klanja do danas su propale jer su bile pogrešne.
Odnosno, precizniji da budem, reformatori su bili neiskreni. Folirali
su neprestalno.
Na sva usta su trtljali o reformama, ali nisu bili zainteresovani da
ih sistemski sprovode.
Bio je to jeftin politički marketing, koji je reformatorima omogućio
da vladaju.

Reformatore je samo to i interesovalo.
Vlast.
Lagali su birače, obećavali kule i gradove i kupovali vreme svoje vladavine.
Tako su prolazile godine.
Murta je smenjivao Kurtu, ali totalitarni režim se nije menjao.
Ludilo je bilo samo sve veće.

Tako smo dospeli do ludila Ace Dramosera.
Največeg prevaranta, lažova, izdajnika i manipulatora.
On je u svojoj političkoj ličnosti objedinio komunističko,
socijalističko, šovinističko i radikalsko ludilo, kao i ludilo neoliberalnih tržišnih fundamentalista.
Uzeo je od svih ono što je najgore i danas vodi Srbiju u potpuni haos.

Sve reforme koje su sprovodili vlastodršci su bile površne.
Kozmetičke.
One nisu doticale suštinsku promenu totalitarnog sistema.
One nisu rešavale najveću boljku totalitarnog sistema – ekonomsku neefikasnost.
Neefikasnost skupe i birokratizovane države.
Koja je uzimala veliki deo kolača od privrede.

Tako se višak stvorene vrednosti prelivao iz proizvodnje u državnu nadgradnju.
Tačnije u partijsku nomenklaturu koja nije znala da upravlja državom. Preciznije, upravljala je državom praveći gubitke.

Nastali gubici su se pokrivali zaduživanjem.
Rasli su dugovi u totalitarnoj državi da bi se sakrila istina o našoj
neefikasnosti.
Socijalni mir se kupovao novim kreditima.
Crvena buržoazija, šovinistička despotija i neoliberalni japijevci su sve više zaduživali državu.
Nesrećna Jugoslavija se raspala sa dugovima od 20 milijardi dolara.
Sadašnje feudalne državice duguju 200 milijardi dolara.
Totalitarni režim se nije promenio, samo su se dugovi  drastično uvećali.

Država i građani su opljačkani od političkog ološa i tajkuna.
Koji su po potrebi komunisti, socijalisti, nacionalisti, šovinisti,
europejci i neoliberali.
Ideologija više nije ni bitna.
Važno je da se krade i uvećava kapital moćnih bandita na vlasti i onih skotova oko vlasti.

Socijalne razlike se sve više uvećavaju.
Očaj. Beda. Osećaj nemoći. Apatija.
Gibitak poverenja u sve institucije.
Izdaja intelektualaca.

Kako će se završiti ovo tumaranje kroz tranziciju?

Dva su moguća scenarija.

Prvi, da sve ostane kako jeste, da se zajebavanje u zdrav mozak
građana nastavi i da se pljačke zaokruže rasprodajem preostalih
nacionalnih resursa.
Nakon toga, sigurno ulazimo u socijalnu revoluciju, koja se može
završiti građanskim ratom i uspostavljanjem diktature od strane
militantne grupe manipulatora.
Radi osvajanja vlasti ova grupa ekstremnih avanturista će pobiti neke političare i tajkune, kako bi uvela red i pokazala da su odlučni u odbrani države, kooperativnije će izreketirati i stvoriće privid da se nešto menja u raspadnutoj i opljačkanoj državi.

Suštinski, ništa se neće sistemski promeniti.
Revolucionarni avanturisti će sačuvati totalitarni sistem vladavine.
Progoniće slobodne intelektualce i prekim sudovima će čuvati svoju osvojenu vlast.
Građani će bežati iz Srbije, jer ovde neće moći da se živi.

Tako ćemo iz godine u godinu biti sve siromašniji i sve bedniji.
Iscrpićemo sve resurse.
Srbija će smanjiti.
Svi ćemo stati pod jednu šljivu.
Sve dok se ne osvestimo.
I  tada, opet, uz velike potrošene žrtve, sigurno kreće preobražaj.
Vaskrsnuće naše nacije.
Jer su Srbi, nažalost, takvi.
Moraju da propadnu da bi se ponovo uzdigli.

Ukoliko sve te nevolje želimo da izbegnemo, onda moramo da pronađemo drugo rešenje.
Koje godinama nudim našim građanima i koga oni uporno godinama odbijaju.
To rešenje je vrlo jednostavno.
Nezadovoljni građani odbijaju da glasaju za političare.
Podižu svoju ušteđevinu iz parazitskih banaka.
Banke se urušavaju u dva dana.
To izaziva političke potrese u državi.
Raspisuju se vanredni parlamentarni izbori.

Građani ne glasaju ni za jednu političku stranku.
Ne glasaju ni za estardne patriote.
Glasaju za novi politički pokret u kome nema političara.
Vodeći ljudi tog političkog pokreta moraju da imaju najmanje dvadeset godina rada u struci.
Moraju da budu moralne ličnosti.
Moraju da potpišu da se oni neće lično baviti politikom.
Moraju da naprave novi politički sistem u Srbiji.

Novi politički sistem neće imati profesionalne političare.
Predsednik države će se menjati na jedan dan.
Premijer i ministri na godinu dana.
Premijer i ministri moraju da imaju dvadeset godina rada u struci.
Moraju da založe svoju privatnu imovinu kao garanciju da će sprovoditi dogovoreni  program.

Tako ćemo vratiti poverenje u politiku kao javnu delatnost od interesa za sve građane.
Uvodi se direktna demokratija.
Elektronskom glasanje za sve građane iz zemlje i rasejanja.
Zakonom se uvodi obavezno glasanje za sve građane Srbije.
Visokim novčanim kaznama se primorabvaju svi građani da moraju da izlaze na izbore.
Tako se uvodi red u društvo.

Građani imaju svoju slobodu da glasaju za koga hoće, ali moraju da izađu na izbore.
To je njihova zakonska obaveza.

Politički program imamo.
Ekonomski program imamo.
Ljudi koji će voditi državu će se birati na javnom konkursu.
Najbolji će dobiti mogućnost da upravljaju državom po programu koji su usvojili stručnjaci.
Tako dobijamo efikasnu državu.

O mom političkom i ekonomskom programu reformi sve znate.
Potrebna nam je samo vaša podrška da izaberemo najsposobnije ljude.

Reforme će biti sistemske i potpuno će preobraziti naše društvo.
Stvorićemo pravedno i bogato društvo.
Slobodnu zajednicu građana.
Nikoga neće zanimati kako se koji političar zove.
Menjaćemo ih kao čarape.
Tako se oslobađamo prljavih političara.

Stvaramo direktnu demokratiju.
U našoj maloj zajednici.
Koju svi branimo, jer imamo zajedničke interese.
Reformišemo svakog čoveka, jer se samo tako može reformisati društvo.
Rezultati će vrlo brzo da se vide.

Beograd, 15.05.2015.