ПРОГРАМ – ДЕЛО
Како се опредељујете да гласате за некога?
О онима који гласају за мање Зло не вреди ни да пишем.
Нема мањег и већег Зла.
Зло је увак само и једино -ЗЛО!
О оним будалама који гласају јер неко лепо изгледа, узалудно је да трошим речи.
Пишем о онима који кажу: гласам за ову политичку странку зато што има добар програм.
Питање – шта ако су преписали програм?
Преваранти су узели нечији програм.
Која је гаранција да ће они да спроведу тај програм?
Нема гаранција!
Сведок сам од 1989.г да ниједна странка није испунила свој предизборни програм.
Њима програм само служи да преваре бираче.
И да се докопају власти.
Коју онда злоупотребљавају.
Узмимо да је програм заиста добар и да странка хоће да спроведе усвојени програм.
Замислимо и ту немогућу политичку ситуацију.
КО ће да спроведе тај програм?
Које радне референце имају?
Можемо ли да видимо њихове радне биографије – CV?
Нико од тих будућих управљача државом нема радну биографију.
Немају један дан радног стажа на тржишту.
И тако добијамо политички олош на власти.
Који увек бира горе од себе.
Ето објашњења како влада Узурпатор.
Пропали смо јер државом читав век уназад владају политички идиоти.
Који не знају да управљају државом. Нису способни да управљају.
А најтежи посао је управо управљање државом.
Грешке погрешног управљања државом плаћају милиони грађана.
Најчешће, својим животима.
Још су глупавији они који гласају за политичке преваранте који – лепо причају!
Ал им је рекао! Свака част!
Зар не видите да вас већ варају?
Причају то што ви желите да чујете.
То је – замка!
Схватиће тек када они дођу на власт.
Како, дакле, да бирамо и да будемо сигурни да нас политичари неће да преваре?
Било је предлога да се потпише и овери нека Изјава и дају гаранције.
Шта значи потписана Изјава политичара?
Ништа!
Искусни међународни адвокати се смеју овој политичкој будалаштини.
А гаранција?
Која гаранција?
Шта узимамо кандидату за политичара као гаранцију ?
Некретнину.
Па, они обично немају ништа.
Зато и хоће да се баве политиком.
Хоће да брзо зараде и реше своје материјалне проблеме.
Тако је до сада увек било.
Сведок сам да политичари који су се докопали власти нису ништа имали.
Узмимо, ипак, случај да кандидат за политичара има некретнину.
Тешко да она прелази 65 квм.
Али, да баш не потцењујемо све, узмимо да неко има 120 квм на елитном месту у Београду.
Вредност те некретнине је – 500.000 евра.
И он заложи држави ту своју некретнину.
Тај лик успе и постане – премијер.
Који управља годишњом буџетом од 20 милијарди евра.
Гарантујући својом имовином од 500.000 евра.
Како се годишње из нашег буџета краде, на разне начине, преко 3 милијарде евра, онда се нови премијер налази пред великим изазовом.
Ко може да одоли том изазову?
Нико до сада.
Нека се он задовољи крађом од једне милијарде евра, јер је, ипак, премијер, док остали гангстери на власти поделе преосталих 2 милијарде евра.
После годину дана, премијер каже да не може да води државу и поднесе оставку.
Његов стан се продаје и 500.000 евра уплаћује у буџет државе.
Шпекулација је успела.
Премијер има чисту зараду од 999.500.000 евра.
Лепа зарада, зар не?
Морао сам на овакав начин да оголим бесмисленост представничке демократије.
Доказ?
Сви који су били на власти су се обогатили.
Ко је кажњен?
Нико!
Направили су такав политички систем који им омогућава да краду и да не буду кажњени.
Па, шта онда, господо другови, треба да радимо?
Треба да променимо политички систем.
Уместо лажне и корумпирне представнничке демократије, морамо да уведемо ДИРЕКТНУ ДЕМОКРАТИЈУ и МЕРИТОКРАТИЈУ.
О томе сам све написао.
Нема изјава и гаранција.
Нема професионалних политичара.
Нема крађе и лепе приче.
Нема више никакве могућности да неко краде државу и народ.
Програм се мери кроз остварена дела.
Стручњаци имају најбоље радне биографије.
Грађани дневно прате рад извршне власти.
И мењају одмах неуспешне.
Политика више није уносан посао.
Политичари не постоје више као професионално занимање.
Част је сваком родољубу да служи народу.
Београд, 7533.г. трешњар
