ПРО-СРАНЦИ
Када већ пишем о изборима у Француској, ево једне представничке паралеле.
Која може да покаже колико је политика у Србији паразитска делатност.
Која служи за пражњење буџета.
Који је стално у дефициту.
И пуни се лудачким задуживањем будућих генерација.
Француска има 68 милиона становника.
Број посланика у Парламенту је – 577.
Србија има – 6,6 милиона становника.
Број посланика у Скупштини – 250.
Француска је по броју становника већа од Србије 10,3 пута.
То значи да Србија мора да има 10,3 пута мање посланика.
Уместо 250 посланика, Скупштина треба да има – 24 посланика.
Како сам пре три деценије предложио да се Србија подели на 24 региона и да сваки регион има по два своја посланика у Скупштини, што је 48 посланика и да 6 региона из света изабере по 2 посланика, онда би укупан број посланика у Скупшини био 60.
Посланици би се бирали директним гласањем предложених кандидата.
Гласало би се за конкрене грађане уместо за партије и њихове лидере.
Данас видимо да је 24 посланика оптимално и још 6 из расејања, укупно 30.
Скупштина би била ефикасна и јефтина.
То је важно док постоји представничка демократија.
Када представничку демократију заменимо Директном демократијом, онда ће сви грађани сачињавати Скупштину.
Гласаће уз помоћ блокчејн технологије о свим важним државним питањима.
Нема више посредника између грађана и извршне власти.
Која је смењива и под сталном контролом грађана.
Грађани директно одлучују.
Про-сранци и политичари су технолошки вишак.
Бацамо их на историјско сметиште.
Београд, 7533.г. жетвар
