Početna Sadržaj Privatizacija „Rekorderska“ privatizacija

„Rekorderska“ privatizacija

649
0
SHARE

Beograd — Privatizacija je tokom 2005. godine krenula sa mrtve taèke, na koju je dospela godinu dana ranije, kad je naglo zaustavljena.

Ove godine prodato je oko 400 preduzeæa, od 500 ponuðenih. Najveæi kupci bile su ili poznate kompanije koje su bogatstvo stekle tokom protekle decenije ili javnosti nepoznata fizièka lica. Kompanija Delta, vlasnika Miroslava Miškoviæa, apsolutni je rekorder u ovogodišnjoj privatizaciji, sa 23 kupljena preduzeæa.

Miškoviæ je kupovao od lanaca trgovine do lanaca zemlje i postao najveæi zemljoposednik u Evropi. Daleko iza Delte je MK Komerc Miodraga Kostiæa, koji je, uz sedam preduzeæa, takoðe otkupljivao vojvoðansku zemlju. Potom slede Jovica Stefanoviæ Nini i firma Invej Predraga Rankoviæa Peconija. Oni su kupili po èetiri pre duzeæa. Firma Invej je, inaèe, prema godišnjem pregledu magazina Ekonomist, od svih srpskih preduzeæa ostvarila najveæu dobit u 2005. godini. Od deset najskuplje plaæenih preduzeæa, dva su kupila javnosti nepoznata fizièka lica, kao i Preduzeæe za puteve Niš, koje je 2003. prodato javnosti nepoznatom fizièkom licu. Pa tako može da se pojavi dilema da li se iza fizièkih lica zapravo kriju pravi kupci koji žele da ostanu u senci ili je stvarno jedini motiv to što osoba ne mora da plati preduzeæe odmah, nego može i na odloženo, u šest rata.

Malo stranaca, najviše njihovog novca

Stranci su uèestvovali u svega 10 odsto privatizacija, ali su uložili polovinu ukupnog kapitala. Branko Pavloviæ je smenjen sa mesta direktora Agencije za privatizaciju jer je zaustavio prodaju, ali je zato kasnije unovèio steèeno znanje kao savetnik malih akcionara. On kaže da stranci opreznije daju ponude od domaæih kupaca, jer preuzimaju veæi rizik.Sa druge strane, oni koji su ovde imaju veliki novac nemaju problema da ga plasiraju ovde, ali imaju velikih problema da ga plasiraju u inostranstvu, jer bi neko mogao da ih pita odakle im taj novac. U Agenciji za privatizaciju kažu da oni nisu ovlašæeni da pitaju kupce odakle im novac sve dok oni uredno ispunjavaju svoje ugovorene obaveze. Svi podaci prosleðuju se Komisiji za spreèavanje pranja novca. Ova institucija, meðutim, do sada se nije oglašavala. Zato i nema podataka da li su oni koji uèestvuju u kupovini zaista pravi kupci.

Privatizacija ove godine nije privukla strane kompanije jer nije ni ponuðeno nešto što bi njima bilo interesantno, smatraju ekonomisti. A to Vlada ne može da uradi jer nije napravila koncept privatizacije javnog sektora. Graðani, a ne samo krupni ulagaèi, ne smeju se ostaviti bez šanse da nešto kupe, smatra Miodrag Zec.

Deo javnih preduzeæa, smatra Zec, može se prodati velikim strateškim partnerima, ali deo treba prodavati i graðanima koji imaju novca da kupuju akcije. Država æe time omoguæiti da se stvori srednja klasa, koja je uvek brana od ekstremizma, kako proleterskog, tako i tajkunskog.

B92 31.12.2005.

SHARE