RED
Branko Dragaš,15.03.2013
DRUŠTVO – Nema dobrog i bogatog društva bez uvođenja reda i discipline. Razvijena društva su organizovana društva u kojima institucije funkcionišu. Zakoni se donose da bi se postavila pravila igre za sve koji žive u društvu i niko nema pravo da se uzdigne iznad društvenih zakona. Kada se to, ipak, dogodi u društvu, kada kraljevi, carevi, imperatori ili predsednici država i premijeri zloupotrebe društvene institucije u svoju korist i korist svojih pohlepnih sledbenika, onda nastaju revolucije,građanski ratovi, pobune, građanski protesti na ulicama i krvavi obračuni sa onima koji su narušili društveni red.
Uglavnom, uzurpatori obično svoju gramzivost i samovolju plaćaju ne samo gubitkom vlasti, nego najčešće i gubitkom samoga života. Pre nekoliko nedelja bio je na televiziji stari film o poslednjim danima carske porodice Romanov. Otac, majka, četri prelepe kćerke i bolešljivi sin Aleksej su nemilosrdno i surovo ubijeni u noći 16 na 17. Jula 1918 od strane komunističkih jurišnika na nebo. U jednoj sceni, glavni boljševički komandat tog mesta Ekaterinburg – Jakub Jurovski, mlad, bezobrazan, nadobudan, osion i ludo hrabar, kaže caru Nikolaju Romanovu, koga je zvao „ Nikolajem Krvopijom“, koji u jednom trenu shvata svu tragediju njegovog položaja, da su boljševici takvi postali, nemilosrdni i krvoločni, zbog njega koji je surovo ubijao neposlušne podanike i sve svoje protivnike, pa ne treba da se čudi što će biti po kratkom postupku, bez suđenja, likvidiran i on i njegova porodica, jer to je krvava osveta za sve što su radili ruskom narodu. Računi za naplatu uvek sigurno stižu. Nažalost, često stradaju i oni koji su potpuno nevini, ali moraju da plate kaznu da bi osveta bila što surovija. Bilo bi dobro da se nikada ne ponove takvi zločini.
Bilo bi poželjno da se danas civilizovano završe sve smene vlasti u Srbiji i da dobijemo direktnu demokratiju u društvu, bez prolivanja krvi, jer to je poslednje u šta nas guraju naši neprijatelji. Ali, velike su opasnosti. Velika se nevolja nadvila nad nama. Narod je toliko ponižen, osiromašen i opljačkan da postoji velika opasnost da se bes naroda iskali na nekim političarima i tajkunima, što bi nas vratilo stotinama godina unazad. Zato je važno da ispoštujemo uvođenje reda u društvo. Miškovića ne treba više držati u zatvoru na trošku poreskih obveznika, nego mu treba odmah konfiskovati svu imovinu i nacionalizovanu imovinu prebaciti u državne fondove. To treba urediti i za sve ostale tajkune i politički ološ. Tako se uvodi red u državu.Jedino što oni razumeju je konfiskacija imovine koju su opljačkali. Tako se ispravlja nepravda i uvodi red u društvu.
DRŽAVA – Država je organizovana sila koja uvodi red u društvo. Država mora da bude istinski demokratska da se ne bi pretvorila u vladavinu političkih oligarha i tajkuna. Pojedinci koji dođu na vlast uglavnom zlupotrebljavaju državne funkcije u lične svrhe i promocije. Dobro uređena država ima dobre zakone. Kada se neki tajkun, uz pomoć političkog ološa na vlasti, preko noći obogati i kada kaže da je sve stekao po zakonu, to je najbolji dokaz da zakoni ne valjaju i da moraju da se menjaju. Hitler je podizao konclogore po zakonu, a Staljin slao političke neistomišljenike u Sibir po zakonu. Parlamentarna demokratija je zastareli i prevaziđeni model predstavničke demokratije.Parlamentarna demokratija se pretvorila u prevaru. Na poslednjim izborima u Italiji videli smo da je mafijaška pudlica i šarlatan Berluskoni u predizbornoj kampanji falsifikovao poreske obrasce i slao ih biračima, obećavajući da će da vrati naplaćen porez u 2012, što je stvorilo ogromne redove pred poreskim službama, da bi kasnije priznao da je to bila laž osmišljena da bi dobio što više glasova.Takav oblik demokratije je prevaziđen. Sama činjenica da je komedijant Bepe Grilo dobio 25% glasova je najbolji dokaz u kakvom cirkusu od demokratije živimo.Država mora da brani interese svih građana koji žive u njoj. Poslanici u parlamentu to ne rade, jer oni brane samo svoje lične interese. Zato sam izašao sa idejom da uredimo državu uvođenjem direktne demokratije. To je jedini način da se građani zaštite od nasilja političara i potkupljenih medija.
POLITIKA – Ako želimo da spasimo Srbiju i da uredimo državu, onda moramo da promenimo dosadašnju politiku i sve plaćene političare. Kako? U elektronskom dobu, mnogi još ne shvataju gde živimo, nama političari nisu potrebni. Oni su paraziti koji jedu novac poreskih obveznika. U elektronskom dobu, direktna demokratija isključuje plaćene političare. Dobijamo politiku bez političara. Vidim da mnogi ovo ne razumeju. Šta to znači? Svi punoletni građani Srbije preko svoj JMB postaju elektronski glasači Velike Skupštine građana. Ne treba nam više ni parlament. Svi punoletni građani postaju elektronske poslanici Velike Skupštine građana. To, istovremeno, podiže samopoštovanje građana, jer shvataju da njihov glas može da odluči. Prvi put njihov glas kreira politiku. Nema više prevaranata poslanika koji obmanjuju svoje građane u izbornim kampanjama. Da li to znači da se ukidaju stranke? Ma, ne. Ništa se ne ukida. Zakon dozvoljava svima da se slobodno organizuju i da svoju političku ideju plasiraju na slobodnom političkom tržištu, gde odlučuju elektronskim glasovima građani.Smanjuju se svi troškovi bavljenja politikom u društvu. Nema više predizbornih kampanja, plaćenih termina, bilbordova i prljanja grada plakatima. To postaje politička prošlost. Kameno doba politike kada su se u pećini tukli poslanici, razbijali jedni drugima lobanje, pokušavajući da prožderu tuđe mišljenje. Naši potomci, vaspitani u duhu direktne demokratije, neće verovati da su njihovi preci bili takvi politički ljudožderi. Politika će biti javna delatnost od značaja za čitavo društvo.
Baviti se politikom, razmišljati politički, iznositi političke ideje, opismenjavati građane politički, to,gospodo drugovi, ne znači da sam političar. Ne, pa ja sam građanin koji je zabrinut za sudbinu naše države, nacije i naše dece i to otvoreno govorim. Razlikujem se od drugih građana, jer govorim i imam ideje.Ne pripadam onim negativcima koji smatraju da se ništa ne može uraditi i da je sve propalo.Naprotiv, ja sam duboko uveren da je danas, više nego ikada u novijoj istoriji naše nacije, otvoren prostor za uvođenje direktne demokratije. Političari nam više nisu potrebni. Oni su otpad u elektronskom dobu našeg razvoja. Kao politički otpad, moramo da ih recikliramo. To je jedini način da budu društveno korisni. Danas su velike štetočine.To sami svakoga dana sto puta ponavljate. Priznajete? Lepo. Pa, ako je tako, zašto političare ne ukinemo? Šta će nam? Građani su dovoljno inteligentni da možemo da ih naučimo da elektronski glasaju. Dovoljno je da pred svake vesti dnevno po 5 minuta budu pokazne vežbe.
Nakon tri nedelje građani će tehnički biti spremni za elektronsko glasanje. Prema podacima, Srbija ima oko 2,5 miliona domaćinstava.polovina domaćinstava ima kompjutere,polovini domaćinstava će država kupiti kompjuter da ga građani otplate na 100 rata. Tako ćemo kompjuterizovati čitavu državu i sve građane uvesti u politički red.Građani će vrlo brzo videti kakve su prednosti od uvođenja direktne demokratije.Bavljenje politikom neće biti unosno zanimanje, nego društvena obaveza građana.Laknuće nam svima. Nećemo više gledati brbljive političare, koji nas truju svojim trulim kompromisima. Građani će osloboditi ogromnu energiju za brzi ekonomski i duhovni oporavak.Srbija će postati zemlja znanja, rada, štednje, reda, discipline i smeha. Zemlja blagostanja
STRUKA – Uvođenje reda u struci moguće je samo ako vlada hijerarhija.Nasuprot društvenom uređenju, gde sam zagovornik direktne demokratije, u struci nema demokratije. U struci se zna ko pije, a ko vodu nosi. U struci se zna ko je kome nadređen i ko za šta odgovara. U struci nema kolektivne krivice, nego samo lične. Pokvarenost parlamentarne demokratije, neoliberalni koncept je stvorio privid lažnih građanskih sloboda i ugroženih ljudskih prava, sastoji se u tome da svako ima pravo da trtlja šta hoće. To u struci nije dozvoljeno.Primer, ne može medicinska sestra da uči hirurga šta da radi.Ne može radnica na šalteru da vodi poslovnu politiku banke. Struka traži reference. Stručnjaci se dokazuju na tržištu.Njima ne treba politički promocija da bi se potvrdili. Zašto bi dobar hirurg postao političar? U direktnoj demokratiji to neće biti moguće. Odnosno, hirurg koji stvarno bude želeo da jedan dan postane predsednik države, izglasaće ga elektronski građani, ali taj jedan dan neće ugroziti njegovu struku.
BIZNIS – Biznis nije razbojnička delatnost. Biznis nije špekulacija smišljena da bi se prevarili građani. Biznis je tržišna utakmica na slobodnom tržištu. Nema uspešnog biznisa ako svi nisu zadovoljni u poslu. Ne možete postati uspešni na prevari i pljački države i građana. Makar to radili i po zakonima, koji su pisani za tajkune. U biznisu, takođe, nema demokratije. Demokratija počinje tek kada biznismen napuni novčanik svome radniku. Što je deblji novčanik, to je bolja demokratija. Kako će radnik trošiti svoj zarađeni novac, to je njegovo demokratsko pravo. Ali, on mora prvo da zaradi taj novac. U biznisu vlada čelična disciplina, red i poštovanje dogovora.Ako se biznismen ne javlja na telefon, ne odgovara na emailove, kasni na sastanke, to znači da to nije poslovan čovek, nego političar koji živi na račun nekoga. Biznismen treba na tržištu da napravi rezultat. Rezultat u poslu je – profit. Poslovan čovek, bez obzira koliko genijalan i radan bio, ne može da napravi profit ako nema dobru organizaciju.
Dobra organizacija zahteva savršeni red. Poslovan čovek ne može da napravi profit ako nema radnike koji sprovode njegove poslovne ideje i strategije. Između rada i kapitala nema sukoba, ako rad i kapital odrede svoje interese. Zato sam se uvek zalagao da radnici imaju plate od učinka kompanije Kada kompanija dobro posluje, novca ima za sve, ako, pak, dođu teške godine, kao što su ove, krizne, onda novca nema ni za gazde ni za radnike. To je pobednička poslovna filozofija u novom društvenom uređenju u Srbiji. U preduzećima nema socijale, jer tržište neće da plaća ničiji nerad i socijalne prohteve. Država je dužna da se stara o socijalnoj zaštiti svih građana. Tako treba napraviti i novi zakon o radu. Poslodavci moraju,ako hoćemo da opstanu, da dobiju potpunu slobodu u primanju i otpuštanju radnika,čime se stvara dinamično tržište radne snage, dok država štiti sve nezaposlene i sve invalide, siromašne i bolesne građane. Na ovakav način organizovano društvo otvara mogućnosti poslovnim i preduzimljivim ljudima da vuku čitavo društvo napred, dok država obezbeđuje socijalnu funkciju i čuva građanski red u društvu.
DISCIPLINA – Nema reda bez uspostavljanja discipline. Disciplina je higijena modernog društva. Disciplina je poštovanje utvrđenih pravila igre, koji važe za sve građane, koja postaju deo mentalnog sklopa. Nije tačno da smo mi neradan i lenj narod. Naši ljudi u rasejanju to u praksi demantuju. Problem je u sistemu koji građane kvari. Treba promeniti sistem. Uvođenjem direktne demokratije spašavamo se sadašnje propasti. Uvođenjem reda i discipline izlazimo iz programiranog haosa.
