ПРОТЕСТ У КАТАНИЋЕВОЈ
Добио сам неколико писама читалаца који траже да се изјасним о протестима у Катанићевој.
Били су то увек исти људи који су ме питали исто питање.
И који су на мојој ФБ страници у коментарима непрестално оглашавали поруке покрета ДОСТОЈНИ СРБИЈЕ.
Свакога дана, на сваком од мојих објава.
Ћутао сам јер сам сматрао да моје ћутање све говори.
Никада се нисам огласио на туђој ФБ страници.
Никада нисам написао никакав коментар на другим порталима.
Нити је то урадио неки мој блиски сарадник.
Сматрам да је таква агресивна кампања на мом ФБ некултурна.
И то најбоље говори о онима који такву кампању воде.
У неколико текстова о протестима сам написао своје мишљење.
Али, нажалост, острашћени људи ништа не читају.
Они навијају.
Што је јако опасно.
Они никога не слушају, само себе.
Написао сам да – ПОДРЖАВАМ СВЕ ПРОТЕСТЕ ГРАЂАНА.
Понављам, да ме сви разумеју, подржавам све протесте грађана против велеиздајничке и криминалне власти.
Сваки грађанин, свако удружење, покрет или политичка странка која организује протесте има моју подршку да бира начин како ће се борити против тираније.
Понављам, СВАКО има СЛОБОДУ ДА БИРА како ће да се бори против политичког тоталитаризма велеиздајника.
Да ли је ово разумљиво?
Да ли је ово прихватљиво?
Пошто свако има слободу да бира како ће да се бори против политичког тоталитаризма, логично је да и ја имам то право.
И ја се борим.
Пуних 40 година.
Наступам, пишем, нудим решења, објашњавам, тумачим, држим трибине и протестујем на улици.
И тако четри деценије.
То је мој начин борбе.
Ко хоће да га прихвати, добро је дошао.
Коме се не свиђа, нека бира свој начин борбе.
Ја га подржавам да се бори.
Начини борбе се разликују.
И свако ради према своме знању и моралним вредностима.
Разликујемо се по томе КО заступа неке политичке идеје, ШТА заступа и КАКО мисли да их оствари.
За мене је то пресудно важно.
Пошто сам данас најдуже на јавној сцени у борби против политичког тоталитаризма свих идеологија и боја, пошто спадам у групу најзабрањенијих српских интелектуалаца, изборио сам се да могу да БИРАМ кога ћу да подржим а кога нећу.
Ту слободу личног избора не може нико да ми оспори.
Као што ни ја не оспоравам слободу избора како ће се неко други борити.
Ако смо цивилизовани и демократски настројени, онда ћемо се тако сви понашати.
Поштоваћемо једни друге.
Ја никада не бих питао неке друге – зашто мене нисте подржали?
Зашто моје политичке идеје не подржавате?
Мене је срамота да то питам.
То је ствар – личног избора.
То је слободна воља сваког грађанина.
Који се одлучује да ли ће да подржи моје политичке идеје или неће.
Ако ме подржавају, добро су дошли и идемо заједно даље.
Ако ме не подржавају, не љутим се и не тражим никаква објашњења.
Поштујем – слободу избора!
Грађани бирају нешто што сматрају да је боље од моје понуде.
Време ће показати да ли су добро или лоше изабрали.
То је моја политичка и пословна философија.
Сада сам је потпуно објаснио.
Мислио сам да се то из мојих текстова разумело.
Пошто неки нису разумели, сада сам морао да појасним.
Шта то значи за данашњи политички тренутак?
Подржаван уличне протесте грађана # 1 ОД 5 МИЛИОНА #, али не могу да да станем у колону коју води лажна опозиција,предвођена тајкуном Ђиласом, које се крије иза партијских студената,протеста који немају јасне захтеве и рокове постављене за извршавања велеиздајничкој власти, који се слажу са велеиздајницима у питањима Космета, НАТО и ЕУ, који не дозвољавају никоме другоме да говори него мелограђанерима и паткарима.
Боље да се одржавају протести, него да их нема.
Грађани у тим протестима ће да одлуче ко ће да их води и до када ће пристати на то.
Подржавам уличне протесте грађана # ЗА ОДБРАНУ КОСОВА И МЕТОХИЈЕ# коју су организовали српски родољубиви интелектуалци и стао сам у колону, јер то што се предлаже и раде има смисла.
Мишљења сам да такве протесте треба наставити сваке седмице.
И да их треба раширити по читавој Србији.
Да ли ће то организатори протеста да ураде?
Не знам.
То они одлучују.
Као што ја одлучујем да ли ћу стати на улицу уз њих.
Понудио сам српској јавности, која је у протестима, ШЕСТ ЗАХТЕВА које морамо, према моме мишљењу, да ултиматимо поставимо велеиздајницима на власти.
1.Поштовање Устава и одбрана Косова и Метохије,
- Нови бирачки спискови,
- Нови изборни закон,
- Потпуна слобода свих медија,
- Влада народног спаса,
- Закон о лустрацији, Закон о пореклу капитала и Закон о конфискацији имовине у периоду 1989- 2019
Мој слоган НИ КУРТА НИ МУРТА су грађани прихватили.
Шест ултиматиних Захтева сам, у последњих пола године, објавио само на мом сајту и ФБ.
Изнео сам у неколико инервјуа.
И никога нисам давио тим мојим политичким идејама.
Нисам слао никоме ништа и нисам био неваспитано досада и нападан.
Сматарам да су грађани довољно интелигентни да знају да изаберу.
Понудио сам ЈЕДНО МОГУЋЕ ПОЛИТИЧКО РЕШЕЊЕ.
Хоће ли грађани да га прихвате?
Не знам.
Грађани ће да одлуче.
То је слобода њиховог избора.
Када све ово знамо, онда могу да одговорим и на питање о протесту у Катанићевој.
Подржавам, наравно, тај протест.
Сматрам да организатори бирају начин како ће да се боре за своје идеје.
Ја не верујем у тај облик њихове борбе.
И нисам спреман да стојим на улици, јер не верујем.
Можда ја грешим, али то је мој проблем.
И то не омета организаторе да наставе своју борбу.
Желим да успеју.
Време ће показати.
Зашто онда они мене упорно зову и прозивају, када ја не верујем у то што они раде?
Зашто су нападни?
Зашто су агресивни?
Зашто су политички искључиви?
Замислите да ја моје политичке идеје тако њима натурам?
А они сматрају да су моје политичке идеје погрешне и не верују у њих.
Да ли би такво моје понашање било културно?
Покрет ДОСТОЈНИ СРБИЈЕ ме је, пре годину дана, јавно позвао на сарадњу.
Одазвао сам се њиховом позиву.
Покушали смо да сарађујемо.
Али, то није ишло. Нисмо успели.
Разишли смо се мирно и достојанствено.
Свако је наставио своју борбу.
Мислим да је тако најбоље.
Грађани ће да одлуче кога ће да подрже.
Грађани ће да одлуче чије политичке идеје прихватају.
То је њихова слобода избора.
Настављам да износим моје политичке идеје.
И да се за њих борим.
У свом дворишту и својој кући.
Не упадајући у туђа дворишта.
Коме се свиђа то што радим, нека слободно приђе и нека се укључи.
Коме се не свиђа, неке мирно прође даље и пронађе боље.
Важно је да се боримо.
Београд, 7527.године, сечко, дан двадесетпети
