Poljoprivredne stanice u Vojvodini, tačnije njih 13, postaju još jedna jabuka razdora između Republike i Pokrajine. Naime, aktuelna republička Vlada nastavila je proces privatizacije poljoprivrednih stanica, dok su Izvršno veće Vojvodine i pokrajinski Sekretarijat za poljoprivredu nedavno zatražili da se prodaja potpuno obustavi.
– Privatizacija poljoprivrednih stanica bila bi katastrofalna greška, jer se gubi jedina veza znanja, nauke i prakse, a što je i najgore veoma teško će moći da se sprovode strateški ciljevi kao što su dugoročni programi razvoja, uvođenje novih tehnologija i obuka zemljoradnika – kaže za “Dnevnik” pomoćnik pokrajinskog sekretara za poljorivredu Slobodan Teofanov. – Razvoj poljoprivrede, te uvođenje novih tehnologija izuzetno je značajno za Vojvodinu, a ako privatnici budu gazdovali stručnim službama onda će sve to biti pod velikim znakom pitanja.
Koliko je planirana prodaja stručnih službi apsurdna najbolje pokazuje primer Sjedinjenih Američkih Država. U ovoj zemlji najrazvijenijeg liberalnog kapitalizma stručne službe finansira država, a ustanove poput naših poljoprivrednih stanica direktno su povezane s univerzitetima i fakultetima.
U Vojvodini trenutno postoji 13 poljoprivrednih stanica i agroinstituta, i to u Novom Sadu, Rumi, Bačkoj Topoli, Kikindi, Kovinu, Pančevu, Senti, Somboru, Sremskoj Mitrovici, Subotici, Vrbasu, Vršcu i Zrenjaninu. Sve stanice posluju kao društvena preduzeća, a osnovna im je delatnost kontrola semenskih useva, zemljišta i semena, kao i pružanje savetodavnih usluga. Najveći deo prihoda stanice i sada same ostvaruju na tržištu, a deo prihoda dobijaju i od države.
Privatizacija poljoprivrednih stanica postavlja pitanje ko će i kako pripremiti naše paore za ulazak u Evropsku uniju , a veliko je i pitanje da li će osiromašeni zemljoradnici uopšte imati novaca za kupovinu znanja od privatnika.
– Stanice treba da budu javni servis svih poljoprivrednika, a ne samo onih koji imaju novca i zbog toga je sadašnja žurba s privatizacijom apsolutno nepotrebna i štetna- rekao je Teofanov.
– S obzirom da Ustav Republike Srbije u članu 97. definiše obavezu države da obezbedi sistem zaštite i unapređivanja životne sredine i zaštitu i unapređivanje biljnog i životinjskog sveta, te da Zakon o poljoprivrednim stručnim službama u članu 2. stav 2. definiše da su poslovi koje poljoprivredne stručne službe obavljaju u cilju unapređenja poljoprivredne proizvodnje poslovi od opšteg interesa za Republiku Srbiju neophodno je obustaviti postupak privatizacije do donošenja novog Zakona o stručnim službama- kaže Teofanov.- U međuvremenu, po važećem zakonu, od postojećih službi mogu se osnovati javne službe. Nakon toga, novim zakonom treba jasno definisati poljoprivrednu stručnu službu, a to znači definisati i svojinsku strukturu, poslove i delokrug rada, finansiranje…Takođe, kada se to sve uradi i tek posle novog zakona treba pokrenuti postupak privatizacije.
Teofanov kaže da Izvršno veće i Sekretarijat za poljoprivredu još nisu dobili nikakav odgovor iz Vlade Srbije, jer se inicijativa za obustavljanje privatizacije poljoprivrednih stanica očigledno ignoriše i postupak prodaje nastavlja.
Ulagala i Evropska unija
Tokom proteklih nekoliko godina i Evropska unija je uložila značajan deo novca u razvoj naših stručnih službi . Nekoliko poljoprivrednih stanica opremljeno je najmodernijom opremom za fitosanitarne preglede i kontrole semena i sadnog materijala. Prodajom stručne služne i oprema bi dospela u privatne ruke, a time i kontrole strateškog materijala kakvo seme svakako jeste.
D. Urošević
Dnevnik 09.03.2007
