ПРОМЕНЕ
Зашто нема темељних друштвених промена у Србији?
Зашто нема рушења политичког тоталитарног система?
На ова питања можемо да одговор потражимо постављајењем још једног кључног питања – КО треба да буде носилац тих промена политичког ситема?
Заиста, погледајмо реално КО је носилаац промена?
Политички олош власти и опозиције сигурно нису.
Њима је добро.
Курта и Мурта се мењају и договарају.
Играју представу за народ.
Политичке партије исто нису.
Оне које су биле на власти су се накрале.
Ови који су на власти нису завршили крађу.
Њима никакве промене система не одговарају.
Тајкуни и криминалци не желе промене.
И њима је добро.
Могу да се даље богате.
И да се спрдају са народом.
Поткупљива, естрадна интелигенција ужива.
Било да су естрадни шовинисти или естрадни јапијевци.
Зајебавају народ у здрав мозак.
И од тога прилично лепо живе.
Каста привилегованих и њених поданика чине до 15% бирачког тела.
Они не желе никакаве промене политичког система.
Похлепни су и намерно пљачкају Србију и грађане.
Мрзе Србе и раде по упутствима наших вековних непријатеља.
Унутрашња окупација је гора од спољне окупације.
Наши вековни непријатељи нису могли да нас поробе.
Зато су променили политику и увели нам унутрашње окупаторе.
Велеиздајнике који су већи крволоци од окупатора.
Огромна већина 85% грађана је окупирана и једва преживљава.
Они имају највише разлога да се побуне и промене политички систем.
Променом тоталитарног политичког система они би највише добили.
Али, они се не буне.
Зашто?
Свако се забавио о свом јаду.
Поводљивост, конформизам, страх, апатија и незаинтересованост.
Свако гледа себе и Србија га не занима.
И тако је пропаст неминовна.
Привилегована каста манипулише, прети, уцењује и насиље примењује.
Само да би задржала постојеће политичко стање.
Њихова моћ у друштву почива на неорганизованости окупираних.
Који се задовољавају сналажањем у општој пропасти.
Убеђени да може да буде и горе стање.
Брзина отрежњења грађана није сразмерна пропадању друштва.
Шта то значи?
Како грамзива каста привилегованих не може и неће да се заустави, наставиће се даље пропадање и уништавање Србије.
Како се на челу државе налази шизофрени психопата, кога су у младости звали Хуља, који је добио задатак да уништи Србе и Србију, постоји велика опасност да нас баш он сведе у Београдски пашалук.
На опште одушевљење наших вековних непријатеља.
Када ће почети побуна грађана?
Када додирнемо дно.
Кога још нисмо додирнули.
И када се догоди Велика несрећа.
Срби се брзо организују тек када доживе Велике несреће.
Тако нас историја учи.
Покушавам оваквим написима и јавним наступима да спречим Велику несрећу.
И да убрзам отрежњење.
Ако је икако могуће.
Ако није могуће, Велика несрећа сигурно долази.
Тада ће Срби у трену да се освесте.
И да казне све оне који су то заслужили.
Освета потлачених ће бити сурова, јер је унутрашња окупација била окрутна.
Након Велике несреће стиже Васкрсење.
Београд, 7528, жетвар, дан осми
