Не копирајте Словенију , NIN
Ако мислите да ће у ЕУ бити боље, онда сте све погрешно схватили. Словенија је у ЕУ па имамо и тајкуне и неефикасно судство, а здравствени и пензиони систем нам се распадају Словеначки економиста Радо Пездир нема длаку на језику. Асистент на Међународном факултету за друштвене и пословне студије у Цељу и колумниста пословног дневника Finance не пропушта прилику да у јавним наступима “разбија” мит о успешности словеначке транзиције. А тајкуни су му омиљена тема. “Због њих, уместо у успешној и флексибилној земљи, живим у серијалу Бела лађа”, каже Пездир који просечног словеначког тајкуна дефинише као “пословног идиота који је створио финансијску империју тако што је са политички алоцираним кредитом државне Нове љубљанске банке откупио продузеће”. А слична дефиниција, верује, важи и за остале тајкуне из бивше Југе.
Љубитељ хеви метала, с фановцима на Фејсбуку, неформалну комуникацију завршава са “леп поздрав с балканских Алпа” . А тајкунских тужби се не плаши јер, каже, не жели да, као просечан Словенац, ћути док они уништавају државу. Сматра да су успешни менаџери у Словенији веома ретки и то су по правилу људи око којих се не диже ни медијска ни политичка прашина. На питање где би сврстао градоначелника Љубљане Зорана Јанковића, дугогодишњег челника Меркатора, подсећа да је овај трговински ланац позицију првог играча на домаћем тржишту за време Јанковића заузео гутањем главног конкурента „Емоне“ и то уз државни благослов.
„Има више индикатора да успон Меркатора није био независан од политичких прича. О томе сведочи и један снимак словеначке телевизије на коме су ’off the record’ ухватили бившег премијера Антона Ропа који се обраћа Јанковићу и каже: ’Политика те створила, политика те може и уништити’”, каже Пездир и набраја тајкуне у државама насталим распадом СФРЈ.
„У Словенији су то браћа Шрот који су у једном тренутку држали у рукама политичку моћ, један брат је био председник странке у владиној коалицији, економску моћ где су преко пирамидне структуре држали Пивоварну Лашко, Пивоварну Унион, Раденску, Фруктал и Меркатор, као и медијску моћ јер су држали два најтиражнија дневна листа Дело и Вечер. У Хрватској је главни тајкун Ивица Тодорић, а у Србији Мирослав Мишковић. Обојица се служе истим механизмима – утичу на политику, држе медијски простор и потпуно су имуни на све регулаторе. У БиХ, рецимо, Додик није далеко од дефиниције тајкуна.”
Јесу ли тајкуни по дефиницији политички травестити или је то српски специјалитет?
Та прича о политичком травеститству више је прича о српској политици него о вашим тајкунима. Нико од ваших политичара нема ни мозга ни воље да уради нешто против свих тих аномалија. Чини се да они једноставно воле да примају тајкунски новац и једино што су у стању је да вам сервирају стално стање шока, а ви Срби то трпите, а чини ми се да у томе на неки болестан начин и уживате. Па ко је онда луд? Мишковић? Ваши политичари? Или ипак Срби? Српска политика након пада Милошевића велико је разочарaње. Сви ваши политичари су проевропски, сви су демократе, а све је баш брига за правни поредак. Ваша држава је једно огромно игралиште за монополисте и картеле. Ако мислите да ће у ЕУ бити боље, онда сте све погрешно схватили. Словенија је у ЕУ па имамо и тајкуне и неефикасно судство, а здравствени и пензиони систем нам се распадају. Шта ће вам ЕУ кад сте одлучили да се покоравате криминалцима, поквареним политичарима и тајкунима? Распада вам се држава, а ви се бавите реконструкцијом потпуно дисфункционалне владе, поделом Косова и дијетом Томе Николића. Исти сте као Словенци. Уместо да размишљате како да се спасите банкрота, ви фантазирате.
Има ли међу тајкунима разлике?
Разлика је у томе што су ваше интересне групе мање дискретне. У Србији између тајкуна, тајкунчића и трећеразредних приватизација, на једној страни, и организованог криминала, на другој страни, постоји нека врста природне коалиције. Тога у Словенији нема. Али, зато су словеначки тајкуни углавном пословни идиоти који су пропали јер нису знали како да воде посао. Језгро словеначких тајкуна није разбијено деловањем правне државе него због пословног краха тајкунских компанија. Империје Мишковића и Тодорића, упркос проблемима, још су живе.
Поменута двојица важе за најбогатије људе с ових простора, познате по немилосрдном односу према добављачима.
Нису проблем њих двојица. Они раде што би сваки предузетник радио – убијају конкуренцију а, пошто нема никаквих реперкусија, служе се свим могућим методама. Проблем су судство, регулаторна тела и политичари који то дозвољавају. Проблем је и српски народ који без проблема полуди и због Косова разлупа свој град, а баш их брига што их монополисти краду са свих страна. Да се разумемо, и у Словенији је спор са Хрватском око Пиранског залива битнији од питања шта ћу сутра да једем, како ћу да школујем дете, да ли ћу имати пензију и здравствену заштиту. У фантазирању и глупостима народи бивше Југославије су светски шампиони.
Својевремено сте рекли да свако ко мисли да је могуће да Делта преузме Меркатор нема појма о збивањима у Словенији. Да ли данас мислите исто за оне који су веровали да ће Меркатор преузети Агрокор?
Прича је још увек иста. Кад је Агрокор најавио да ће доставити понуду опет је кренула кампања да Меркатор не сме да се прода странцима јер ће они уништити словеначку економију и одерати словеначке потрошаче. Али, таква прича је могућа само ако не раде регу латори јер ако раде и ако се примењује закон, шта има везе које је националности власник? Наравно, регулатори не раде и никада нису радили јер је то био један од најбитнијих услова да се рађају локални тајкунчићи. Тај дивљи запад постоји да би словеначке интересне групе правиле профит. Он није створен за српске или хрватске интересне групе. Зар мислите да ће Мишковић или Тодорић финансирати изборне кампање словеначких партија? Да ће давати посао одслуженим политичарима и њиховима партнерима? Шта ће им то. Имају они своје мреже које могу увести у Словенију и због елемента дивљег запада мирно просперирати. Они који су, убијајући конкуренцију, Словенију претворили у дивљи запад данас су у страху шта ће се десити ако дође српски деспот или хрватски бан.
Аутор сте књиге “Словеначка транзиција између Кардеља и тајкуна”. Јесу ли кардељевци духовни оци данашњих тајкуна?
Наравно. Више од пола века заједничке државе јако је детерминисало путеве свих наших земаља. У свим државама насталим распадом СФРЈ формиране су коалиције политичара и тајкуна које диктирају темпо развоја и намећу своје неформалне законе. Послератна Немачка, која је била буквално претворена у хрпу камења, за 15 година се претворила у најразвијенију државу Европе. А наше земље? За 20 година смо у позицији да је Словенија, као најуспешнија земља са ових простора, мање развијена од банкротиране Грчке, Хрватска је испод нивоа Мађарске, а Србија је на нивоу Румуније. Је ли то успех? Јесмо ли ми нормални да смо тиме задовољни? И да себи дозвољавамо да се трипујемо на хрватско-словеначке спрдње око неколико бачaва мора или да се позивамо на свету српску земљу, а правимо се слепи кад се рађају тајкуни.
Како стоји мит о успеху словеначке транзиције?
Највећи пад БДП-а у евро подручју, смањење приватних инвестиција за 20 одсто, најбржи раст државног дуга у Европи, раст незапослености са 50.000 на 115.000, неефикасан правни систем, банкротирани пензиони и здравствени фонд… Ако сте у Србији мислили да је Словенија некаква подалпска Швајцарска, то значи само да не живите у реалности. Јер такав мит може да буде жив само на Балкану, земљи митомана, фантаста и блефера. Прoзивање на словеначки модел, које је често у српском парламенту и то од стране тобоже напредних странака, морало би бити за Србе аларм. Пошто је јасно да је у Словенији све исто као у Србији, то значи да вам људи који машу словеначким моделом продају следећу врсту реформе: наставићемо са тајкунизацијом и крађом, само ћемо то радити као Словенци – префињеније.
Шта мислите о најавама Тадића, Пахора и Косорове о заједничком наступу на страним тржиштима?
То су трећеразредни ликови чије се државе распадају јер се закони у њима не поштују. Све су те земље преузеле интересне групе. А сада би они да наступају заједно на страним тржиштима. Па где ће те напола банкротиране, напола мафијашке државе да наступају? У Либији? Знате шта су те наше државе? Рај за тајкуне и јефтина радна снага за нормалне државе. Будимо искрени па признајмо, сада кад смо се међусобно поубијали, покрали и све уништили, сада немамо појма како даље, ко смо и шта хоћемо.
Робин Худ
Радо Пездир председник је друштва за правну државу које је прошле године масовним акцијама присилило електродистрибуцијски и банкарски картел да врате Словенцима око 15 милиона евра узетих на основу картелских договора. Након акције против картела, у којој је учествовало 73.000 домаћинстава или више од 200.000 људи, добио је надимак словеначки Робин Худ. Рођен је 1976, а женидбу је заказао за август ове године. Навија за Олимпију и Црвену звезду, више воли “гуарану” од “ред була” и редовно посећује Београд.
Бивши Удбаши држе послове с некретнинама
У Србији се доста говори и о разним лобијима. Има ли их у Словенији?
Како да не. Најјача интересна група у Словенији окупила се око Јанеза Земљарича. Старији читаоци сетиће се овог имена ако их подсетим да је некада био председник Извршног већа Словеније и јака фигура у локалној Удби. Тај лоби је испливао на површину тек недавно кад је дошло до огромне кризе у њиховом сектору – грађевинарству. Група око Земљарича је најутицајнија у Словенији и доста словеначких бизнисмена директно ће вам рећи да овде ниједан већи посао не пролази ако не добијете одобрење ове интересне групе. Парадоксално је да 20 година након пада комунизма сваки амбициознији словеначки бизнисмен има пун мобилни телефон бројева неких удбаша и екскомунистичких лидера.
Колико су ти људи заиста моћни?
Изузетно. Човек из ужег круга Земљарича – Драго Исајловић, тајни агент који је крајем осамдесетих ухапсио Јаншу, постао је саветник министра за финансије и није га било могуће избацити из тог министарства упркос изјавама различитих директора о томе како им је поручивао са ким да послују, упркос јавном позиву премијера Пахора да мора напустити саветнички положај. У свим већим грађевинским или пословима с некретнинама увек се помињу иста имена. И моје српске колеге кажу да је сарадња некадашњих словеначких и српских удбаша врло јака и да постаје све утицајнија.
Имате ли конкретан пример?
Пратите шта вам раде Словенци, рецимо, у Новом Београду, како се продају некретнине и како словеначки грађевинци добијају послове у Србији, па ћете открити каква се клоака развија и у вашој држави и ко стоји иза свих тих послова.
ДАНИЛО ВУЈАДИНОВИЋ
