PROPADANJE

Gde je kraj našem propadanju?
Da li smo dotakli dno?
Ima li dna?

Nije kraj našem propadanju.
Nismo dotakli dno.
Dno postoji i mi mu se sve brže približavamo.
Nažalost.

Države sporije propadaju nego kompanije.
Kompanije sporije propadaju nego porodice.
Porodice sporije propadaju nego pojedinci.
Brzina propadanja zavisi od broja ljudi koji se nalaze u tom procesu.
Najbrže propadaju pojedinci.

Sudbina pojedinca ne dotiče ostale ljude.
Samo njegovu porodicu i prijatelje.
Sudbina kompanije može da ugrozi živote stotine i hiljade ljudi.
Sudbina države povezana je sa sudbinom miliona ljudi.

Kada milioni ljudi moraju da propadnu sa svojom državom, onda je to
istorijski duži proces.
Isto je i sa nestankom nacije i države.
Nema sumnje da će do propasti sigurno da dođe.
Pitanje je samo kada će se to dogoditi.

Imperije se najduže raspadaju.
Vizantija je bila bolesnik na Bosforu četri veka.
Kada je Mehmed II Osvajač zauzeo 29. Maja 1453 Carigrad, on je samo
stavio tačku na sigurnu propast vizantijske imperije.
Osmanlije su nosile novu životnu energiju i preuzeli su teritorije
umrle Vizantije.

Ali, životna energija Osmanlija je potrošena posle vladavine Sulejmana
I Veličanstvenog.
Posle njegove smrti pod Sigetom 1566 počinje urušavanje Otomanske imperiji.
Ustanak nepokornih Srba 1804 godine je samo završetak jedne velike
istorijske agonije Osmanlija.
Iscrpljen je životna energija za opstanak takve imperije i ona je
morala da se uruši.

Pisao sam već o tome da imperije propadaju iznutra.
Varvari stižu kao spasioci, jer nose snagu novih životnih sokova.
Varvari su most koji spajaju  stare imperije sa novim imperijama koje
se rađaju.
Narodi samo prelaze preko toga mosta i nastavljaju da žive u novim uslovima.

Srbija je okupirana spolja i iznutra.
Spolja je okupirana snažnim pritiskom bankrotirane EU da mora da
prihvati briselske standardizovane okove.
Iznutra je okupirana izdajom političke vlasti, koja nasilno nameće
narodu briselske okove, uporno tvrdeći da im tako donose blagostanje,
građanske slobode i ljudska prava.
Briselski okovi su, ipak, samo okovi namenjeni robovima evrointegracija.

Srbija gubi i narod i teritorije.
To je podli plan naših neprijatelja.
Plan koga dosledno sprovode domaći izdajnici na vlasti.
Narod se predao sudbini i čeka mirno u redu na klanje.
Srbiju se zahvatila logoraška ravnodušnost i apatičnost.
Svako se nada da on neće biti žrtva represije totalitarnog režima.

Tako se propadanje nastavlja.

Namera režima da rasproda preostale nacionalne resurse, ukoliko im
građani Srbije dozvole da sprovedu taj podli plan, omogućiće da režim
ostane na vlasti još dve godine.
Kupovaće svoju vlast potkupljivanjem povodljivih građana.
Kada istroše taj novac, onda sledi opšti haos u Srbiji.

Svi nacionalni resursi će biti u rukama stranaca.
Građani će biti okovani dužničkim ropstvom.
Tada sledi ili masovno iseljavanje Srba iz svoje matične države ili
krvava revolucija.
Račun za naplatu će sigurno stići.

Kako zaustaviti dalje propadanje?

Propadanje se zaustavlja ličnim činom i primerom.
To je prvi početak.
Probuđeni građanin donosi odluku da više ne sarađuje sa izdajničkim režimom.
Neće više da glasa za njega i izlazi na ulice da spreči prodaju
nacionalnih resursa.
Tako građani pokazuju svoju snagu i svoju odlučnost da zaustave dalje
namerno uništavanje države.

Ukoliko ogromna većina građana počne ovako da se ponaša, izdajnički
režim propada.
Stvaranjem Vlade nacionalnog spasa kreće se na put oporavka urušene države.

A šta će da kažu moćne sile?
Da li će one to da dozvole?

To pitanje plaši građane i namerno režim potencira na tome da velike
sile sve odlučuju i da mi samo treba da sledimo njihove odluke, što je
potpuna laž.
Velike sile imaju svoje velike interese.
Ali Srbija mora da ima svoje interese.
Izdajnici štite interese velikih sila u Srbiji, umesto da brane
interese Srbije kod velikih sila.

To je ključna razlika za razumevanje našeg problema.
Ukoliko ubedljivo pobedi patriotski blok u Srbiji, šta će uraditi velike sile?
One su vrlo pragmatične. Njihova politika je jednostavna.
Velike sile će sesti sa patriotskim blokom da se dogovore.
Tada je važno da u patriotskom bloku bude jedinstvo za vođenje
strateške politike prema velikim silama.

Pisao sam već o tome.
Naša strategija treba da se bazira na činjenici da smo mali i da
gledamo svoje interese.
Pažljivo radimo kalkulacije nacionalnog računa i proračunato donosimo odluke.
Istovremeno, vršimo lobiranja kod velikih sila, jer one nisu
jedinstvene u svim političkim odlukama kako to prikazuju politički
diletanti, te svuda po svetu tražimo saveznike za našu strategiju
preobražaja Srbije.

Umesto da budemo pasivni i da čekamo odluke velikih sila šta moramo da
uradimo, nova vlast u Srbiji postaje aktivna u vođenju nacionalne
politike i sama donosi odluke, jer predstavlja u Srbiji većinu građana
koji podržavaju takvu novu nacionalnu politiku.

To moramo da uradimo.
I tako zaustavljamo propadanje.
Građani traže od srpske inteligencije da iznese svoju strategiju i
planove za spas države i nacije.
Nemamo vreman za gubljenje.
Strategiju sam izneo.
Sledi konkretan i operativan politički i ekonomski program.
Sledi Platforma o načinu organizovanja patriotskog bloka.

Uslov svih uslova je da se odmah prekine saradnja sa izdajničkim režimom.
Ne gledajte njihovu televiziju i ne učestvujte u njihovim emisijama.
Ne glasajte za njih i nemojte da ih se plašite.
Izdajnici znaju da su prodali veru za večeru.
I znaju da će ih kazna stići.

Neka ih kazna stigne na ovim izborima.
Nakon toga će morati sudski da odgovaraju zbog kršenja ustava i zakona.
Ali, to tek nakon sigurne i ubedljive pobede patriota.

Beograd, 31.08.2015